Kako ženke ptica biraju mužjaka (gospodina pravog)

Lj

udi misle da su njihovi emotivni odnosi komplikovani, nejasni i bolni, da je ženkama životinja vrlo lako da pronađu mužjaka za svoje potomstvo – onog najjačeg, najgizdavijeg ili najboljeg udvarača. Da li je baš tako ili je priča ipak složenija?

Ponekad mislimo da je emotivni život nas ljudi komplikovan, složen i nejasan, često ni sami ne znajući šta zapravo hoćemo jer nismo odlučili ni šta zapravo tražimo. S druge strane, posmatrajući životinje, stiče se utisak da je ženkama vrlo lako da pronađu mužjaka za svoje potomstvo. Obično će to biti onaj najjači, ili najgizdaviji, ili pak najbolji udvarač. Da li je baš tako ili je priča ipak složenija, te sadrži čitav niz evolutivnih faktora i genetskih uslovljenosti koje čitav živi svet navode da se ponaša upravo onako kako se ponaša.

Veliki broj sličnih ogleda sproveden je na japanskim prepelicama i on je takođe nedvosmisleno pokazao da su ženke birale mužjaka kog je prethodno već bila izabrala druga ženka. Međutim, ovakav tip ogleda nije pokazao da li su ženke pribegavale prostom kopiranju izbora partnera ili su birale mužjaka koji se više šepurio jer je prethodno već bio u prisustvu ženke

Evolucija reproduktivnih mehanizama određena je prirodnom i seksualnom selekcijom u cilju optimizacije reproduktivnog uspeha u određenim uslovima okruženja. Pretpostavivši da su reproduktivni mehanizmi tesno povezani s reproduktivnim uspehom i kondicijom jedinki, vrlo je verovatno da seksualna selekcija igra važnu ulogu u evoluciji ovih mehanizama. Dve komponente uspešnog parenja mužjaka dokazano utiču na snagu seksualne selekcije: socijalni aspekt uspešnog parenja (npr. broj parenih ženki) i seksualni aspekt uspešnog parenja (npr. kompeticija sperme različitih mužjaka). Nivoi testosterona koji cirkuliše tokom rasplodnih ciklusa imaju krucijalnu ulogu u reprodukciji ptica.

Generalno se smatra da ptice koje su u poliginoznom sistemu parenja (istovremeno parenje s više ženki) imaju visoke bazne nivoe i visoke pikove testosterona, dok monogamne ptice imaju visoke pikove ali niske bazne nivoe ovog hormona. Viši pikovi i rezidualni pikovi titra testosterona nađeni su kod ptica koje žive dalje od ekvatora. Komparativna studija više od 100 vrsta ptica pokazala je pozitivnu korelaciju nivoa ovog hormona i latitudinalne distribucije (u odnosu na geografsku širinu). Opšte je prihvaćeno da cirkulišući nivoi testosterona tako latitudinalno variraju zbog evolutivnih razlika u razvoju vrsta u različitim klimatima.

 

Klasteri parenja

Preraspodela parenja po grupama poznata je kod mnogih životinjskih klasa (insekti, ptice, sisari), a srž objašnjenja sastoji se u tome da ovakve distribucije odražavaju prostorno nejednaku raspodelu resursa i da mnoge individue u grupi zauzimaju ista visokokvalitetna područja. Izraz „klasteri parenja“ odnosi se na raspored jedinki na nekom području koji nije slučajan, ali jeste takav da su one okupljene u grupe na način koji ne odslikava uvek distribuciju resursa. Parenje u klasterima obično razmatramo u tri osnovna konteksta: kolonijalnost, okupljanje ptica pred sam početak parenja (npr. mužjaci se okupljaju i dozivaju ženke), i klasternu teritorijalnost kod društveno monogamnih ptica.

Postoje različiti oblici lekkinga, npr. kod crnog tetreba petina mužjaka pari se sa svim ženkama, i postoji velika varijacija reproduktivnog uspeha

Kolonijalnost je kod ptica nezavisno evoluirala najmanje 20 puta, ukazujući na to da su koristi očigledno veće od gubitaka (povećano prenošenje patogena, takmičenje za hranu i parenje i veća smrtnost mladih zbog kanibalizma i infanticida) za individue koje se pare i odgajaju u kolonijama.

Posebno fascinantna forma klastera za parenje označava se kao lekking, gde se mužjaci okupljaju jedino da bi obezbedili fertilizaciju, dok su za ceo postfertilizacioni period zadužene jedino ženke. Takav sistem je evoluirao u najmanje 14 nezavisnih slučajeva u više familija. To predstavlja savršenu priliku za stručnjake da dokumentuju uzroke i posledice seksualne selekcije, jer u ovom slučaju ženke biraju mužjake isključivo na osnovu osobina mužjaka i načina njegovog udvaranja. Postoje različiti oblici lekkinga, npr. kod crnog tetreba petina mužjaka pari se sa svim ženkama, i postoji velika varijacija reproduktivnog uspeha. S druge strane, ženka divlje ćurke se, recimo, pari često s više različitih mužjaka, tako da u ovom slučaju opadajuća kriva reproduktivnog uspeha mužjaka verovatno redukuje snagu seksualne selekcije.

