Kako pas prepoznaje druge rase

O

va studija otkriva da psi koriste i vizuelne i kognitivne znakove da identifikuju druge pse svoje vrste, bez obzira na to koliko se rase razlikuju

Jednoga dana, dok su šetali psa, Vesni je ćerka postavila zanimljivo pitanje. Simpatični zlatni retriver je upravo bio stao da pozdravi mopsa koji je prolazio. „Kako Badi zna da je to drugi pas?“, upitala je devojčica. To je dobro pitanje, posebno ako se uzme u obzir ogromna fizička raznolikost različitih rasa.

Prema objašnjenju francuskih veterinara, rase pasa pokazuju najveću morfološku raznolikost od bilo koje druge životinjske vrste, što znači da vizuelno prepoznavanje predstavlja pravi kognitivni izazov za pse.

Na primer, uporedite veliku dogu, mastifa, čivavu i irskog vučjaka. S obzirom na ogromne razlike između ovih rasa, u veličini i obliku, a da ne spominjemo tipu dlake, boji i dužini njuške, ne izgledaju čak ni kao da su iz iste vrste. Za razliku od vukova, lisica ili drugih divljih pasa, domaći psi predstavljaju ogromnu fenotipsku raznolikost.

U svakoj društvenoj interakciji psi moraju prvo da utvrde da li druga životinja pripada njihovoj vrsti. To se može uraditi njuhom, vidom i sluhom

Sa toliko varijacija u veličini, obliku i izgledu, kako psi znaju kada su u interakciji sa drugim psima?

U svakoj društvenoj interakciji psi moraju prvo da utvrde da li druga životinja pripada njihovoj vrsti. To se može uraditi njuhom, vidom i sluhom, ali može uključiti i kognitivne procese kao što su diskriminacija i kategorizacija. U nedavnoj inovativnoj studiji, dr Dominique Autier-Derian otkrila je da koristeći samo vizuelne znakove psi mogu da izaberu lica drugih pasa (bez obzira na rasu) od drugih životinjskih vrsta i grupišu ih u sopstvenu kategoriju. U jednom istraživanju učestvovalo je devet odraslih pasa – pet ženki i četiri mužjaka. Dva od devet pasa bila su čistokrvni (jedan labrador, jedan granični koli), a sedam mešanaca. Nijedan nije imao isti morfotip u smislu oblika, boje, obeležja, dužine dlake i tipa ušiju, bilo uspravnih ili visećih. Svi psi su bili stari između dve i pet godina, imali su veliko prethodno iskustvo vizuelnih interakcija i prošli osnovnu obuku poslušnosti. Obavljeni su i oftalmološki pregled i pregled ponašanja.

Kako je studija funkcionisala

Dr Autier-Derian i njene kolege istraživači želeli su da posmatraju da li devet pasa mogu da razlikuju bilo koju rasu pasa od drugih vrsta životinja, uključujući ljude, i da li mogu da grupišu sve pse zajedno, bez obzira na rasu, u jednu kategoriju. Psima su prikazana 144 para obojenih digitalnih slika glava koje prikazuju različite pse, životinje i ljude. Fotografije su bile prikazane na nekoliko kompjuterskih ekrana u visini očiju pasa. Svaki par fotografija uključivao je lice nepoznatog psa i lice životinje druge vrste, uključujući ljude. Fotografije pasa obuhvatale su mnoge čistokrvne i mešane rase i odabrane su da ilustruju široku varijabilnost morfotipova pasa, sa različitim oblicima glave, dužinom dlake, bojom i položajima ušiju. Na fotografijama je bilo ljudi, kao i 40 različitih vrsta domaćih i divljih mačaka, zečeva i ptica. Psi su obučeni da sede ispred eksperimentatora, na liniji između dva ekrana. Nakon što bi čuo komandu, svaki pas bi napravio izbor između dve slike ispred sebe tako što bi otišao do jednog od ekrana i stavio svoju šapu ispred odabrane slike.

Psi pokazuju veoma efikasan sistem vizuelne komunikacije prema svojoj vrsti, a takođe i prema ljudskim bićima

Ubedljivi rezultati

Svih devet pasa u studiji bilo je u stanju da grupiše sve slike pasa, bez obzira na rasu, u jednu kategoriju uprkos raznolikosti rasa. 

„Psi pokazuju veoma efikasan sistem vizuelne komunikacije prema svojoj vrsti, a takođe i prema ljudskim bićima“, potvrdili su istraživači.. „Činjenica da su u stanju da vizuelno prepoznaju sopstvenu vrstu osigurava da je društveno ponašanje i parenje između različitih rasa i dalje potencijalno moguće. Iako su ljudi proširili vrstu Canis familiaris do njenih morfoloških granica, njen biološki entitet je očuvan.” 

Već znamo da su psi pametniji nego što većina ljudi misli, ali ova studija pokazuje da su još inteligentniji kada je posredi znanje kako da prepoznaju sopstvenu vrstu, bilo da je to pudlica igračka ili veliki njufa.

TOP
Broj 4
Broj 2
Broj 1