Kako da znate da li je vašem psu dosadno

A

ko pas nema dovoljno mentalnih napora ili mu je pak tokom dana smanjen obim aktivnosti, igre ili druženja sa ljudima ili psima, može mu biti jako dosadno. A simptomi dosade se nekad teško prepoznaju jer su slični simptomima depresije

Kaže se da je dosada odlika inteligentnog uma. Naš mozak stalno radi i stalno pronalazi nove izazove čak i onda kada mi to ne želimo. Naravno, odavno smo konstatovali da su životinje inteligentna i emotivna bića, apsolutno sposobna da razmišljaju i da donose zaključke. Međutim, kada njihov mozak ne pronalаzi dovoljno materijala za razmišljanje i zabavu, zapada u dosadu, ne nalazeći u okolini dovoljno stimulansa za aktivnost. Isto se dešava i kod ljudi.

Inteligencija zahteva okupiranost uma, pa su ovakvim stanjima najčešće izloženi nemački ovčari, pudle, belgijski ovčari, kao i labradori i svi radni psi koji su navikli da pred sobom imaju zadatak koji moraju da izvrše. Mada, nikako ne treba zaboraviti i druge rase koje imaju slične sklonosti, pogotovu kod pasa koji su navikli da žive u zajednici sa čovekom, a koja je dinamična i u kojoj se stalno nešto dešava.

Najčešći simptomi dosade kod pasa su uporno lajanje i režanje bez nekog vidljivog povoda, kopanje po kućnom đubretu, rušenje stvari koje se nalaze u njihovoj okolini i nadohvat šapa, kopanje rupa po dvorištu…

Dosada kod pasa nastaje usled nedostatka mentalne stimulacije ili usled smanjenog obima dnevnih aktivnosti, odnosno nedostatka vežbe, igre ili druženja sa ukućanima ili sa drugim psima. Simptomi dosade kod pasa se nekad teško prepoznaju jer veoma često mogu da se pomešaju sa simptomima depresije, koja takođe neretko pogađa naše ljubimce.

Psi kojima je dosadno najčešće nemaju neke posebne ekspresije u ponašanju i jednostavno izgledaju kao da su se povukli u sebe. Nemaju neku preteranu zainteresovanost za okolinu i veći deo dana mogu da provedu u polusnu ili u smanjenoj aktivnosti. Takvo njihovo ponašanje se najčešće ispoljava kada ostanu sami kod kuće i kada su vlasnici odsutni.

Ako postavimo sebi pitanje da li moj pas pati od dosade, moramo obratiti pažnju na njegovo ponašanje. Najčešći simptomi dosade su uporno lajanje i režanje bez nekog vidljivog povoda, kopanje po kućnom đubretu, rušenje stvari koje se nalaze u njihovoj okolini i nadohvat šapa, kopanje rupa po dvorištu,  žvakanje tepiha ili nameštaja, lizanje šapa ili tela, kao i ekcesivno češkanje ili valjanje po podu.

U vezi sa tim nikako ne treba zaboraviti da postoji mogućnost da je pas stvarno depresivan jer su simptomi veoma slični. Pas koji je u depresivnom stanju počinje da izbegava društvo ljudi, ne želi da se pomazi niti da se druži ni sa svojom omiljenom osobom i ostalim ukućanima, sve više vremena provodi u spavanju, prestaje da se brine o sebi, provlači se i sakriva ispod nameštaja, postaje neprimetan u kući, veoma je tih, često ne pušta glas ili neprestano laje, gubi interesovanje za igru (omiljene igračke danima stoje na istom mestu), dlaka mu izgleda nakostrešeno, a veoma često gubi i  higijenske navike. Počinje da urinira i defecira i u kući. Ako pokušate da ga pomazite, može postati i ozbiljno agresivan ili se dešava da vas napadne bez nekog vidljivog razloga ili povoda. Možemo konstatovati da su simptomi depresije izraženiji i vidljiviji, pa zato i lakši za prepoznavanje.

Za razliku od depresije, koja traži ozbiljan pristup lečenju, dosadu je relativno lako ukloniti i učiniti da vaš ljubimac postane opet onaj stari na koga ste navikli

Za razliku od depresije, koja traži ozbiljan pristup lečenju, dosadu je relativno lako ukloniti i učiniti da vaš ljubimac postane opet onaj stari na koga ste navikli.

Psu je pre svega potrebno dosta kretanja i fizičke vežbe. Zato se moramo potruditi da deo dana koji možemo posvetiti ljubimcu bude što interesantniji i kvalitetniji. Preporuka je da se pas što češće izvodi u šetnju i da se u toku šetnje što je moguće više izmori igrom sa drugim psima (druženje, socijalizacija) ili da se mi potrudimo da se igramo sa njim (bacanje loptice ili igra donošenja predmeta ili navlačenje konopca). Duge šetnje takođe mogu biti korisne kako za njih tako i za nas. Dobro je i menjati rute prilikom šetnje da pas ne bi išao uvek istim putem. I izleti su takođe veoma korisni jer pas upoznaje okolinu drugačiju od one na koju je navikao.

Mentalna stimulacija je takođe od velike važnosti, a možda je čak i bitnija od fizičke vežbe. Veoma često smo svedoci da ljudi u urbanim sredinama izvode svoje ljubimce u žurbi i da naprosto vuku pse ulicom, ne dozvoljavajući im da obave fiziološke potrebe na prirodan način i da sve to nekako moraju završiti za što kraće vreme. Međutim, za psa to je prilika da proveri šta se dešava sa njegovom okolinom i da „pročita novosti“, tj. šta se dogodilo od njegovog prethodnog izlaska. Psi veoma često idu na početku sporo ulicom i njuškaju, što je za njih prirodno stanje i potreba, te ih treba ostaviti da to obave na miru. To je upravo njihova mentalna stimulacija u komunikaciji sa okolinom. Takvo ponašanje treba stimulisati i ostaviti psu dovoljno vremena da iskomunicira sa sredinom u kojoj živi. Dobro je psa povremeno odvesti i na agiliti poligone, gde savlađujući razne prepreke trenira svoje instinkte i angažuje mentalni sklop. Ponekada je dobro i da mu sklonite stare igračke i da mu ih ponovo date kroz nekoliko dana, što u njemu može probuditi interesovanje kao da se radi o potpuno novom predmetu.

U lečenju dosade veoma važnu ulogu igra i socijalizacija. Psa treba navići na promene, pre svega u smislu novih prostora, ali i novih ljudi koji se mogu pojaviti u njegovom okruženju. Takođe je dobro povremeno ga voditi u društvo više pasa, gde može da na način primeren svojoj prirodi izrazi i aktivira sve svoje nagone, pogotovu usmerene na igru i druženje.

Naravno, nikada ne treba zaboraviti da promene u ponašanju vašeg ljubimca mogu biti izazvane i nekim bolestima, pa pre no što preduzmete sve mere da ublažite ili odagnate dosadu koja se javila kod vašeg psa, povedite ga do veterinara i uverite se da je zdrav i da nema nekih hroničnih bolesti koje mogu imati slične simptome.

Vladimir Terzin, doktor

veterinarske medicine, ekspert
i stručni konsultant Pet Svet Magazina

TOP
Broj 4
Broj 2
Broj 1