a li ste znali da su kunići veoma karakterne životinje i da obožavaju da rešavaju različite zadatke uz očekivanu nagradu? Mogu mnogo toga da nauče i postanu deo porodice dugi niz godina
Ako ste pomislili da samo pas ili mačka mogu biti pravi ljubimci, jer eksplicitno pokazuju svoju ljubav i emocije, grdno ste se prevarili.
Kunići su sve češće nerazdvojni deo porodice, veoma su socijalni i inteligentni, vole da se maze i uživaju da im zadate neku pametnu mozgalicu, kao igricu, jer ne vole dosadu. Predrasuda je da izgrizu sve po kući, kao i da žive veoma kratko. O tome kakav je kunić kao kućni ljubimac, kakve uslove mu treba obezbediti, kao i o njegovim zdravstvenim slabostima i suživotu sa drugim ljubimcima, razgovarali smo sa doc. dr Milošem Vučićevićem sa Katedre za bolesti kopitara, mesojeda, živine i divljači Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu.
Kunić je postao jednako ljubimac kao pas ili mačka. Kako izgleda imati ga u stanu?
Kunići su veoma zahvalne životinje što se tiče držanja u stanu. Lako se naviknu na rutinu ukućana i vrlo brzo se prilagode njihovom načinu života. Oni su socijalne životinje i potrebno je posvetiti im pažnju da se ne bi osećali usamljeno i zapostavljeno. Zbog toga, ukoliko će kunić biti sam veći deo dana, preporuka je da se uzimaju u parovima. Postoje situacije gde će grickati nameštaj, ali to se uglavnom dešava kada im je dosadno ili žele da skrenu pažnju na nešto što im smeta. Vole da se maze i nisu veliki ljubitelji podizanja i nošenja po kući, tako da to treba izbegavati. Imaju dosta karaktera i nijedan kunić nije isti. Sve u svemu, držanje u stanu im sasvim odgovara i mogu biti veoma dobri krzneni prijatelji ako im se pruži odgovarajuća nega i dovoljno pažnje.
Tuneli za mačke ili kuniće, kao i kartonske kutije koje se mogu oblikovati, predstavljaju još jedan izvor zabave. Neke plastične igračke za bebe
Koje uslove odgajanja zahteva?
Postoji dosta uslova koje držalac treba da ispuni pre nego što donese novog kunića u svoj dom. Prvo, sve kablove treba obezbediti i skloniti, kao i prostor iza elektronskih uređaja (šporet, frižider, zamrzivač…) iza kojih mogu da se zavuku. Nakon toga, potrebno je pripremiti deo gde će kavez biti smešten. Najbolja lokacija za to je ćošak sobe koji nije izložen promaji i gde kunić može da se skloni ako želi da bude sam.
Osnovna oprema koju treba nabaviti pre kupovine kunića su: kavez, posude za hranu i vodu, seno, peletirana hrana, odnosno granule, plastična kutija koju će koristiti za nuždu, kao i drveni pelet.
Kavez mora biti dovoljno prostran tako da kunić može nesmetano da se ispruži u njemu kada legne i da se podigne na zadnje noge. Dosta je onih koji prvi put imaju kunića i koji uzmu kavez koji odgovara njegovoj veličini dok je još mali, ali oni vrlo brzo njega prerastu. To je česta greška i jedan od načina na koji je možete ispraviti jeste da se kunić drži pušten u stanu, a da taj kavez služi kao njegova takozvana baza ili kućica. Druga opcija je da se nabavi ogradica za bebe ili štence, ogradi deo sobe u kojoj je kavez i tako proširi prostor gde može slobodno da se kreće. Većina kaveza u komercijalnoj prodaji ima plastično dno, što nije idealno, ali sve dok imaju deo koji je prekriven dobroupijajućim materijalom, mogu se koristiti bez problema. Jedna od najboljih podloga za kuniće jeste prostirka od lana, koja nije prašnjava, mekana je, ima dobru moć upijanja i svakako je bolja od piljevine. Takođe, kaveze sa rešetkastim dnom nije preporučljivo koristiti, zbog toga što kunići mogu da povrede noge i da dobiju žuljeve kao posledica dugotrajnog boravka na tvrdoj podlozi.
Najbolje posude za hranu i vodu su teške keramičke činije koje ne mogu da prevrnu ili bace.
Kunići su uglavnom već naviknuti na korišćenje bočice za vodu i to ne predstavlja nikakav problem za njih. Dosta držalaca preferira bočicu umesto posude zato što ne postoji šansa da životinja prospe vodu i vrlo lako se može pratiti koliko tečnosti ona unese na dnevnom nivou.
