Lek za čoveka nije lek za psa!
ubav prema kućnom ljubimcu je bez granica, a takva je i želja da im pomognemo kada su u nevolji ili kada im nije dobro. I šta tada radimo?
Naravno, posežemo za lekovima iz kućne apoteke misleći da nešto što može da pomogne čoveku može da pomogne i našem ljubimcu. Zapravo, vodimo se logikom – ako je dobro za mene, a nije štetno za moje dete, pa neće naškoditi ni mom ljubimcu. Ali u realnosti to nije tako, pa treba zapamtiti da pas i mačka nisu mladi ljudi.
Toksični efekti pri upotrebi humanih lekova su zaista različiti i zavise pre svega od vrste i količine leka koju je životinja uzela, kao i od vrste, rase, veličine kućnog ljubimca i nekolicine drugih faktora
Naravno, posežemo za lekovima iz kućne apoteke misleći da nešto što može da pomogne čoveku može da pomogne i našem ljubimcu. Zapravo, vodimo se logikom – ako je dobro za mene, a nije štetno za moje dete, pa neće naškoditi ni mom ljubimcu. Ali u realnosti to nije tako, pa treba zapamtiti da pas i mačka nisu mladi ljudi.
Dajući ljubimcima lekove iz humane palete pravi se greška, velika greška, koja neretko može dovesti do fatalnih posledica po ljubimca.
Ako je definicija leka univerzalni pojam, a jeste, zašto bez detaljne konsultacije sa veterinarom ne bi trebalo posezati za lekovima iz kućne apoteke za prevenciju bolesti ili lečenje pasa, mačaka, ptica ili drugih kućnih ljubimaca?
Odgovor leži u činjenici da se čovek kao pacijent značajno razlikuje od životinje kao pacijenta, pa samim tim i od onih koje se drže kao kućni ljubimci. Razlika je u masi, površini kože, metaboličkim putevima, prisustvu ili odsustvu određenih enzima koji pomažu da se lek rastvori, farmakodinamici i farmakokinetici leka, brzini i putevima izlučivanja leka, toksičnosti, dozi koja će biti efikasna i mnogobrojnim drugim faktorima.
Lek iz humane palete lekova može se dati svesno, s namerom da se pomogne u prevazilaženju nekog zdravstvenog problema kod ljubimca ili se to pak veoma često desi pri nesavesnom odlaganju lekova, kada ljubimci sami uzmu lek. Radoznala su to bića.
Mnogo je takvih primera: padne vam lek pri uzimanju iz folije i brzinom munje nestane u ustima vašeg psa ili mačke, ostavite otvorenu tašnu u kojoj se nalazi priručna apoteka koju nosite – evo vašeg mačora koji se u tašni sladi skrivenim „bombonama“. Ostavite sjajnu foliju sa lekovima na noćnom stolu, eto vaše ptice koja sa zadovoljstvom kljucka lek. Ovo su samo neke nehotične greške koje se dešavaju u svakodnevnom suživotu sa ljubimcima.
Toksični efekti pri upotrebi humanih lekova su zaista različiti i zavise pre svega od vrste i količine leka koju je životinja uzela, kao i od vrste, rase, veličine kućnog ljubimca i nekolicine drugih faktora. Problemi koji nastaju kao posledica davanja humanog leka na svoju ruku kreću u širokom opsegu od blagih stomačnih problema, preko intenzivnijeg povraćanja, otežanog disanja, ubrzanog ili usporenog rada srca, poremećaja rada bubrega i/ili jetre sve do drhtavice, poremećene ravnoteže, posrtanja, pa čak i kome i uginuća.
Preparati koji se koriste u cilju regulisanja krvnog pritiska takozvani ACE inhibitori (propranolol, karvediol, atenolol i dr.) dovode do veoma niskog krvnog pritiska kod pasa i mačaka, zatim do zbunjenosti, nestabilnosti i ponekad do poremećaja rada bubrega i srca. Mnogo opasniji po zdravlje ljubimaca jesu lekovi iz grupe beta blokatora, koji se koriste u kardiološkoj terapiji. Oni dovode do još drastičnijeg sniženja krvnog pritiska i veoma ozbiljnih poremećaja rada srca, a ova intoksikacija često se, nažalost, završava letalno.
