učan ili tih? Ovo je jedna od osobina ključnih za odabir rase psa. Predstavljamo vam najtiše rase pasa
Od velikih do malih, mnoge rase pasa nemaju tendenciju da izraze svoje emocije. Za potencijalne vlasnike pasa ovo može biti suštinski faktor. Uzmite u obzir ove rase pasa ako živite u stanu, imate bučnu porodicu ili vam je pas potreban kao pratilac.
Avganistanski hrt
Jedan od najčešćih razloga zbog kojih pas laje jeste da upozori svoj „čopor“ na potencijalno opasne strance. Međutim, avganistanski hrt se uglavnom ne uključuje u glasna upozorenja, osim ako nisu prošli direktnu obuku.
Avganistanski hrt je tipičan izložbeni pas zbog svoje prelepe dlake. Međutim, zahteva značajnu negu i vlasnici moraju biti spremni da posvete mnogo vremena održavanju ove rase. Oni su nezavisni psi, skoro kao da znaju koliko su lepi, a ponekad su i povučeni. Njihova lojalnost se, međutim, nikada ne bi mogla dovesti u pitanje, a najviše su naklonjeni onima koje smatraju svojim miljenicima.
Malamut
Malamuti se najčešće mogu videti na smešnim video-snimcima, gde ne laju već „razgovaraju“ sa svojim vlasnicima. Ponekad zbunjuju zbog izuzetnih vokalnih tendencija poput sibirskih i aljaskih haskija. Oni su još jedna drevna rasa koja prethodi modernom domaćem psu. Teoretski, njihova sklonost da ne laju evolutivno je razvijena osobina. Da su bili veseli psi, imali bi znatno manje šanse za preživljavanje. U starim vremenima, kada su važila pravila da jedu ili budu pojedeni, ovim psima je bila potrebna prednost tišine.
Akita inu
Rasa akita potiče iz Japana i seže daleko u istoriju Zemlje izlazećeg sunca. Razvijeni su i korišćeni kao radni psi u planinama. Njihovi poslovi obično su uključivali lov, a ponekad i tuču, iako se sada često koriste u policiji ili su obučeni da budu psi čuvari. Ovaj pas je još jedan ponosan pas. Oni su poštovani u Japanu jer ih je japanska vlada 1931. godine proglasila „spomenikom prirode“. Gotovo kao da to znaju, i uvek visoko dižu rep i glavu, obično stvarajući čvrste veze samo sa nekoliko ljudi . Međutim, oni su posvećeni tim ljudima do kraja svog života i laju samo ako ih upozoravaju na opasnost.
Irski seter
Prva asocijacija na irskog setera jeste njegova raspuštena, crveno-smeđa duga dlaka, znamo ga iz TV reklama i filmova. Ovi psi su srećni i aktivni jer su po prirodi veoma otvoreni. Iako im je potrebno mnogo mentalnih i fizičkih vežbi, poznato je da vole druge kućne ljubimce i da se dobro ponašaju u blizini dece. Sve dok irski seteri imaju dovoljno aktivnosti, njihovo lajanje je minimalno jer neće imati razloga da izraze svoje nezadovoljstvo.
Borzoj
Borzoj nije tako česta rasa pasa, možda zbog svoje sklonosti tome da ćuti. To je jedna od najbržih rasa pasa na Zemlji, sposobni su da trče brzinom i do 65 kilometara na sat. Oni su još jedna stara rasa koju su prvobitno razvili Rusi, a carevi su ih koristili kao lovačke pse. Ovi psi su mirni prema nepoznatim ljudima, zbog čega nisu dobri psi čuvari. Iako bi mogli biti pogodni psi za držanje, oni su i dalje rasa koja je relativno visoka za održavanje. Potrebno im je dosta vežbanja i mnogo vremena za negu kako bi telo i dlaka bili zdravi.
Basenji
Smatra se da je basenji najtiši pas na svetu, delimično iz razloga što ne zna da laje. Ovi simpatični, mali psi su neustrašivi i ljubazni, a pritom su praktično tihi. Jedini zvuk koji emituju jeste buka jodlanja koja im je omogućila da love lavove u Africi. Kada se to dogodi, ispuštaju svoj jodl i mogu da cvile i cvile. Oni su visoki samo 40 centimetara, ali odani su i ljubazni psi koji ne laju.
Šiba inu
Japan ima mnogo fantastičnih rasa kada je reč o odanim i tihim psima. Šiba inu je još jedan od njih. Šiba može da varira od stoičkog primerka do razigranog i energičnog. Prilikom upoznavanja imaju tendenciju da budu rezervisani prema novim ljudima i životinjama, čak i da izgledaju stidljivo, a kada se zagreju, predani su do kraja. Njihova sklonost da ne laju prvenstveno potiče od njihove nezavisne prirode. Obuka zbog toga može biti teška, ali oni generalno imaju umerene potrebe za dresurom i negovanjem.
