Miška i Miroslav Tomić: Važan je dobar tim – vodič i pas i harmonija između njih

P

rofesionalni kinolozi i ljubitelji životinja na svom ranču u Bečmenu poseduju kinološko-sportski klub u kojem obučavaju pse i njihove vodiče, a najbolji odlaze na evropska i svetska takmičenja. Uz pse, tu su i konji lipicaneri, namenjeni dresurnom jahanju i zaprežnom sportu

Tekst: Sanja Vuleti; Fotografije: Maša Srebrić, Marc Gaub, Philippe Gastal, Sašo Batič

Kada biste zamislili vaš idealan život, pretpostavljam da bi za većinu to bio ranč negde u prirodi, sa psima i konjima koji slobodno trčkaraju. Ovaj san uspeo je da realizuje bračni par Miška i Miroslav Tomić, profesionalni kinolozi i ljubitelji životinja, koji su nadomak Beograda, u prigradskom naselju Bečmen, pre više od deset godina osnovali Kinološko-sportski klub Agility Bečmen. Ovaj kinološko-sportski klub ima najbolji poligon u Srbiji i bavi se obukom osnovne poslušnosti, sportskom radnom kinologijom i agilitijem. Njegovi osnivači organizuju individualne kurseve osnovne i napredne poslušnosti – agilitija, pripremu pasa za polaganje ispita socijalizovanog psa, pripremanje pasa za izložbe, kao i rešavanje problematičnog ponašanja.

Kako kaže Miroslav, on je odmalena znao da će svoj život posvetiti životinjama. Kao dečak sa sestrom je uspeo da dresira svog psa mešanca terijera da vraća ovce dok su se njih dvoje u hladu igrali. S druge strane, Miška, koja je odrastala u Slovačkoj, tradicionalno je bila okružena konjima, psima, mačkama… Iako diplomirani prevodilac i doktor filozofije, ipak je akcenat stavila na rad sa psima jer je to jedini poziv koji je u potpunosti ispunjava.

“Mi smo praktično pioniri takmičarskog agilitija u Srbiji. Prvi nastup reprezentacije Srbije bio je 2010. godine u Češkoj, u Liberecu, gde sam učestvovao sa svojom kujom Sambom i bio sam finalista, a Miška je bila finalista Slovačke. I naša ženka lagoto je prva i jedina ove rase koja je učestvovala i na evropskom i na svetskom prvenstvu”

Agiliti

Bračni par Tomić ima četiri rase pasa: belgijskog ovčara malinoa, nemačkog ovčara, border kolija i lagoto romanjolu, sa kojima se takmiče i nastupaju.

„Radimo dosta toga, ali ja pre svega treniram pse u kinološkoj sportskoj disciplini agiliti (agility). Pas savladava prepreke po određenom redosledu, koji mora uraditi veoma precizno i brzo, što je sve uređeno međunarodnim pravilnikom. Cilj ovog sporta, između ostalog, jeste da se poboljša odnos između vodiča i psa. Kao i svaki sport, i ovaj ima rekreativni, ali i vrhunski takmičarski nivo. Da bismo mogli da izaberemo tim za velika takmičenja, psi i njihovi vodiči prvo moraju da završe osnovnu rekreativnu obuku. To je ono što me čini zadovoljnom jer volim da treniram svoje, ali i druge pse i obučavam ljude kako da imaju dobar odnos sa svojim psom”, kaže Miška.

Većina rasa pasa nastala je kako bi bila korisna ljudima, da li u lovu ili da čuvaju ovce. U 21. veku to više nije toliko potrebno, ali energiju pasa sada treba usmeriti, tako da pas potroši veći deo energije i da se pravilno mentalno razvija. Agiliti upravo tome služi.

