ako izgleda obuka službenih pasa u Policijskoj brigadi vodiča službenih pasa i koje veštine ovi psi stiču posle višemesečne obuke
Tekst: Sanja Vuletić; Fotografije: Dalibor Stanković
Neverovatna vezanost između policajca i njegovog službenog psa prikazana je u mnogim filmskim pričama. Snažne emocije među njima, njihova povezanost, velika hrabrost psa i privrženost do smrti teme su inspirisane životnom realnošću.
A kako u stvari nastaje ova neraskidiva veza i na koji način se obučavaju službeni psi za specijalne namene, saznali smo od majora Bojana Gavrilovića, komandira čete vodiča službenih pasa Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije. Ekipa Pet Svet Magazina provela je jedno pre podne u razgovoru sa majorom Gavrilovićem, a on nam je ispričao kako u Posebnoj jedinici policije izgleda obuka službenih pasa i koji su to uslovi koje treba da zadovolje različite rase pasa na obuci, kao i njihovi vodiči.
U Posebnoj jedinici policije Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije – u Policijskoj brigadi vodiča službenih pasa obučavaju se službeni psi za traganje, odnosno istražni psi, za pronalaženje i otkrivanje opojnih materija, eksplozivnih materija, za traganje za licima i predmetima i traganje za odbeglim izvršiocima krivičnih dela. Psi koji se obučavaju u našoj jedinici jesu zaštitni psi, to su psi obučeni za odbranu i napad, službeni psi koje često možete da vidite za vreme sportskih priredbi i javnih skupova u zoni Autokomande kada se održavaju fudbalske utakmice. Imamo i jednog psa čuvarske namene koji je ovde obučen i čuva prostor naše jedinice, to je šarplaninski ovčarski pas koji je završio specijalizovanu obuku u Vojsci Republike Srbije.
Koje se rase obučavaju kod vas?
U Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije i drugim bezbednosnim strukturama obučavaju se sledeće rase: nemački ovčar, belgijski ovčar, rotvajler, doberman, šnaucer, holandski ovčar, nemački bokser i druge rase s proverenim sposobnostima. Te rase prođu test kod nas i mogu se angažovati u službene svrhe.
Kako izgleda taj test?
Test je jasno definisan i propisan u uputstvu o načinu nabavke, odgoju i reprodukciji službenih pasa. Na tom testu se proverava hrabrost psa, njegova sposobnost za igru, privrženost predmetu, odnosno loptici, aportu, kako se pas ponaša u mračnoj prostoriji – da li se plaši, kako reaguje na različite zvukove iz spoljašnje sredine, kao i njegova reakcija na pešake, bicikliste, zatim kako reaguje na druge pse i, naravno, provera hrabrosti, koja je veoma važna, posebno za službene pse koji se obučavaju za odbranu i napad.
Kako se bira štene iz legla i sa koliko meseci počinje obuka službenih pasa?
Što se tiče izbora šteneta, mi smo do sada vršili izbor prvobiranog šteneta na osnovu ugovora o saradnji sa Vojskom Republike Srbije. Štene se izabere iz legla na osnovu toga kako izgleda, kako se ponaša, kakvo držanje ima, kako reaguje na zvuke i predmete, da li je zainteresovano za igru, kakvo je u odnosu na vodiča i kako se ponaša u svom leglu. U svakom čoporu postoji štene koje se ističe u odnosu na sve ostale, tako da oštro oko tima pripadnika Policijske brigade i komandira odeljenja, instruktora koji se bave tim poslovima, uočava pravi primerak za pomenutu namenu. Što se tiče uzrasta, mi izbegavamo da uzmemo jako male štence i da ih dovedemo u službu. U tom uzrastu možete da primetite neke osobine i da vam se učini da su one pozitivne, dok u drugom momentu, kada pas uđe u period puberteta, pokaže negativno ponašanje, tako da ne možete biti sigurni, zbog genetike, da pas u kasnijem uzrastu neće ispoljiti neke negativne osobine, odnosno strahove. Na urođene osobine pasa ne može da se utiče, tako da štene do šestog meseca može da ispoljava odlične osobine, a da onda u jednom momentu ispolji narav koja je potpuno neprihvatljiva. Dolazi do promena u ponašanju koje ne smeju da se ispoljavaju, a njegov karakter mora da bude besprekoran.