Nakon što se donese novi krzneni prijatelj kući, potrebno je ostaviti ga neko vreme u kavezu koji je namešten da bi se prilagodio. Može se ubaciti neki manji komad odeće da bi se jedinka navikla. Posle nekog vremena polako se može početi sa interakcijom. Jedna od najboljih tehnika ostvarivanja odnosa s kunićem ili kunićima jeste čekanje na podu da se naviknu. Nakon toga, polako se može graditi odnos zasnovan na poverenju i ljubimac će eventualno pokazati veliki karakter koji svaki kunić ima.
Koliko može da živi i koji su najčešći zdravstveni problemi?
Najstariji kunić koji je bio u našoj ambulanti imao je po rečima držaoca 13 godina. Ipak, to je retko i može se reći da je prihvatljivo kada kunić doživi 10 godina. Dva najčešća faktora koja skraćuju životni vek kunića jesu patologija zuba (urođena ili usled neadekvatne ishrane) i tumori materice kod ženki (zato je preventivna sterilizacija jako bitna).
Najčešći zdravstveni problemi su na nivou organa digestivnog sistema – skoro svaki drugi kunić koji je doveden u našu ambulantu. Tu ubrajamo nepravilno trošenje zuba, opstrukciju želuca i poremećaje motiliteta creva, odnosno crevnu stazu. Od respiratornih problema najčešće je prisutna pastereloza koja se karakteriše intenzivnim slinjenjem. Česte su i parazitoze kože, pre svega šuga koja se može zakomplikovati ukoliko se stanje zapusti te dođe do oštećenja bubne opne. Još jedno patološko stanje kunića kod kog se mora brzo reagovati je tzv. head-tilt kada kunić drži glavu nagnutu na stranu i uz to se može kretati u krug. Povrede kičme su takođe čest razlog dovođenja kunića u ambulantu. Neprimerena manipulacija, grub odnos, pad niz stepenice i slično vrlo lako mogu dovesti do povrede lumbalnog dela kičme i posledične paralize zadnjih ekstremiteta. Neadekvatna prostirka može prouzrokovati pojavu pododermatitisa koji značajno smanjuje kvalitet života kunića, stanje je bolno, a može se samo usporiti, ne i potpuno izlečiti.
Svakako, potrebno je još jednom naglasiti da su tumori materice veoma česti i da po pravilu metastaziraju na pluća, te da je preventivna sterilizacija apsolutno indikovana kod ženki starosti od šest do 12 meseci.
Da li postoji industrijska hrana za kuniće i kako treba da izgleda njegov dnevni obrok?
Ishrana kunića mora biti bazirana na senu i tu ne postoji kompromis. Seno mora biti dostupno uvek i u neograničenim količinama. Seno je u ishrani kunića bitno iz tri osnovna razloga. Prvo, kada jede seno, kunić pravi specifične pokrete vilicom, tzv. osmice, i jedino tako dolazi do pravilnog i ravnomernog trošenja zuba koji rastu čitavog života. Drugo, seno je bogato celulozom, molekulom koji je osnovni supstrat za rast i umnožavanje dobrih bakterija unutar cekuma. Proizvode metabolizma tih bakterija kunić koristi kao sopstvene nutritijente, a istovremeno te bakterije razgrađuju celulozu na manje molekule koje kunić preko cekotrofije može apsorbovati u tankim crevima. Treće, kunići nemaju aktivnu peristaltiku creva, već se sadržaj kreće samo kada su creva ispunjena i kada su prisutna vlakna (kojima je bogato seno).
Komercijalna hrana brojnih proizvođača postoji, ali to može biti samo dodatak senu. Uvek treba birati manja pakovanja i davati kuniću samo onoliko koliko je proizvođač te hrane preporučio jer u suprotnom može doći do nepoželjnog gojenja.
Zeleniš se može dodavati, u ograničenim količinama.
Hraniva bogata lako razgradivim ugljenim hidratima (poput kukuruza ili šargarepe) treba izbegavati jer skraćuju vreme prolaska hrane kroz organe digestivnog sistema i ne pogoduju crevnoj flori.
Sveža banana se može davati (tri–četiri kolutića debljine prsta svaka tri–četiri dana), kao i sveži sok od ananasa (pet mililitara po kilogramu, jednom nedeljno) i odlična su preventiva nakupljanju dlaka unutar želuca.
Ne smeju se držati zajedno sa morskim prasićima jer ne umeju da tumače njihove oblike ponašanja (niti je obratno moguće), a i morski prasići su asimptomatski nosioci pojedinih patogena koji za kuniće mogu biti fatalni (i obratno)
Na šta treba obratiti pažnju prilikom kupovine patuljastog kunića da se ne bismo iznenadili kada poraste?