Postoji veliki broj dodatnih razloga zbog čega se ženka odlučuje za određenog mužjaka ili mužjake. Pod visokofrekventnim osvetljenjem postoji značajna povezanost u njihovim naklonostima za određene mužjake, dok iste te preference pod niskofrekventnim svetlom ne postoje. Presudna karakteristika za ženke u ovom slučaju bila je dužina vratnih pera kod mužjaka, dok boja, kao i veličina i građa tela nisu igrale nikakvu ulogu. Međutim, iako boja tela sama po sebi nije igrala presudnu ulogu, poželjniji su bili mužjaci čije je vratno perje prelivalo u duginim bojama i imalo pikove i u kratkim i u dugim talasnim dužinama.

Kako pronaći gospodina pravog a ne utrošiti suviše napora?

 

Svakako najjednostavniji način jeste: posmatrati izbor drugih ženki i odabrati istog ili bar najsličnijeg mužjaka. Zapravo, u vrstama gde mužjak ne brine o potomstvu ovakav sistem „kopiranja“ može da funkcioniše odlično. S druge strane, kod vrsta gde oba roditelja brinu o potomstvu ovakav način izbora partnera i ne izgleda sasvim logičan jer mužjak tada potomstvu može da podari samo „delimičnu“ posvećenost. Ali da li je baš tako?!

Najjednostavniji ogled izveden je na zebama, tako što su u jednom kavezu bili mužjak i ženka, a u drugom samo mužjak. U istoj prostoriji, van kaveza, nalazila se druga ženka, koja je to posmatrala. Zatim je sklonjena ženka koja se nalazila u kavezu s mužjakom, a ženki izvan kaveza data je mogućnost izbora na taj način što joj je omogućeno da bez ograničenja pristupa obojici mužjaka. Rezultat: mnogo više vremena provodila je s mužjakom koji je prethodno bio s drugom ženkom.

Zatim je ogled malo usložnjen tako što su u jednom kavezu bili mužjak i ženka zebe, a u drugom dva mužjaka, dok je u trećem kavezu tokom dve nedelje bila ženka koja je sve to posmatrala. Nakon tog perioda ženki koja je bila sama u kavezu data je mogućnost izbora, tako što je u druga dva kaveza ostavljen po jedan mužjak. Ona se redovno odlučivala za mužjaka koji je prethodno bio s drugom ženkom, tako da se tu nije radilo o samoj socijalizaciji, već o imperativu reprodukcije.

Veliki broj sličnih ogleda sproveden je na japanskim prepelicama i on je takođe nedvosmisleno pokazao da su ženke birale mužjaka kog je prethodno već bila izabrala druga ženka. Međutim, ovakav tip ogleda nije pokazao da li su ženke pribegavale prostom kopiranju izbora partnera ili su birale mužjaka koji se više šepurio jer je prethodno već bio u prisustvu ženke. Kao odgovor na ovo pitanje, Swaddle i saradnici sproveli su najkompleksniji ogled, takođe na japanskim prepelicama.

 

U ovom slučaju formiran je veći broj parova mužjak-mužjak i mužjak-ženka smeštenih u različitim kavezima. Mužjaci u kavezima sa ženkama na nogama su nosili narandžastu tračicu, a u kavezima s drugim mužjacima nosili su belu traku. Sve su to posmatrale ženke van kaveza. Nakon dve nedelje ženke van kaveza spojene su s potpuno novim mužjacima, koji nisu ni učestvovali u ogledu. Neki od tih mužjaka su, potpuno nasumično, nosili narandžastu traku na nozi, a neki belu. Ženke su značajno više vremena provodile s mužjacima koji su nosili narandžastu traku. To je pokazalo da, zapravo, ženke nisu birale određenog mužjaka, nego mužjake koji su najsličniji njemu, to jest s takvim odlikama.

Svi ovi primeri, kao i mnogi drugi opisani u literaturi, ukazuju na veliki broj faktora koji postaju bitni kada je reč o produžetku sopstvene vrste. To je samo jedan veliki evolutivni mehanizam koji doprinosi raznolikosti među vrstama, kao i različitostima unutar same vrste, a stotine hiljada godina postojanja ogromnog biodiverziteta potvrđuje njegovu efikasnost!

 

Posebno fascinantna forma klastera za parenje označava se kao lekking, gde se mužjaci okupljaju jedino da bi obezbedili fertilizaciju, dok su za ceo postfertilizacioni period zadužene jedino ženke

Lokacije teritorija sparenih mužjaka (krugovi) i nesparenih mužjaka (zvezdice) u klasterima (isprekidane linije) kod plavo-crnog travnjaka u oblasti Akva Limpa Fazenda, u Braziliji. Šema prikazuje jednu sezonu parenja (2008–2009). Očinstvo je određivano genetski. Crni krugovi označavaju gnezda sa ekstraparnim podmlatkom (ekstraparno očinstvo je posledica kopulacije ženke s mužjakom koji nije njen socijalni partner); sivi krugovi predstavljaju gnezda bez ekstraparnih mladih; beli krugovi su gnezda u kojima nije ispitivano očinstvo. Strelice pokazuju mužjake koji su s jedne teritorije napravili potomstvo u gnezdima drugih mužjaka. (Macedo i sar. 2018)
Jedno od najluđih udvaranja u ptičjem svetu: rajska ptica

Vladimir Avdalović, doktor

nauka veterinarske medicine, ekspert
i stručni konsultant Pet Svet Magazina

TOP
Broj 4
Broj 2
Broj 1