Koliko se često desi da tokom obuke primetite da izabrani pas nije adekvatan i da odustanete od dalje obuke?
Kod nas se to zaista ne dešava često i to je dobro, budući da su to pažljivo birani psi, kao i roditelji šteneta, pa samim tim on ima već genetske predispozicije da bude dobar radni pas. Ako je pas poreklom od dobrih i radnih roditelja, to znači da nije samo bitan rodovnik, već činjenica da majku pratimo recimo sedam godina, a otac se dokazao tako što je pronašao dosta opojnih materija na ulici i bio zaslužan za otkrivanje najtežih krivičnih dela. Našim predradnjama utičemo koliko možemo na izbor podobnog šteneta za specijalnu obuku, to je takozvani planski odabir roditelja, a samim tim i štenaca. Time smo prostor za greške sveli na minimum, tako da se kod nas to dešava u jako malim procentima.
Kako izgleda obuka pasa i koliko traje?
Obuka vodiča propisana je programom kursa za obuku vodiča i dresuru službenih pasa i tu je tačno definisan fond časova koje treba da ostvare, a imaju praktični i teorijski deo. Ako pas ima četiri meseca, obuka mu traje duže, a ako pas dođe sa godinu dana (preko nabavke ili bude doniran), onda traje kraće. Svaki pas je individua za sebe i zavisi za šta se obučava. Nije isti način obuke pasa tragača za otkrivanje eksplozivnih i opojnih materija, i ne treba isto vreme da prati ljudski trag. U zavisnosti od jedinke, koliko je stara i njenog mentalnog sklopa, kao i od umešnosti vodiča koji trenira psa i od toga za koju namenu se službeni pas obučava, zavisi i vremenski interval obuke.
Da li tokom obuke sa psima radi jedan ili više vodiča?
Pas ima jednog vodiča, oni su tim i oni deluju zajedno. Da bi se vodič obučio, on radi pod stručnim nadzorom komandira čete, komandira voda i komandira odeljenja, prevashodno sarađuje s komandirom odeljenja koji je u jedinici i instruktor. To su ljudi sa dugogodišnjim iskustvom i oni imaju ulogu instruktora. I ti instruktori, komandiri odeljenja, usmeravaju vodiča na koji način treba da radi sa detaljima tipa kako pas da stane, da se okrene i slično.
Da li je nagrada dovoljan stimulans za psa?
Postoji nagrada, pohvala, a kombinacijom svih načina stimulisanja dolazi do rezultata.
Koliko je izbalansirana ishrana bitna za pse koji se obučavaju i koliko se razlikuje od one kod kućnih ljubimaca?
U Ministarstvu unutrašnjih poslova i u Policijskoj brigadi izuzetno se vodi računa o ishrani pasa jer je službeni pas „pomoćno sredstvo“ u rešavanju službenih zadataka i mi ih ovde doživljavamo u četi kao ravnopravne članove, odnosno svoje pripadnike. Mi smo tu zbog njih, a oni zbog nas. Oni su tim – vodič i pas. U Policijskoj brigadi postoje veterinari koji su stalno zaposleni i vode računa o službenim psima što se tiče veterinarske nege i zbrinjavanja, a samim tim vode računa i o njihovoj ishrani. Psi se u našoj jedinici hrane jednom u toku dana, ali ako za to postoji potreba, recimo tokom zime, kada pas troši više energije da bi se zagrejao, po proceni veterinara, hrani se više puta. Koriste se granule uz dodatak potrebnih vitamina i suplemenata. Psi dobijaju i poslastice, ali za njih je najveća nagrada posle uspešno obavljenog zadatka maženje vodiča i loptica. Loptica nema zamenu!
Našim predradnjama utičemo koliko možemo na izbor podobnog šteneta za specijalnu obuku, to je takozvani planski odabir roditelja, a samim tim i štenaca. Time smo prostor za greške sveli na minimum, tako da se kod nas to dešava u jako malim procentima
Na osnovu vašeg dosadašnjeg iskustva i prakse, koja je rasa pasa najbolja za obuku?
