Domaća kokoš otkrila je Ameriku mnogo pre Kolumba
o danas nije sa sigurnošću utvrđeno poreklo domaće kokoši. S velikom verovatnoćom se smatra da je nastala ukrštanjem crvene šumske kokoši i sive šumske kokoši, koje se i danas mogu naći u nekim predelima jugoistočne Azije. Različite genske analize potvrđuju ovu teoriju, ali, nažalost, tu počinju i prve nedoumice
Najstariji do danas pronađeni ostaci domestifikovane ili odomaćene kokoši nalaze se u Kini, u provincijama Hebej i Šandung, i datirani su na 5400. godinu pre nove ere. Međutim, ove tvrdnje doveo je u pitanje nemački naučnik Joris Peters (2016), kada je ustanovio da broj ostataka kostiju te navodno domaće živine nije ni približno dovoljan da bi to i potvrdio, već da je posredi živina uneta iz jugoistočne Azije.
Ono što znamo kao sigurno jeste da je 3600. godine pre nove ere u Kini postojala domestifikovana živina. To pobija prethodna verovanja da je kokoš prvi put odomaćena u dolini Inda otprilike 2.000 godina pre nove ere. Međutim, genetska analiza pokazuje da domaća kokoš u zapadnoj civilizaciji vodi poreklo upravo iz doline reke Ind.
Legenda kaže da je zapadnu civilizaciju spasila upravo domaća kokoš!
Kada je čuveni grčki general Temistokle na svom ratnom pohodu protiv Persije video pored puta borbu dva petla, uskliknuo je: „Oni se ne bore za svoja domaćinstva, za spomenike svojih predaka, za slavu, za slobodu ili bezbednost svoje dece, već samo zato što nijedan ne želi da se skloni s puta onom drugom.“ Poneseni tim rečima, Grci su se odbranili od Persijanaca i sačuvali svoju državu. Kao što sada znamo, Temistokle je našao svoje mesto u istoriji, dok su dva junaka, zaslužna za razvoj moderne civilizacije, ostala skoro potpuno zaboravljena.
Nakon Mesopotamije 2000. godine pre nove ere, kokoš se raširila do Egipta oko 1750. p. n. e. Zatim se širila u oblasti Mediterana (800. p. n. e.), gde je nađena na mnogobrojnim lokalitetima. Nesumnjivo je utvrđeno da su u periodu Rimskog carstva postojale živinarske farme.
Osvajanje Amerike – Kolumbo ili…
Dugo godina verovalo se da je kokoš naselila američki kontinent s dolaskom evropskih doseljenika. Pouzdan dokaz za to jesu ostaci kostiju domaće kokoši nađeni na Haitiju i Floridi, jasno datirani na period 16. veka. Molekularne analize pokazale su najveću sličnost sa živinom koja je tada naseljavala Španiju, ali…
Na arheološkom lokalitetu El Arenal u priobalnom delu Čilea istraživači su našli 50 pilećih kostiju, poreklom od najmanje pet različitih jedinki. Storey i sar. su već ranije datirali ovo nalazište na period 700–1390. godine, što su i publikovali u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences. Radiokarbonsko datiranje, izotopske analize i mitihondrijalna DNK zaista su potvrdili da je domaća kokoš „otkrila“ Ameriku mnogo pre Kolumba, a najverovatnije su je doneli polinezijski mornari.
Za one koji žele više…
Prvi nama poznati razlog držanja kokošaka u domaćinstvima bio je borba petlova. Ovaj surovi običaj očuvao se do današnjih dana, a tek sa nastankom Rimskog carstva postoje prvi tragovi uzgoja živine za hranu, i to na ogromnim farmama, čiji su tragovi davno nestali…
I još više…
U obimnoj studiji koju su sproveli Hata i sar. (2021) rađena je genetska analiza D-loop sekvenci mitohondrijalne DNK i 28 mikrosatelitski DNK markeri, da bi se ispitao diverzitet 298 različitih crvenih šumskih kokoši, svrstanih u dve podvrste (G. g. gallus i G. g. spadiceus) i pilići iz deset autohtonih linija iz Tajlanda. Otkriven je veliki genetski diverzitet u Gallus gallus populaciji, a pošto neke haplogrupe karakteristične za druge zemlje jugoistočne Azije u ovoj studiji nisu izolovane, zaključak je da se domestifikacija kokoši odvijala istovremeno u raznim delovima azijskog kontinenta.
Na ovoj šemi prikazane su lokacije mtDNK D-loop haplotipova tajlandske crvene šumske kokoši i autohtonih pilećih populacija u globalnoj populacionoj mreži kokošaka. a.) Haplogrupa A b.) Haplogrupa B c.) Haplogrupe CD, Y, Z, J i neklasifikovani Hap 38. d.) Haplogrupe H, I, K, X, W. e.) Haplogrupa E. f.) Haplogrupa F. Svi haplotipovi nađeni u ovoj studiji obeleženi su crvenom bojom, a nađeni od strane Miai i sar. (2013) žutom bojom. Crne tačke su zaključeni intermedijarni haplotipovi, dok broj malih crtica na linijama koje povezuju haplotipove predstavlja broj nukleotidnih zamena koje su se pojavile među tim haplotipovima.
Preuzeto od: Scientific Reports (2021)11:2035
Da li ste znali…
Naučnici sa Univerziteta u Kentu su skoro sigurni da su prvi dinosaurusi imali isti broj hromozoma kao i današnje ptice (40 pari). Poređenja radi, čovek ima 23 para.
U toku spavanja mozak koka prolazi kroz REM fazu baš kao i mozak sisara. Ne znamo da li ptice sanjaju, ali neuroni u mozgu mužjaka zebraste zebe u toku noći proizvode iste spontane šeme kakve proizvode i danju tokom pevanja.
Kokoške razlikuju lica, kao i druge ptice. Neke vrste, kao vrane i golubovi, mogu čak izdvojiti jedno lice iz gomile.
Mozak kokošaka je sličan našem i više nego što pretpostavljamo. Koke u mozgu imaju strukturu koja funkcionalno odgovara neokorteksu čoveka, delu mozga koji je odgovoran za kognitivni proces i kreativnost.
