Retka konjska rasa: Marvari – graciozni konji spojenih ušiju
arvari koji na glavi imaju belu oznaku i četiri bele „čarapice“ na nogama smatraju se srećom, a crni se povezuju sa tamom i smrću, te se smatraju donosiocima nesreće
Ukoliko nekada budete imali sreće da se uživo sretnete s konjem rase marvari, prvo što ćete primetiti jesu njegove krajnje neuobičajene uši. Sa ušima koje su nakrivljene pri krajevima i spojene na vrhu, ovi konji definitivno imaju karakterističan izgled. S dugom istorijom i mnogim interesantnim pričama koje se sa njima povezuju, konji marvari su i danas izuzetno vredni i cenjeni.
Istorija konja rase marvari duboko je isprepletana s folklorom. Kako joj i samo ime govori, rasa je potekla iz regije Marvar u Indiji, gde je nastala ukrštanjem lokalnih konja s arapskim konjima. Legende kažu da su arapski konji došli na brodovima uništenim u brodolomu, te da su samostalno doplivali do obala. Tokom 11. i 12. veka započeo je pažljiv selektivni uzgoj konja marvara koji je imao cilj da razvije najbolje karakteristike ove, već visoko cenjene rase. Marvari su bili konji poznati i po svom vrlo dobrom osećaju za orijentaciju u prostoru, te je čest bio slučaj da vraćaju jahače kući kada se izgube na putu. U srednjem veku korišćeni su u konjici, gde su bili izrazito cenjeni zahvaljujući svojim impresivnim sposobnostima.
Konji marvari bili su poznati i po svom vrlo dobrom osećaju za orijentaciju u prostoru, te je bio čest slučaj da vraćaju jahače kućikada se izgube na putu
Ukoliko nekada budete imali sreće da se uživo sretnete s konjem rase marvari, prvo što ćete primetiti jesu njegove krajnje neuobičajene uši. Sa ušima koje su nakrivljene pri krajevima i spojene na vrhu, ovi konji definitivno imaju karakterističan izgled. S dugom istorijom i mnogim interesantnim pričama koje se sa njima povezuju, konji marvari su i danas izuzetno vredni i cenjeni.
Britanska okupacija Indije doprinela je da se ne posveti dovoljno pažnje uzgoju ovih konja, te im se broj tokom godina radikalno smanjio. Srećom, grupa entuzijasta odlučila je da preduzme potrebne korake kako bi sačuvala vekovima staru rasu konja od potpunog nestanka
Rasa slavni konjica
Dvadeseti vek doneo je čitavom svetu promene u načinu života, ostavljajući iza sebe dane slavnih konjica, čiji su marvari bili esencijalni deo. Britanska okupacija Indije doprinela je da se ne posveti dovoljno pažnje uzgoju ovih konja, te im se broj tokom godina radikalno smanjio. Srećom, grupa entuzijasta odlučila je da preduzme potrebne korake kako bi sačuvala vekovima staru rasu konja od potpunog nestanka. Godine 1995. Frančeska Keli je osnovala Grupu marvari linija kako bi pomogla da se rasa održi širom sveta. Nakon šest godina prvi marvari konj izvezen je iz Indije u Sjedinjene Američke Države, ali izvoz ovih konja zabranjen je 2006. godine. Indija je potom osnovala knjigu pastuva za rasu marvari, po ugledu na druge, postojane rase konja, kako bi se procenjivao kvalitet individualnih konja, te ponovo ustanovile i naglasile pozitivne karakteristike rase.
Četiri „čarapice“ za sreću
Kada je reč o izgledu marvara, posredi su konji visoki najčešće između 150 i 162 centimetra u grebenu, ali relativno laki, s telesnom masom koja varira od 350 do 450 kilograma, te ih karakteriše vitka figura. Ova rasa konja može imati različitu boju dlake, uključujući doratu (smeđu), sivu, alatu (riđu) i još mnogo drugih. Sivi, odnosno beli konji rase marvari naročito su cenjeni i poželjni, ali to mesto dele i s konjima čije se boje karakterišu kao piebald (dvobojni konji bele osnovne boje s crnim mrljama) i skewbald (dvobojni konji bele osnovne boje s krupnim smeđe-riđim mrljama). Takođe, marvari konji koji na glavi imaju belu oznaku i četiri bele „čarapice“ na nogama smatraju se srećom, te su takođe veoma traženi. Crni konji povezuju se kulturološki s tamom i smrću, te su crni marvari okarakterisani kao donosioci nesreće. Po ušima se prepoznaju
Najistaknutija i najuočljivija karakteristika marvara jesu definitivno njihove uši. One su zakrivljene ka unutra, a kod nekih konja ivice jednog i drugog uha se toliko dodiruju da izgledaju kao da su spojene. Pošto su marvari konji uzgajani kao pustinjski, s karakteristikama izuzetne izdržljivosti u veoma teškim uslovima, mnoge tada poželjne osobine zadržale su se do danas. Konstitucija ramenih kostiju marvari konja je specifična i razlikuje se od one prisutne kod drugih rasa, a razlog za tu razliku je da omogući marvari konjima da s lakoćom visoko podižu noge pri kretanju, što je neophodno za lakše kretanje po pustinjskom pesku. Zbog takvog položaja kostiju, marvari ne mogu daproduže korak kao arapski konji ili engleski punokrvnjaci, ali prave visoke korake koji su takođe prijatni i za jahača, što je važno pri dugotrajnim turama kroz pustinju za koje su se prvobitno koristili. Rasu takođe karakteriše i posedovanje specifičnog tipa četvorotaktnog kretanja, poznatog kao rahwal, koje omogućava brzo i lako prelaženje dugih distanci.
Najistaknutija i najuočljivija karakteristika marvari konja jesu definitivno njihove uši. One su zakrivljene ka unutra, a kod nekih konja ivice jednog i drugog uha se toliko dodiruju da izgledaju kao da su spojene
A kakvo stoje sa zdravljem
Kada je reč o zdravstvenim problemima marvari rase konja, važno je razumeti da zbog slabe rasprostranjenosti, odnosno činjenice da su pravi konji rase relativno retki, nema značajnog broja podataka u literaturi za dovoljno relevantne statističke analize koje se odnose na mnogobrojna zdravstvena stanja. Marvari konji poznati su po izuzetno izdržljivim i zdravim kopitama. Ova osobina je selektivnim uzgojem kroz vekove promovisana zarad što efikasnijeg kretanja kroz pustinjske predele, no danas predstavlja cenjenu karakteristiku koja omogućava ovim konjima uspešnost u takozvanom enduranceu, sportskoj disciplini u kojoj konj i jahač prelaze velike razdaljine. Vlasnici marvari konja opisuju oh kao druželjubive i relativno jednostavne za trening.
Osim što se koriste u daljinskom jahanju, ovi konji su zbog upečatljivog izgleda i impozantnog načina kretanja relativno često korišćeni na različitim svečanim paradama u svojoj zemlji porekla, Indiji. Ukrštanjem sa nekim drugim rasama dobijaju se malo krupniji konji sa više mogućnosti upotrebe. Zahvaljujući svojoj izdržljivosti i agilnosti, ponekad se koriste u dresurnom jahanju i polu.
Sa specifičnim načinom kretanja, rasa konja marvari pokazala se kao poželjna rasa za jahače koji pate od određenih problema s leđima. Ipak, usled toga što Indija zabranjuje izvoz marvari konja, ova rasa je vrlo slabo rasprostranjena, te se ne može često videti ni na sportskim takmičenjima ni u rekreativnon jahanju.