Sve rase koje sam pomenuo su u službi naroda i Ministarstva unutrašnjih poslova. Mogu da kažem da su nemački i belgijski ovčari, pa čak i labradori, najpogodniji za obuku jer se lako prilagođavaju na nove vodiče, naviknuti su na klimatske uslove, dobro podnose i zimu i leto.
Da li nekad obučavate već obučene pse?
Kod nas uglavnom dolaze neobučeni psi i mi ih ovde obučavamo. Dolaze socijalizovani psi, što je izuzetno važno, i kada se bira pas za obuku, vodi se računa da on zadovolji sve potrebne uslove iz uputstva za obuku. Dešava se da nam dolaze psi koje su obučavali vlasnici i do dve godine, a onda shvatili da ne mogu da mu pruže obuku koja mu je potrebna, kao i pažnju i vreme, i tada se obraćaju nama u Ministarstvu unutrašnjih poslova i Policijskoj brigadi sa željom da nam doniraju psa. Mi psa testiramo i desi se da pas već ima elemente za dalju obuku, ali, u svakom slučaju, on kreće sa obukom od nule jer jedino tako vodič može da veruje psu i pas njemu.
Koji je prosečan radni vek službenog psa?
Prosečan radni vek službenog psa je između osam i deset godina. Ima pasa koji su i u osmoj godini više nego operativni, kod nas u jedinici radi se procena nivoa operativnosti, a na osnovu toga komisija sastavljena od stručnjaka zajedno s veterinarom donosi odluku da li je pas i dalje operativan za službenu upotrebu.
U Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije i drugim bezbednosnim strukturama obučavaju se sledeće rase: nemački ovčar, belgijski ovčar, rotvajler, doberman, šnaucer, holandski ovčar, nemački bokser i druge rase s proverenim sposobnostima
I šta se događa posle, kad pas završi svoju službu?
Kada pas završi sa službom, uglavnom se dešava da vodiči koji su bili sa njim osam, devet godina izraze želju da ga vode svojoj kući. I to je za mene možda i najlepše rešenje. Psi koji su imali zasluge u službi, na predlog starešina, a po odobrenju komandanta Policijske brigade, ostaje u jedinici do svoje smrti.
Trend u kinologiji poslednjih decenija jeste mešanje različitih rasa i stvaranje tzv. dizajnerskih pasa. Da li možda i vi razmišljate o mešanju rasa koje se koriste u službene svrhe, a u cilju poboljšanja određenih njihovih osobina?
Radna kinologija, i da kažem, eksterijerna kinologija imaju dodirnih tačaka s poslovima koje psi obavljaju u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Možda je to više pitanje za neke privatne odgajivače, za ljude koji se bave odgojem pasa. Sve rase su jasno definisane i sada dolazi do mešanja. Pare ljudi nemačke ovčare i belgijske ovčare i dobijaju odlične radne pse. Mi tu praksu nemamo. Mi se bavimo službenim psima koji se obučavaju za službenu upotrebu u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Rase su jasno definisane, ne kažem da je neki mešanac manje važan od pomenutih rasa i znam da se upotrebljavaju i mešanci, a mešanac je svaki pas koji ne poseduje rodovnik.
Da li sarađujete s policijama drugih zemalja?
Da, sarađujemo s policijama iz okruženja, uključeni smo kroz međunarodnu saradnju tako što razmenjujemo mišljenja, imamo seminare o novim načinima obuke, unapređenju rada.
Da li učestvujete na takmičenjima, odnosno takozvanim utakmicama službenih pasa?
Poslednjih godina to nije praksa, zadnje takmičenje bilo je balkanski šampionat, koji je održan kod nas 2003. godine i na njemu su učestvovale zemlje iz okruženja. Tada smo ostvarili izuzetne rezultate.
Koja je najteža obuka službenih pasa?
Ne bih tako poredio obuku u smislu da je obuka pasa za otkrivanje eksploziva teža od obuke pasa za praćenje traga. Sve vrste obuka su podjednako teške i zahtevne. Za neke treba više vremena. Pas za pronalaženje i otkrivanje eksploziva po svim svetskim standardima što se tiče službene upotrebe pasa u svim policijama sveta koristi se isključivo za tu namenu. Sa tim psima nema igranja, nema mogućnosti da bude dualan pas. Takav pas za otkrivanje eksploziva i eksplozivnih naprava prilikom pronalaženja eksploziva ukazuje pasivnim markom. Njemu je dozvoljeno da sedne, legne i zauzme zaleđen položaj poput lovačkog psa kada naiđe na plen. Kod njih nije dozvoljen aktivni mark – lajanje ili grebanje.