Pre svega, neophodno je da se vlasnik pre kupovine upozna sa osnovnim biološkim potrebama kunića i proveri da li je sposoban da se tome prilagodi. Pri odabiru kunića, neophodno je da mladunče bude staro najmanje dva meseca. Izdvajanje kunića iz legla pre tog perioda uticaće nepovoljno na njegov imuni sistem, ali će i onemogućiti kunića da nauči neke oblike ponašanja, te ih kasnije i ispoljava. Nakon kupovine poželjno je odneti jedinku kod veterinara i obavezno poneti trodnevni uzorak izmeta kako bi se proverilo prisustvo kokcidija – crevnih parazita koji mogu biti fatalni po kunića starosti do šest meseci.
Gde je najbolje kupiti kuniće?
Poželjno je kod registrovanih odgajivača. U suprotnom, kupac mora biti spreman na rizik da je jedinka mlađa od dva meseca starosti, kompromitovanog zdravstvenog stanja i da možda ne bude veličine koja je očekivana.
Koliko je socijalna životinja i da li može biti u društvu psa ili mačke?
Kunići su izuzetno socijalna bića. Kada je u pitanju istovremeno držanje sa psima i mačkama, mora se biti obazriv jer sve tri vrste mogu ispoljavati teritorijalno ponašanje. Ne smeju se držati zajedno sa morskim prasićima jer ne umeju da tumače njihove oblike ponašanja (niti je obratno moguće), a i morski prasići su asimptomatski nosioci pojedinih patogena koji za kuniće mogu biti fatalni (i obratno).
Da li pokazuje emocije?
Facijalna ekspresija ne postoji. Ali kunići mogu različitim oblicima ponašanja veoma jasno iskazivati svoje emocije, te da na taj način pokažu da li im je prijatno, udobno, neprijatno, da li su uplašeni ili ih nešto boli.
Kakve vrste kunića postoje?
Kunić (Oryctolagus cuniculus) vrsta je životinje. Brojne su rase kunića i u zavisnosti od udruženja ima ih oko 200, a brojne rase kunića su i izumrle. Najpopularnijom rasom smatra se lavlja glava. Najčešća podela kunića je na osnovu njihove veličine – velike rase (preko 5 kg), srednje rase (4–5 kg), male rase (2–3 kg) i patuljaste rase (0,7–2 kg). naravno, postoje i podele u odnosu na strukturu dlake.
Mužjak ili ženka?
Odluka da li će se budući vlasnik kunića odlučiti za mužjaka i ženku zavisi od samih želja i očekivanja vlasnika. Ženke su, uopšteno gledano, često teritorijalnije kad dostignu polnu zrelost sa oko šest meseci tako da nije preporučljivo da se dve ili više ženki drže na istom prostoru. Nekastrirani mužjaci u ovom periodu mogu da pokažu tendenciju ka obeležavanju teritorije. Određivanje pola kod kunića uzrasta od dva do tri meseca, kada se preporučuje da budu uzeti iz legla, jeste izazovno, pa je najbolje prepustiti ga iskusnom oku. Ovo je naročito važno ukoliko već imate kunića, ili iz legla uzimate više od jednog, jer vrlo lako može doći do neželjenog graviditeta.
I jedni i drugi mogu biti veoma privrženi kućni ljubimci. Zahtevi i potrebe su im gotovo identični. Ukoliko se vlasnik opredeli za ženku, trebalo bi da se odluči za sterilizaciju nakon šestog meseca starosti jer po literaturnim podacima, a i po našem iskustvu, oko 90 odsto nesterilisanih ženki razvija tumor na materici (najčešće maligne prirode). Patologija testisa je, sa druge strane, dosta ređa (i najčešće je benigne prirode).
Postoje situacije gde će grickati nameštaj, ali to se uglavnom dešava kada im je dosadno ili žele da skrenu pažnju na nešto što im smeta
Za koga ipak nije ovaj ljubimac?
Za osobe koje se prethodno nisu upoznale sa potrebama kunića, kao ni za one koji nemaju vremena da se dovoljno posvete ovoj vrsti. Kunići nisu životinje predviđene da budu u kavezu. Takođe, nisu ni za malu decu bez nadzora starije osobe jer su povrede kunića uzrokovane dečjom nepravilnom manipulacijom, nažalost, česta pojava.
Može li se naučiti da ide u toalet na određenom mestu i koliko se uopšte može dresirati?
Sveobuhvatan odgovor na ovo pitanje ne postoji, i to zavisi od individualnog karaktera kunića. Što se tiče učenja korišćenja toaleta na određenom i za to predviđenom mestu, veliki broj kunića se na ovo relativno brzo navikne, no treba očekivati povremene akcidente. Iskustveno se najbolje pokazalo korišćenje peleta kao podloge u odgovarajućoj posudi, na mestu koje je uvek lako dostupno kuniću. Preporuka je da se seno nalazi pored kutije jer će baš to navesti kunića da na ovom mestu provodi dosta vremena.