 

„U gradu imamo puno pasa velike energije, što rasnih što mešanaca, koji se moraju pravilno usmeriti. Na primer, nekada su i pudle bile radni psi, pasmina lagoto korišćena je u lovu gde su donosili plen, oni su jako inteligentni i tu njihovu pamet i energiju treba iskoristiti. Ne treba zaboraviti ni mešance i u agilitiju može da učestvuje svaki pas kojem njegova fizička građa i zdravlje to dozvoljavaju. Ograničenja ne postoje u odnosu na rasu već je u fokusu zdravlje i predispozicije. Pas ne sme biti gojazan. Što se vodiča tiče, ovaj kinološki sport je za sve uzraste, od dece koja imaju afiniteta prema tome do starijih osoba koje u tome učestvuju u granicama svojih mogućnosti. Ovde nije bitno da ste brzi, da imate isto takvog psa, već je važan dobar tim – vodič i pas i harmonija između njih. Ono što je takođe interesantno na takmičenjima jeste da nikad nije isti redosled prepreka, pa je svaka staza nova avantura i iznenađenje koje priprema sudija. Na internetu možete videti i osobe od devedeset godina koje učestvuju u agiliti sportu.“

Miroslav kaže da pre takmičenja vodiči pregledaju stazu, dok pas ne zna koje će biti prepreke, na koju stranu će ići, niti koliko puta će se ponavljati određena prepreka. Ipak, pravila postoje i moraju se poštovati. Takođe, ne sme biti preoštar ugao za ulazak u tunel jer je pre svega bitna bezbednost psa i za vodiča. Preduslov da bi pas bio u ovom sportu jeste da je socijalizovan i da ima osnovnu poslušnost, kao i da ima koncept „uradio sam nešto dobro, biću nagrađen“, tj. da je motivisan.

Dve kobile su uvezene iz slovačke državne ergele Topolčianky i ideja je da se na ranču bave odgojem i treningom. Lipicaneri su inače rasa koja je jedna od najstarijih evropskih rasa konja i iza njih je skoro 500 godina selekcijskog rada i dokumentovanog porekla, autohtona rasa za ovo područje

 

Preduslovi za takmičarski agiliti

Najbolji uzrast za početak ozbiljnog agiliti treninga kod psa jeste 12 meseci. Kod štenaca su još uvek mekane hrskavice, tako da bi prilikom trčanja moglo doći do različitih povreda. Vreme pre navršenih 12 meseci vodič koristi za izgradnju odnosa s psom, da ga nauči na koncept nagrađivanja, da savlada vežbe osnovne poslušnosti, da prilagođeno uzrastu šteneta razvija koordinaciju itd. Pravila nalažu da se ne može takmičiti pre navršenih 18 meseci.” U rekreativnom agilitiju mogu da učestvuju sve rase, ali ako govorimo o vrhunskom, takmičarskom agilitiju, postoje rase koje imaju određenu predispoziciju. Zna se da su border koliji idealni za large kategoriju (postoje četiri visinske kategorije: Small do 35 cm, Medium do 43 cm, Intermediate do 48 cm i Large), belgijski ovčar malinoa i mnoge druge rase koje su po fizionomiji, anatomiji i brzini slični. Nije isto kada imate psa od 15 kilograma i onog koji ima 25 i više kilograma. Tada sve zavisi od staze, ukoliko zahteva više okreta – onda prednost imaju mali, fleksibilni psi. Najbitnije u celoj ovoj priči jeste da pas i njegov vodič uživaju u tome. Vi kada posmatrate pse na našem treningu, vidite podignute repove, toliko vesele pse koji nekada laju iz želje da što pre krenu“, objašnjava Miroslav.

Rekreativni agiliti

Kod pasa koji idu na rekreativni agiliti ne postoje nikakve specijalne pripreme jer pas nema neke ozbiljnije aktivnosti od onih koje obično upražnjava u parku ili dužim šetnjama. Od njih se očekuje da savladaju samo neke prepreke, što predstavlja uživanje i za psa i njegovog vlasnika. Psi nikako ne smeju da budu gojazni, moraju biti u takozvanoj radnoj kondiciji, kako ne bi opteretili zglobove. Osnovna poslušnost pasa uvek se postiže uz pomoć hrane i igračaka. U prvom periodu, glavni motiv psa jeste hrana, a kasnije kod pasa koji imaju izražen plenski nagon, igračka je dominantna, kao na primer loptica na konopcu, različite plišane igračke i neke specijalne koje se nabavljaju u nekim drugim zemljama koje su se više posvetile ovoj problematici. Sama obuka traje 45 minuta, od čega 15 minuta aktivnog rada, a između je analiza, priprema i obavezno odmaranje psa. U principu, svaki pas sa svojim vodičem može da se obuči za šest meseci, ali ovaj proces je u stvari dugoročan.

