Da li vi provodite dovoljno vremena sa svojim ljubimcem?

V

lasnici pasa su skoro od prvog dana karantina 2020. godine počeli da prijavljuju promene u ponašanju koje su se pre svega odnosile na pojačanu vezanost pasa za vlasnike. Jedan čovek nije razumeo šta se dešava sa njegovim psom jer se jednostavno ceo dan nije odvajao od njega i pratio ga je čak i do toaleta

Kućni ljubimci ne vole samoću. Veoma često smo svedoci da dnevne obaveze prevazilaze vreme koje možemo posvetiti nekom drugom. Naravno, porodica pati od uzajamnog nedostatka vremena, ali to se često ogleda i u ponašanju naših ljubimaca, koji u urbanim sredinama veoma često pate zbog manjka kvalitetno provedenog vremena sa svojim ukućanima.

Pas, ali i mačka, veoma se obraduje kada nas vidi posle određenog vremena. Naravno, njihov prvi poriv jeste da traže hranu i zadovoljenje fizioloških potreba. Ali nakon toga sledi igranje i maženje, koje je takođe veoma važno za njihovu psihološku stabilnost. Veoma često smo svedoci da vlasnici izvode svoje pse na nekoliko minuta da obave potrebe koje imaju, a zatim ih žurno vraćaju kući. Ostavljaju hranu i misle da su pri tome ispunili sve obaveze koje su vezane za psa ili mačku. Nažalost, to je ipak samo mali deo onog što bi trebalo uraditi.

Izmene u ponašanju naših ljubimaca koji su zanemareni mogu napraviti veoma veliki problem kako na psihološkom planu, tako i na planu zdravstvenog stanja organizma. Osvešćivanju ovog problema mnogo je doprinela i pandemija kovida i zatvaranje koje je doprinelo da više vremena provodimo u kući, a samim tim i sa svojim ljubimcima.

Međutim, priroda za nas krije mnoge tajne i njena moć prilagođavanja ponekad iznenadi i najspremnije. Vlasnici pasa su skoro od prvog dana karantina 2020. godine počeli da prijavljuju promene u ponašanju koje su se pre svega odnosile na pojačanu vezanost pasa za vlasnike. Jedan od klijenata rekao je tada da ne razume šta se dešava sa njegovim psom jer se jednostavno ceo dan ne odvaja od njega i prati ga čak i do toaleta. I drugi su prijavljivali slično ponašanje, tako de se može zaključiti da su naši ljubimci u suštini bili željni svojih vlasnika i ostalih ukućana, što je za njihovo ponašanje normalno jer su navikli da žive u čoporu. Psiholozi koji prate ponašanje kućnih ljubimaca u ljudskom okruženju upravo ističu ovu osobinu kao najvažniju za normalno ponašanje pasa. Psi ne vole samoću.

Pandemija koronavirusa donela je promene kojima su ljubimci morali da se prilagode. Naravno, učestalost naglih promena okolnosti i promena u ponašanju imaju svoje negativne strane. Kada su se vratili u normalne životne tokove, psi su ponovo počeli da ostaju više sami, što je neminovno (ponovo) dovelo do nekih promena u njihovom ponašanju. To se pre svega odnosi na separacionu anksioznost, koja je posledica naglog odvajanja od ustaljenih životnih navika. Najčešći simptomi tog poremećaja ispoljavaju se u promeni ponašanja kod pasa koji ostaju sami tako što neprestano laju, zavijaju, žvaću stvari vlasnika, uništavaju nameštaj, uriniraju po kući ili kopaju, najčešće kod ulaznih vrata u pokušaju da napuste stan. Nekada ti simptomi mogu i da se produbljuju pa dolazi do samopovređivanja (automutilacije). Promene u ponašanju će se uglavnom pojaviti kod pasa koji su i ranije pokazivali takve poremećaje. Ponoviće se epizode straha i osećanja napuštenosti, što je veoma opasno, pogotovu za starije pse kod kojih ove promene u psihološkom ponašanju mogu dovesti i do pogoršanja hroničnih bolesti od kojih boluju.

U svetu psihologije pasa pandemija je donela nov termin – cabin fever (stres izazvan zatvaranjem ili nedostatkom kontakta sa spoljnom sredinom), što takođe dovodi do mnogih poremećaja u ponašanju

U svetu psihologije pasa pandemija je donela nov termin – cabin fever (stres izazvan zatvaranjem ili nedostatkom kontakta sa spoljnom sredinom), što takođe dovodi do mnogih poremećaja u ponašanju. Psi koji pate od takve vrste stresa pre svega pokazuju povećanu agresivnost, pojačano lajanje koje se čini bezrazložnim, ponekad nekontrolisano uriniraju ili defeciraju. Ne postoje jasni razlozi koji bi nam ukazali zbog čega neki psi pokazuju ovakve promene u ponašanju, a drugi ne. Primećeno je da se pomenuti poremećaji javljaju češće kod pasa koji su usvojeni iz prihvatilišta ili kod pasa koji su usvojeni u kasnijem uzrastu. Verovatan uzrok ovoj pojavi jeste navika da vreme provode u okruženju sa drugim psima i u navici da nisu nikada sami. Ponekad se ovaj poremećaj javlja i kod pasa kojima se poremeti dnevni raspored na koji su godinama navikli ili pri promeni prostora u kome su dugo živeli, pogotovu ako je takva promena nagla. Još jedan od uzroka može biti i dosada jer se ništa ne događa, a vlasnici su stalno tu. Psi su uglavnom navikli da u prisustvu vlasnika uvek ima nekih zbivanja ili izlazaka tako da u izolaciji njihovo ponašanje i promene u tom ponašanju uzrokuju nerazumevanje/nervozu i nedostatak navika koje su ranije imali.

Kao zaključak možemo navesti da i naši ljubimci pate od samoće bez obzira na to koliko i na koji način to pokazuju. Moramo biti svesni i njihovih potreba od kojih veoma često zavisi i njihovo zdravlje – kako psihološko, tako i telesno.