Gedžeti za kuniće – šta sve postoji u tom svetu?
Postoji dosta mogućnosti i opcija koje postoje na tržištu što se tiče igračaka i zanimacija za kuniće, od onih u komercijalnoj prodaji do onih koje možete sami da napravite. Kunići su inteligentne životinje i potrebna im je stimulacija u vidu igračaka koje im predstavljaju izazov i koje moraju rešiti da bi došli do nagrade.
Što se tiče gedžeta koje držalac može napraviti sam, to mogu biti kartonske tube od ubrusa ili toalet-papira koje se napune senom i daju kuniću da se igra ili mu se okače u kavez. Na internetu vrlo lako se mogu pronaći uputstva za pravljenje raznoraznih igračaka od materijala koji su dostupni po kući.
U prodavnicama za kućne ljubimce postoji veliki izbor zanimacija za kuniće. U najvećem broju se nalaze drvene igračke za grickanje u različitim oblicima i bojama. Loptice napravljene od sena ili drveta su takođe popularne. Slagalice i mozgalice kao što su Dig It prostirke, ploče gde moraju da podignu ili pomere poklopac da bi dobili nagradu, loptice koje moraju da kotrljaju kako bi ispala poslastica su veoma dobra stimulacija za njih. Tuneli za mačke ili kuniće, kao i kartonske kutije koji se mogu oblikovati, predstavljaju još jedan izvor zabave. Neke plastične igračke za bebe, kao što su čaše za slaganje, isto se mogu koristiti kao interaktivna igračka za kuniće. Uzimajući sve ovo u obzir, potrebno je obratiti pažnju na to od kog su materijala napravljene igračke i da li postoji neki deo koji može povrediti kunića ako se ošteti ili koji slučajno mogu progutati.
Poznato je da se ove životinje izuzetno plaše. Ima li tome leka?
Kunići su životinje koje su u prirodi plen i ova činjenica je ključna za pravilno razumevanje njihovog ponašanja. U prostoru na koji je kunić naviknut i gde se nalazi uz svoje držaoce, on neće biti uplašen, već čak vrlo teritorijalan, te je moguće da ukućane gura njuškicom sa svog omiljenog mesta za spavanje. Glasni zvukovi, nepoznati mirisi i novi prostor i osobe predstavljaju stresne okolnosti za gotovo svakog kunića, te sve što je novo treba uvoditi postepeno. Kunić koji odrasta s ljudima će se vremenom naviknuti na ukućane i domaćinstvo, ali važno je razumeti da svaki ima jedinstven karakter i da samim tim nema univerzalnog odgovora i držalac svoj pristup treba da prilagodi svom ljubimcu. Važno je ni na šta ih ne prisiljavati, već ih kroz maženje i igru upoznavati s novim stvarima.
Koje su od egzotičnih životinja najbolje za držanje u kućnim uslovima i zbog čega?
Izbor egzotičnog kućnog ljubimca, kao i ljubimca uopšte, trebalo da se zasniva na potrebama i mogućnostima budućeg držaoca. Ukoliko ste neko ko želi ljubimca koji uživa u društvu i kome je potrebna velika količina pažnje, vaš izbor će biti drugačiji od izbora osobe koja želi da uživa u posmatranju svoje životinje, bez potrebe za direktnim kontaktom. Važno je ovu odluku doneti i na osnovu toga da li će o ljubimcu primarno voditi brigu mlađi držaoci,
Kada je reč o držanju u kućnim uslovima, treba uzeti u obzir da sve vrste egzotičnih ljubimaca zahtevaju uslove koji će im obezbediti kvalitetan, zdrav i dug život. Kunići, na primer, uživaju da budu pušteni većinu vremena i da se slobodno kreću i istražuju po domaćinstvu, što zahteva i adekvatno obezbeđivanje samog prostora, kako bi za kunića bio bezbedan. Baš zbog potrebe za specifičnim uslovima, budući držaoci bi trebalo da procene koliki su finansijski izdatak spremni da načine, kako na početku tako i kasnije na mesečnom nivou, te ovu stavku uzmu u obzir pri pravljenju izbora. Ukoliko se, recimo, odlučite za neku vrstu guštera, kupovina sve neophodne opreme za formiranje adekvatnog terarijuma jeste izdatak koji ćete načini na samom početku.
Vreme koje imate na raspolaganju da provedete sa svojim novim ljubimcem takođe je jako važna stavka, kako neke vrste zahtevaju puno pažnje i posvećenosti. Papagaji, recimo, uživaju u svakodnevnoj igri i važno je pružiti im odgovarajuću intelektualnu stimulaciju kako im ne bi postalo dosadno.