Rad sa psom podrazumeva da radite sa životinjom koja bi u prirodi bila predator. Kod konja je situacija drugačija, iako se radi o krupnoj životinji, ona bi u prirodi bila lovina pa tako konja morate da opustite vremenom, pa tek onda da mu se nametnete kao vođa. Strah kod konja je mnogo izraženiji i kada ga oseti, on ruši sve pred sobom

IGP sport

„Mi ne uzimamo same pse na obuku, već vlasnike i njihove pse koji treba zajedno da uče. Drugi sport kojim se bavimo naziva se IGP ili IPO. To je sport koji se sastoji iz tri discipline, prva je trag ili traganje, druga poslušnosti treća odbrana i napad. Ljudi obično zbog treće discipline misle da je možda u pitanju negovanje neke agresivnosti, međutim, to je sušta suprotnost – kontrola prirodnog nagona agresije koju svaki pas poseduje. Već u leglu štenaca imate izraženu hijerarhiju, dominantni štenci postaju dominantno agresivni i oni imaju nagon za čuvanjem. Kada bismo prepustili da se štenci iz legla sami razvijaju, došlo bi do velikog odvajanja dominatnih jedinki od ostalih. Ovi prvi postaju dominatno agresivni, a ostatak submisivno asocijalni. Da do toga ne bi došlo, neka vrsta obuke sa našim štencima počinje već sa mesec i po dana tako što se odvajaju i radi se sa njima blažim intenzitetom, uz pomoć hrane i igračke. Tako se izbalansira leglo i kada oni sa dva meseca odlaze u nove domove, pripremljeni su da sarđuju sa ljudima. IGP je inače sport koji je jako razvijen u svetu. Suština je da se svaka disciplina priprema posebno. Na traganju pas mora da uradi određen broj koraka – dovedete psa na početak traga i on mora iz stope u stopu da prati miris, tokom traga se ostavljaju određeni predmeti koje on mora da obeleži ili markira. Poslušnost se radi u fazama, postoji IGP I, II i III, položen IGP III jedan je od preduslova za odlazak na FCI svetsko prvenstvo. Naši psi učestvovali su na velikom broju i evropskih i svetskih prvenstava, tako je moj pas Kondor, belgijski malinoa, jedini pas na svetu koji je učestvovao na osam svetskih prvenstava i četiri evropska prvenstva u oba sporta – agiliti i IGP. Mi smo praktično pioniri takmičarskog agilitija u Srbiji. Prvi nastup reprezentacije Srbije bio je 2010. godine u Češkoj, u Liberecu, gde sam učestvovao sa svojom kujom Sambom i bio sam finalista, a Miška je bila finalista Slovačke i zauzela je peto mesto na Evropskom prvenstvu sa svojom kujom, hrvatskim ovčarom Gerom. I naša ženka lagoto je prva i jedina ove rase koja je učestvovala i na evropskom i svetskom prvenstvu. Nadam se da će biti još lagota jer ljudi ne prepoznaju njihov potencijal“, dopunjuju se Miška i Miroslav.

 

Jedna od većih zabluda kod vlasnika pasa jeste da misle da je istrčavanje kod temperamentnijih rasa dovoljno da pas u stanu bude miran jer, kako kažu naši sagovornici, mentalni umor je mnogo bitniji od fizičkog. Kada se traži od psa da razmišlja, da se mentalno angažuje, što je suština ovih treninga, pas po povratku kući spava celo popodne. To je izuzetno važno za suživot psa sa ljudima u stanu. Dovoljno je da tražite od psa da ponavlja vežbe veliki broj puta, on mora da razmišlja i troši se. Uz fizički umor, pas će biti i kompletno zadovoljan, sigurno će postati mirniji i neće smišljati razne razloge da napravi problem i time pridobije pažnju vlasnika.

