Mali psi mogu biti velike ličnosti, a mogu imati i Napoleonov sindrom

S

indrom malog psa zaista postoji, a u suštini tog sindroma stoji borba za dominaciju. Ako ne poštuje komande, pokušava da preuzme dominaciju u kući i nad ukućanima, skače na vas ili pokušava da vas ujede u igri, malom psu je potrebna vaša pomoć

Često imamo prilike da i u običnoj diskusiji među ljudima čujemo konstataciju da je neko iskompleksiran zbog malog rasta i da su mali ljudi napadni jer žele svojim ponašanjem da nadoknade nedostatak u fizičkom izgledu, a što je najčešće povezano sa visinom.

 

Stručnjaci smatraju da, bez obzira na uvreženo mišljenje, takvo ponašanje kod ljudi nije povezano sa visinom ili fizičkim izgledom, već da je ono posledica vaspitanja i uticaja okoline tokom odrastanja.

Simptomi sindroma malog psa uključuju nepoštovanje komandi, pokušaj da preuzme komandu ili dominaciju u kući, čuva svoje igračke, ne dozvoljava da se priđe njegovoj hrani, pokušava da ugrize ukućane ili druge ljubimce ako mu se nešto ne dopadne u njihovom ponašanju…

Da li je to tako i kod pasa, to jest – kod manjih pasa?

Svaki ljubitelj pasa zna da mali psi mogu biti velike ličnosti, a i da se mogu ponašati kao i svi drugi psi. Mali pas će svojim ponašanjem, isto kao i veliki, pokazati jasno šta želi, pogotovu ako je posredi šetnja ili pokazivanje emocija prema drugim psima ili prema ljudima. U njihovom ponašanju ne postoji razlika i fizička veličina očigledno u tome ne igra neku ulogu.

 

Da li sindrom malog psa zaista postoji?

Stručnjaci kažu – da. Postoji velika razlika između tipičnog malog psa i psa koji ima ovakav sindrom, a koji se zove sindrom malih pasa (Small animal complex) ili Napoleonov sindrom.

Psi koji su mali rastom a nemaju sindrom promene ponašanja isti su kao i svaki drugi pas koji je došao u vašu porodicu. On se polako prilagođava novonastaloj situaciji i traži svoje mestu u okruženju. Pri tome ni na koji način ne pokušava da nametne svoju volju ili to radi veoma polako kako osvaja prostor i srca svojih novih vlasnika. Ovakav skladan razvoj u suštini garantuje da ćete imati psa koji neće praviti probleme, tj. naći će odgovarajuće mesto u novom čoporu. 

 

Simptomi sindroma malog psa uključuju nepoštovanje komandi, pokušaj da preuzme komandu/ dominaciju nad događajima u kući i nad ukućanima (ne želi da se pomeri sa fotelje ili drugog omiljenog mesta), čuva svoje igračke, ne dozvoljava da se priđe njegovoj hrani, pokušava da ugrize ukućane ili druge ljubimce ako mu se nešto ne dopadne u njihovom ponašanju ili ako smatra da su potencijalna pretnja. Kao i kod većine psiholoških promena, ovi problemi se produbljuju i postaju sve veći kako vreme prolazi, a pogotovu ako se na vreme ne reaguje na njih.

Moramo razumeti da je za psa veoma velika promena kada iz legala u kom je bio okružen svojima iznenada dođe u potpuno nepoznat prostor u kome važe potpuno drugačija i nova pravila

Kako se rešava problem sindroma malog psa

Pre svega, moramo biti svesni da je suština ovog sindroma borba za dominaciju. Pas dominaciju pokazuje skakanjem na vas ili pokušajem da vas ujede, najčešće u igri. Ne postoji nikakva genetska predispozicija za ovakve emotivne ekspresije, već je to uglavnom navika. Ponašanje psa i njegova manja ili veća dominacija zavisi pre svega od stava vlasnika i načina socijalizacije i vaspitanja psa koji je došao u vašu kuću.

Moramo razumeti da je za psa veoma velika promena kada iz legala u kome je bio okružen svojima iznenada dođe u potpuno nepoznat prostor u kome važe potpuno drugačija i nova pravila. Moramo mu pomoći da ih pravilno savlada i da se brzo prilagodi novonastaloj situaciji, ali da to ne bude na štetu ostalih ukućana ili drugih kućnih ljubimaca. Ne treba mu dozvoliti previše slobode i tu novi vlasnici moraju da budu konsekventni i da svi imaju isti stav. To naravno ne znači da on neće biti mažen i da mu se neće ugađati do jedne crvene linije – koju morate imati da bi se pas normalno razvio, socijalizovao i uklopio.

Jedna od najvećih grešaka jeste zvati trenera koji će psa uvesti u red. Veoma često se događa da navikne da sluša trenera, ali kada trener ode, pas ponovo postaje onaj stari i ponaša se u skladu sa svojim navikama.

 

Sve što vaš pas treba da nauči od osnovnih komandi možete bez većih problema sprovesti i sami. Najbolja prilika za to jeste hodanje sa psom koji je na povocu i gde ga tokom šetnje učite osnovnim komandama – na primer da stane, sedne ili legne. Time pas stiče pravilne navike koje čuvaju i njega i vas, a u isto vreme uči da postoje ograničenja na koja se mora navići. Sa svim tim merama morate početi veoma rano jer se stručnjaci uglavnom slažu da se pas formira do osamnaeste ili dvadesete nedelje života i da je kasnije njegove navike teško izmeniti.

Opšta je preporuka da se prema malom psu ponašate potpuno isto kao i prema velikom i da njegovo ponašanje, pogotovu ako ima problema, shvatite veoma ozbiljno i na vreme. Kasnije ispravke su teške i njihov ishod je neizvestan.

Za razliku od depresije, koja traži ozbiljan pristup lečenju, dosadu je relativno lako ukloniti i učiniti da vaš ljubimac postane opet onaj stari na koga ste navikli

Vladimir Terzin, doktor

veterinarske medicine, ekspert
i stručni konsultant Pet Svet Magazina

TOP
Broj 4
Broj 2
Broj 1