Preparate za kontrolu rađanja u veoma malim dozama psi i mačke mogu dobro tolerisati. Najopasniji su svakako za ptice jer kod njih dovode do trovanja estrogenom i dolazi do ozbiljnog oštećenja koštane srži.
Tiroidni hormoni su danas takođe u veoma čestoj dnevnoj upotrebi u humanoj populaciji. Male doze neće dovesti do značajne intoksikacije jer ih dobro tolerišu psi i mačke, dok veće doze mogu dovesti do podrhtavanja mišića, uznemirenosti, dahtanja, ubrzanog rada srca i agresivnog ponašanja.
Koji se to lekovi ili grupa lekova najčešće daju svesno ili ih ljubimac uzme slučajno?
Naravno, paleta je veoma široka, ali suzićemo je na ono što je najuobičajenije i najčešće u svakodnevnoj praksi.
Najčešće se svakako poseže za nesteroidnim analgeticima, odnosno lekovima za ublažavanje bolova kod ljudi. Veoma je širok dijapazon ove grupe lekova, ali se najčešće daju diklofenak, brufen, paracetamol, ponekad tilenol i veoma često aspirin, odnosno acetil-salicilna kiselina. Bol je neprijatna senzacija za svako živo biće, pa tako i za naše voljene ljubimce. U slučaju da primetite da vašeg ljubimca nešto boli, biće znatno manje posledica od trpljenja bola u odnosu na davanje analgetika iz humane palete. Nikada, apsolutno nikada ne treba dati lek protiv bola iz asortimana humanih lekova kućnom ljubimcu (izuzev ako ih strogo nije propisao veterinar).
Razlozi za ovakav pristup su mnogobrojni. Iako su ovi lekovi relativno bezbedni za ljude, samo jedna ili dve tablete kod pasa, najčešće, ali i kod mačaka, mogu da dovedu do ozbiljnih zdravstvenih problema. Veoma brzo nakon konzumiranja leka javljaju se gastrointestinalni problemi kao što su povraćanje i proliv, a za nekoliko sati pojavljuje se krv u povraćki ili stolici, zatim dolazi i do problema sa bubrezima.
Aspirin odnosno acetil-salicilna kiselina odličan je primer da se ne sme slediti analogija kada je posredi upotreba humanih lekova kod ljubimaca. I sasvim mala količina aspirina može ubiti vašu mačku. Razlog za to je nedostatak jednog enzima koji je zadužen za razlaganje acetil-salicilne kiseline, tako da se zapravo acetil-salicilna kiselina ne metaboliše u organizmu mačke. Ni psima nije preporučljivo davati aspirin iako u njihovom organizmu postoji enzim koji može razložiti acetil-salicilnu kiselinu.
Druga velika grupa lekova koja je, nažalost, danas u čestoj upotrebi kod ljudi jesu antidepresivi, koji najčešće akcedentalno završe u organizmu ljubimaca. Čak i mala doza ovih lekova može kod pasa i mačaka da izazove po život opasan tremor (podrhtavanje mišića), poremećaj svesti, veoma visoku temperaturu i probleme u radu srca.
Aspirin odnosno acetil-salicilna kiselina odličan je primer da se ne sme slediti analogija kada je posredi upotreba humanih lekova kod ljubimaca. I sasvim mala količina aspirina može ubiti vašu mačku
Ukoliko ste iz neznanja, a u želji da pomognete vašem ljubimcu dali neki humani lek ili je pak on nesmotreno uzeo lek koji nije adekvatno čuvan (da bude van domašaja dece i kućnih ljubimaca), nemojte čekati da se pojave znaci trovanja već ga odmah, bez odlaganja odvedite veterinaru. Ne pokušavajte da sami izazovete povraćanje, ne dajte mleko ili bilo kakvu drugu tečnost ili pak neke druge medikamente. Poželjno je sa sobom poneti i uputstvo za upotrebu leka koji je ljubimac popio kako bi veterinar u potpunosti mogao da se upozna sa svim karakteristikama leka, a u cilju primene adekvatne terapije.
