osetili smo jednu razigranu porodicu, i to u bukvalnom smislu! Balerina i koreografkinja Katarina Gromilić majka je tri devojčice i supruga baletana, koreografa i glumca Milana Gromilića. Ona nam otkriva kako su doneli odluku da u njihovu porodicu dođe još jedan član – štene patuljastog šnaucera!
Tekst: Andrijana Živković, Fotografije: Dalibor Stanković
Katarina i Milan Gromilić su jedan od onih parova za koje se može reći da u privatnom životu plešu skladno baš kao kada su na sceni. Balet i koreografija postali su sastavni deo njihovog života, a strast prema pokretu vidi se u svakom njihovom nastupu i uživo i na televiziji. No, tu se priča o njima ne završava, ona tu tek počinje! Van scene, aplauza, mnogobrojnih sati rada, škole baleta, uvežbavanja pokreta i koreografija, ovo dvoje umetnika stvorilo je porodični dom koji podrazumeva punu kuću dece, kako i sami kažu. Lara, Hana i najmlađa Maša su njihove tri devojčice, a odnedavno njihova porodica veća je za još jednog člana. Mala Valentina, ili Tina kako joj već tepaju, štene je patuljastog šnaucera, koje je već nekoliko nedelja sa svojom novom porodicom. Puna kuća dece različitog uzrasta, uspešnih roditelja čiji se život sastoji od svakodnevnog, veoma dinamičnog rasporeda i štene od tri meseca možda deluju nezamislivo u paketu, ali… Katarina nam otkriva zašto i kako su se odlučili da opisano postane njihova realnost, a zatim i kako je mala Tina donela novu radost i ljubav koja je samo upotpunila njihovu mnogobrojnu porodicu!
Nedavno se vašoj porodici priključio novi, krzneni član. Ko je prvi poželeo psa i kako ste od ideje i želje došli do malog šteneta u kući?
Poslednje dve godine najmlađa ćerka Maša tražila je intenzivno da joj kupimo kucu. Prevazišla je sve igračke kuce i toliko je bila uporna da je non-stop imitirala kucu. Lajala je po ceo dan! Iako je Milan bio godinama baš izrazito protiv te ideje, na kraju je popustio jer ni ja nikad nisam imala ljubimca. On je imao, osetio je tu ljubav, obavezu, na kraju i gubitak. Ja sam zbog Maše poželela da imamo kucu, ali ona je inicijator.
Kako ste se odlučili za rasu i pol?
Dakle, kuca nije bila u planu. Međutim, jedno veče ja sam pričala prijateljima o Maši da danima imitira kucu. Setili su se da se kuca naše koleginice iz pozorišta Mine Lazarević oštenila pre tri meseca i pozvali je da se raspitaju. Mina je naravno odmah krenula u akciju ubeđivanja Milana. Ona ima patuljastog šnaucera. Međutim, nije ostalo nijedno štene od njene kuce. Brzo se raspitala i rekla da je slobodna za preuzimanje ćerka od trenutnog šampiona Bože, koji ima sve moguće nagrade u zemlji i inostranstvu. Meni je, kao nekom kome je prvi ljubimac, bilo presudno da se ne linja, da znam ko su mu roditelji i da ne laje previše. Tako smo došli do biber so patuljastog šnaucera, ženke.
Reakcija dece kad su je ugledala je neprocenjiva i tog trenutka sam znala da smo uradili pravu stvar
A kako ste se odlučili baš za nju iz legla?
Leglo je preporučila prijateljica Mina i imala sam apsolutno poverenje, a uverila sam se da smo dobro odlučili kad sam je ugledala jer je Tina zaista posebna.
Jeste li se pripremali i kako za dolazak psa u vaš dom?
Sve je bilo u tajnosti da deca ne saznaju. One su bile u selu i sve smo namestili da kuca stigne neposredno pre njihovog dolaska. Tajni plan je doprinosio dodatnom uzbuđenju.
A prvi utisci vaše porodice kada je stigao pas?
Ja sam bila sama kod kuće. Valentina je bila preplašena kad je ušla u stan, kao i ja.