 

Pored agiliti treninga i IGP, u Kinološko-sportskom klubu Agility Bečmen radi se i obuka pasa za čuvanje i obezbeđenje ljudi i objekata. Miroslav je ranije obučavao službene pse detekciji, gde do izražaja kod psa dolazi izrazita motivacija kako bi pretražio teren.

Suština svih obuka je u stvari da pas bude socijalizovan, da bude naučen na on i off verziju, da kada sedite u kafiću, on bude opušten, a kada od njih tražite temperament, to i da pokažu. Ideja je da se ne prave roboti, niti mašine od pasa, već ljubimci koji mogu biti i jako dobri sportisti. Odgovorno vlasništvo je u stvari cilj svih angažmana. Važno je da ljudi shvate da psi ne mogu biti ravnopravni članovi porodica jer psi moraju u porodici biti na najnižoj hijerarhijskoj lestvici. Samo tako pas može biti poslušan i imati određenu svrhu, a da ne trpi ništa. Ne treba zaboraviti da pas uvek treba da funkcioniše po sistemu čopora. Pas uvek mora da sledi čoveka, vi uvek morate biti alfa u čoporu, a priroda svakog psa se može iskanalisati.

“Da bismo mogli da izaberemo tim za velika takmičenja, psi i njihovi vodiči prvo moraju da završe osnovnu rekreativnu obuku. To je ono što me čini zadovoljnom jer volim da treniram svoje i tuđe pse i obučavam ljude kako da imaju dobar odnos sa svojim psom”, kaže Miška

O konjima

Na ranču se trenutno nalazi i pet lipicanera koji se inače nazivaju kraljevski konji jer plene svojim izgledom, temperamentom i ponosom. Tomići su se njima posvetili tri i po godine, a u pitanju su izložbeni, ali i radni konji. Plan je da se takmiče u zaprežnom sportu i rekreativno jašu. Dve kobile su uvezene iz slovačke državne ergele Topolčianky i ideja je da se na ranču bave odgojem i treningom. Lipicaneri su inače rasa koja je jedna od najstarijih evropskih rasa konja i iza njih je skoro 500 godina selekcijskog rada i dokumentovanog porekla, autohtona rasa za ovo područje. Konji su 24 časa pušteni ili su u boksovima koji su brižljivo napravljeni. Ideja je da ubuduće rade samo sa ženkama jer su jednostavnije. Pastuvi inače moraju da budu odvojeni jer znaju da prave probleme kada su ženke u teranju. Ako uporedimo treniranje konja i pasa, može se reći da su konji lovina, a psi predatori, pa se tako i ponašaju. Konji su mnogo više senzibilniji, plašljiviji, a psi hrabriji. S druge strane, kada je konj u strahu, on je jako opasan. Miroslav kaže da on sa mladim jedinkama ima potpuno drugačiji pristup od uobičajenog kod nas. Uvreženo je mišljenje da se konji moraju pustiti do tri godine, da im se dozvoli da slobodno trče kako bi se pravilno razvijali. On smatra da konj treba da bude slobodan, da se kreće, ali je takođe bitno da se socijalizuje. „Morate da naučite konja da šeta ulicom tako da se ne plaši saobraćaja. Bitno je da vam konj veruje i ide za vama, ako ste pravi vođa. Sa lipicanerima se može početi baviti sportom kad im je oko pet godina. Njihov životni vek je dosta duži, lipicaneri žive od 25 do 30 godina, aktivno mogu da se bave sportom do 15. godine, a zatim rekreativno i mnogo kasnije. Što se tiče ishrane, za njih su najbitniji seno i zob, so i voda, koji im moraju biti dostupni. Naši konji koriste himalajsku so, i oni je doziraju koliko im je potrebno. Kada su angažovani u sportu, ishrana im se mora pojačati energetskim dodacima.“

I na kraju, na ranču su dva usvojena mačora, koji obožavaju da smetaju dok se obavlja trening pasa.

Ono što je važno i što se da zaključiti jeste da su sve ove životinje tako socijalizovane da ne smetaju jedna drugoj, da imaju potpunu slobodu, ali i pravila koja se moraju poštovati. To je i smisao suživota sa ljudima. Kao što je istekao Miroslav, alfa je uvek čovek, a u njegovom čoporu svako zna svoje mesto.

