ajčina ljubav ne zna za granice ni u svetu ljudi ni u svetu životinja. Nekada čak ni to što mladunci nisu njeni ni što su potpuno druge rase neće prečiti majku da se bezrezervno brine o bebama. Ako ste se ikad pitali kako je uopšte moguće da dođe do toga da mačka „usvoji“ – doji i othrani štence i obrnuto, pročitajte ovu priču.
Kada govorimo o tome šta je zapravo majčina ljubav, jednostavan odgovor ne možemo pronaći. Ipak, sigurno je da hormoni igraju ključnu ulogu u fiziološkim procesima koji slede nakon porođaja, ali i u tome da majka ostvari emocionalnu konekciju s leglom. Na ovaj način priroda osigurava da će se majka brinuti o sopstvenom leglu na najbolji mogući način. Naime, pred sam početak porođaja dolazi do rasta nivoa, između ostalog, i ova tri hormona – estrogena, prolaktina i oksitocina. Više estrogena zapravo omogućava početak samog proces porođaja, prolaktin ima ulogu u proizvodnji i lučenju mleka, dok su funkcije oksitokcina mnogobrojne, a uključuju stimulaciju kontrakcija materice pri porođaju, kao i stimulaciju kontrakcija ćelija mlečne žlezde i omogućavanje lučenja mleka. Ipak, oksitocin ima i značajnu, ali ne potpuno razjašnjenu ulogu u povezivanju majke sa svojim mladuncima. To znači da kada je nivo oksitocina u cirkulišućoj krvi visok, kod jedinki je majčinski instinkt intenzivan i imaju tendenciju da se postavljaju kao majke prema drugim životinjama, naročito u odsustvu sopstvenog legla. Na primer, vlasnicima nesterilisanih kuja ili mačaka koje su proživele lažnu trudnoću poznato je da one u jednom trenutku počinju zaista da se ponašaju kao mame, donoseći čak igračke u svoj krevetić, ližući ih i pazeći.
Dakle, ženke koje prolaze kroz lažnu trudnoću, kao i one koje su izgubile na bilo koji način sopstveno leglo, imaju duboko usađen majčinski instinkt po kome i delaju, „usvajajući“ druge mladunce ukoliko im se učine dostupnim. Dešava se, na isti način, i da mame koje nisu izgubile mlade jednostavno prime i u svoje leglo usvoje još nekog mladunca, ponašajući se prema njemu na identičan način kao prema svojim bebama.
Ipak, deo ovog fenomena ostaje nerazjašnjen i leži duboko u psihi samih životinja. Naime, nekada se dešava da ženke koje ne spadaju ni u jednu od navedenih grupa, dakle ni u pseudograviditetu, niti su izgubile sopstveno leglo, pa čak u nekim slučajevima i sterilisane, jednostavno usvoje mladunca ili više njih. Nekada čak i druge vrste! Nekada se čak dešava da ove ženke počnu i da proizvode mleko kako bi ishranile svoju novu, usvojenu porodicu.
Benefit za mladunce koji na ovaj način dobiju usvojenu majku je nemerljiv. Mleko, toplota, nega i nežnost koje od nje dobijaju jesu ono što je bebama potrebno da odrastu u zdrave i jake životinje. Zbog toga, kada god se pronađe leglo samih novorođenih mladunaca, ili ukoliko iz bilo kog razloga ostani bez svoje majke, dobro je pokušati naći im „novu mamu“. Na ovaj način, i jedna i druga strana dobijaju baš ono što im je potrebno.
Mleko, toplota, nega i nežnost koje od nje dobijaju jesu ono što je bebama potrebno da odrastu u zdrave i jake životinje
Zanimljiv primer ove pojave dolazi iz Južnoafričke Republike, gde je pronađena napuštena mama maca sa tek rođenim mladima. Organizacija za pomoć životinjama odmah je reagovala, ali, nažalost, za mladunce je bilo prekasno. Žuta maca Ketrin bila je od tada u potrazi za svojom porodicom. Porodica koja je odlučila da se brine o Ketrin tokom njene adaptacije na život u kući primetila je da njoj jednostavno nikada nije dosta ljubavi. Nije mogla da spava ako nije u nečijem naručju, a mazila se čak i s njihovim (pomalo zbunjenim) psima. Ipak, uprkos maksimalnoj pažnji koju su joj pružali, vlasnici kažu da je Ketrin i dalje bila uznemirena, često lutajući po kući i mjaučući u potrazi za svojim bebama.
Život ove mace sasvim se promenio kada je porodica kući dovela štence o kojima su rešili da se brinu privremeno, dok ne porastu. Ketrin se odmah vezala za štence, počela da ih liže i umiruje. Oni su, doduše, na početku bili zbunjeni, pa se čak i sklanjali, ali maca je bila uporna, stalno uz njih, čisteći ih i jednostavno ležeći s njima. I štencima nije trebalo mnogo da se naviknu na novonastalu situaciju, stvarajući vezu s Ketrin, a ubrzo su počeli i da sisaju. Ketrin se konačno osećala mirno, što se videlo po njenom ponašanju, nije više mjaukala i tražila, već je po čitav dan dremala grleći psiće.