Na vezi sam bila sa drugaricama koje imaju kuce i slušala njihove instrukcije. Znam da će ljudima biti smešno što to govorim, ali nikad nisam bila luda za kucama. Lep mi je bio osećaj kad ih vidim, ali ne bih ih uzimala, mazila, tepala i slično. Meni je trebalo nekoliko dana da se naviknem, ali mi se dopadala na prvi pogled. Kad su Milan i deca ušli u stan, ona im je odmah prišla jer je rođena u kući gde žive deca. Reakcija dece kad su je ugledala je neprocenjiva i tog trenutka sam znala da smo uradili pravu stvar.
Reakcija dece kad su je ugledala je neprocenjiva i tog trenutka sam znala da smo uradili pravu stvar
Kako su, iz vašeg ugla, protekli prvi dani u vašoj kući sa tri devojčice i štenetom?
Prvi dani su se sveli na čišćenje. Ona je imala tri meseca, praktično je bila beba koja piški i kaki svaki čas po kući. Pokušali smo da uspostavimo neki red i mogu reći da smo na dobrom putu.
Kako sada izgleda vaš porodični dan nakon nekoliko nedelja prilagođavanja na novog člana?
U našoj porodici ima previše obaveza van kuće, i to je jadan od razloga zašto nismo hteli kucu. Starije devojčice, pored osnovne škole, pohađaju i osnovnu baletsku i osnovnu muzičku školu i ceo dan im je ispunjen. Mi smo jako poslovno aktivni, bukvalno imamo jako malo slobodnog vremena, veći deo dana smo u sali i na sastancima, a uveče imamo predstave. Jako je teško sve organizovati, uklopiti… Obaveze oko Tine smo podelili, dan ranije se dogovaramo ko je kad šeta, hrani i bavi se njom.
Šta ste očekivali, a šta niste sa dolaskom šteneta?
Ja zaista nisam ništa očekivala jer nemam iskustva. Dobila sam ogromnu ljubav, unela je radost u naš dom. Živote nam je okrenula, uči ona od nas, a i mi od nje.
Kada je reč o brizi i obavezama, koliko se one razlikuju kada imate dete ili u vašem slučaju decu i psa?
Što se brige i obaveza tiče, mogla bih do prekosutra da pričam o tome. Sve je stvar na koji način posmatrate stvari. Mi volimo da nas je mnogo u kući, zato i imamo više dece. Tina je samo upotpunila našu mnogobrojnu porodicu i dala joj još lepšu i humaniju notu.
Mi volimo da nas je mnogo u kući, zato i imamo više dece. Tina je samo upotpunila mnogobrojnu porodicu i dala joj još lepšu i humaniju notu
Šta je vaša omiljena zajednička porodična aktivnost sada kada imate psa?
Definitivno, zajedničke šetnje. Češće smo napolju, super se poklopilo sa lepšim vremenom, tako da uživamo napolju zajedno.
Pored treninga, škole baleta, nastupa, tri devojčice i psa, vaš dnevni raspored deluje kao da dan ima više od 24 sata, šta je tajna dobre organizacije?
Kako je neko rekao – iza svake uspešne žene stoje dve babe.
U mom slučaju zaista jeste tako. Ni Milan ni ja ne bismo bili ni pola uspešni da nemamo pomoć i razumevanje naših dragih baka. I bake su prihvatile Tinu, tako da imamo sreće.
Šta biste izdvojili kao prednosti, a šta kao mane?
Najsmešnije je kada šetamo sat i po, uđemo u kuću i za minut obavi sve ono što je trebalo da uradi napolju. Zatim, ako vidite ženu koja trči po ulici sa patuljastim šnaucerom, znajte da sam to ja jer Tina kako vidi neku drugu kucu u daljini, odmah daje sprint jer obožava da se igra sa drugim životinjama.
Koji savet biste dali majkama koje su u dilemi da li uzeti psa ili ne?
Iskreno, meni sada odgovara da imamo psa jer su deca velika i mogu da učestvuju i pomažu. Ne mogu da zamislim sa troje male dece da smo imali kucu. Sad kad su tinejdžerke, to je potpuno druga priča. Za decu je divno da rastu sa kucom, razvija im se osećaj odgovornosti, brige, ljubavi…a to su zaista sve pozitivne osobine.