Kako izgleda obuka pasa za otkrivanje narkotika?
Prilikom ove obuke postoji nekoliko faza – da bi se krenulo sa obukom, pas mora da bude aporter i da ima izraženu želju za igrom, traženjem. Predmet za igru mu se u početku sakriva, prvo su to lakše vežbe. Predmet se sakriva u visoku travu, tako da prilikom potrage isključivo koristi njuh, a vremenom vežbe su sve teže i predmet se povezuje s mirisom. Naredna faza sastoji se u tome da se izbacuje predmet, a ostaje samo miris. Kada pronađe zadati miris, dobija nagradu. Isti je princip obuke za pse koji traže eksploziv i one koji se obučavaju za otkrivanje narkotika.
Koliko su realne scene iz kriminalističkih filmova kada narko-dileri pokušavaju da zavaraju trag ubacivanjem mirisa kafe?
Krijumčari i kriminalne grupe koje se bave preprodajom narkotika koriste sve načine kako bi sakrili opojnu materiju i prošli neotkriveno. Kako oni razvijaju svoje trendove skrivanja, nama su dostupne baze podataka u svetu i paralelno sa njima uvodimo nove metode razotkrivanja. Prilikom obuka pasa koriste se realne simulacije sa terena. Sakrivamo narkotike u kafu, biber, farbu, između kanti s benzinom…
Praktično, to znači da psi idu na doškolovavanje, na dodatnu obuku?
Radna službena kinologija i upotreba pasa u svim policijama, vojskama i bezbednosnim službama sveta ceo život uče. To je živa materija. Oni su ceo život u obuci. Da bi se održao nivo psihofizičke spremnosti vodiča i službenih pasa, za izvršavanje službenih zadataka koriste se oni najobučeniji. Desi se da se pas razboli i da desetak dana ne radi ništa i odmara se, posle toga normalo je da bude na dodatnoj obuci da se vrati u formu.
Kako se obučavaju vodiči?
Da bi neko postao vodič u Policijskoj brigadi, mora da završi specijalističku obuku u našoj jedinici. Oni koji to završe i iskažu želju da rade s psima upućuju se na kurs za obuku vodiča i dresuru službenih pasa. Trenutno je u toku osma klasa za obuku vodiča i dresuru službenih pasa po novom programu. Kurs traje između pet i šest meseci, a na njemu polaznici pohađaju teorijsku i praktičnu nastavu i stiču znanja iz kriminalističke upotrebe pasa, kinologije, veterine, protivdiverzione zaštite i opojnih droga. Praktični deo, rad sa službenim psima drže instruktori, komandiri odeljenja s višegodišnjim iskustvom.
Da li mislite da će jednog dana roboti psi uspeti da zamene ove današnje?
Moje mišljenje, kao i mišljenje mojih kolega, jeste da nijedno naučno ili tehničko dostignuće neće moći da zameni psa. Nikada neće moći da se napravi robot koji će da pretražuje i da bude veran kao pas i da svom vodiču pruži nesebičnu ljubav i bude uz njega… To se sigurno neće dogoditi.
Posebno smo zahvalni policijskoj četi u sastavu: mlađi vodnik policije Dejan Mišić i službeni pas Odin Avala, mlađi vodnik policije Nikola Pavlović i službeni pas Niko Avala, mlađi vodnik policije Marko Trninić i službeni pas Rott, vodnik policije Stefan Marinković i službeni pas Pako Avala, mlađi vodnik policije Marko Ilić i službeni pas Pike Avala
DOBRO JE ZNATI
Istorijat čete vodiča službenih pasa Četa vodiča službenih pasa osnovana je 1972. godine zbog problematike i složenosti poslova u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, u okviru brigade milicije SUP-a Beograd. Danas se četa nalazi u okviru PJP Policijske brigade u Specijalističkom bataljonu. Broj vodiča i službenih pasa trenutno je zadovoljavajući, a kada za to postoji potreba, broj vodiča i službenih pasa se povećava i prati se trend aktuelnih dešavanja i bezbednosne problematike država u regionu.