Kako izgleda trening pasa?

Preduslov da pas dođe na agiliti trening jeste da bude vakcinisan i uredno očišćen od parazita. Na ovaj trening dolaze već štenci od tri i po meseca. Važno je da vodič dovede gladnog psa, zato što nema nikakvog efekta ako je pas došao potpuno sit jer je nezainteresovan. Na početku se edukuje vodič kako da zadobije pažnju psa, a zatim sledi učenje osnovnih vežbi poslušnosti, pomoću individualnog treninga. Poenta je da se mnogo puta ponavlja ista vežba. Kursevi traju od osam do deset meseci, kada sazrevaju psi, ali i njihovi vlasnici koji se prate koliko vežbaju sa svojim psom kod kuće. U školi se uči, a kod kuće se vežba i ponavlja. Idealno je da se na treninge dolazi redovno, a zavisno od slobodnog vremena jednom ili dva puta nedeljno.

 

Po čemu se razlikuje treniranje pasa od konja?

Trening sa psima i konjima zahteva sasvim drugačije metode. Miroslav kaže da je sam dosta učio i razvio sasvim svoj način. Rad sa psima podrazumeva da radite sa životinjom koja bi u prirodi bila predator. Kod konja je situacija drugačija, iako se radi o krupnoj životinji, ona bi u prirodi bila lovina, pa tako konja morate da opustite vremenom, a tek onda da mu se nametnete kao vođa. Strah kod konja je mnogo izraženiji i kada ga oseti on ruši sve pred sobom. Poverenje je ono što je važno i kod treninga sa psima, ali i sa konjima.

 

Psi koji su postigli izuzetan uspeh

Kondor Mi-Ji – mužjak rase BO – malinoa. Rođen je 2013. u Češkoj i potiče iz radne linije malinoa, njegov otac je čuveni Jaguar de Alphaville Bohemia. Ima položene ispite BH, A1, A2, A3, IPO 1 IPO 2 i IPO3. U samo šest takmičenja prešao je u najviši razred A3! Učestvovao je na EP i SP 2015. i 2016. Osim toga što je vrhunski radni pas, on i lepo izgleda,  dokaz su osvojene izložbene titule, među njima i BIS III u Topoli 2014; 2016. učestvovao je na dva svetska prvenstva u dva kinološka sporta IPO i agiliti i time se nesporno upisao u istoriju; 2017. učestvovao je na FMBB (Svetsko prvenstvo za belgijske ovčare) po IPO programu i zauzeo je fantastično 43. mesto! Jedini pas na svetu sa osam svetskih prvenstava i četiri evropska prvenstva u dva kinološka sporta.

 

Flora – ženka rase lagoto romanjolo rođena 2016. godine. Trenira poslušnost, trikove i agiliti, takođe zna da pronađe i tartufe. Takmiči se u agilitiju, ima položene ispite MA1, MA2, MA3. Upisala se u istoriju kao prvi predstavnik svoje rase koji je nastupao na Evropskom otvorenom prvenstvu (i finalu tog prvenstva) i FCI agiliti svetskom prvenstvu (4 puta)!

Pored njih, značajne uspehe su postigli i malinoa Samba, koja je bila prvi pas iz Srbije koji je pobedio na agiliti takmičenju na međunarodnoj sceni, prvi finalista iz Srbije na Evropskom agiliti prvenstvu, član prve reprezentacije Srbije na FCI svetskom agiliti prvenstvu. U istoriju srpskog agilitija upisale su se i hrvatska ovčarka Gera (član prve reprezentacije Srbije na SP 2015, peto mesto u finalu EO 2010), borderke Mawlch Panda i njena kćerka Velox Crur Gazela koja je sa Miškom bila ukupno 15. u konkurenciji od 420 pasa na Evropskom prvenstvu 2018. godine. Miška i Miroslav su inače međunarodne agiliti sudije, instruktori poslušnosti i treneri agilitija, Miroslav je još i marker za pse, ponosni su na sve svoje pse – članove njihove porodice.

TOP
Broj 4
Broj 2
Broj 1