Slobodanka Kuzman gaji šumske norveške mačke

V

eterinarka i vlasnica odgajivačnice norveških šumskih mačaka, otkriva kako se zaljubila u ovu neverovatnu rasu i kako se posle pauze vratila u felinološke vode

Već na prvi pogled sasvim je jasno zašto je ona tako moćna – velika, raskošnog krznenog repa, inteligentnog divljeg pogleda. Norveška šumska mačka uveliko se odomaćila i na našim prostorima, a zahvaljujući našim felinološkim entuzijastima.

Prva među njima bila je Slobodanka Kuzman, veterinarka, vlasnica odgajivačnice s prepoznatljivim imenom Bobana’s Cattery i član FIFe u Felis Hungarica u Mađarskoj (jer FIFe odavno nema u Srbiji).

Ljubav prema ovoj mački rodila se zahvaljujući izveštaju sa svetske izložbe gde je titulu svetskog prvaka u kategoriji mačića odnela Skakmat Felis Jubatus. Od tog trenutka počinje njeno istraživanje i sve veća fascinacija tom rasom. Slobodanka je skupila hrabrost i kontaktirala lično s Jette Evom Medsen, legendom uzgoja rase, osobom koja je napravila izmenu u standardu za NFO i sigurno jednim on najvećih entuzijasta i obožavalaca rase. Jette je bila spremna da sasluša mladu ženu iz Srbije i pomogne joj da nađe belu šumsku norvešku mačku kod Martina Kristensena, svog partnera u uzgoju.

Mešanci su divna stvorenja. Moj muž i ja imamo mešance i jedne i druge vrste u kući i nesporno je da su oni isti kao i rasni, u smislu odlika vrste. S druge strane, kad uparite dve rasne životinje iste vrste, dobijate mešanca

I tako se dogodio DK*Danish Design Ariel, NFO w 62, bela mačka s narandžastim očima, u leto 2001. godine – norveška šumska mačka koja je svojoj vlasnici pružila puno sreće i ponosa pobedama na izložbama (bila je Best of Best u Zagrebu). Nesrećnim spletom okolnosti kratko je živela, ali Slobodanka je tada shvatila da „kada te jednom ima norveška šumska mačka, nikad više nisi ceo bez nje“. I tada je zahvaljujući Jette Evi Medsen do nje došlo predivno crno-belo stvorenje u vidu Mange Jordbaer Felis Jubatus*DK (NFO n 09, crna sa belim) ili Michelle, koja je došla na samom kraju 2004. godine.

 

Michelle je Norvežanka pravog karaktera, izuzetno samostalna, a pritom jako privržena. U narednm godinama će joj podariti nezaboravne trenutke i tri legla mačića. Imala je značajne pobede na izložbama kao Best of Best, nekoliko Best in Show i postala Suprime Champion.

 Od mačića koje je donela na svet izdvajaju se:

GIC RS*Gallinagos Zillion to One, NFO f 21 09 (crna tigrasta kornjača sa belim) aka Fe, zvezda sjajna dva puta Best of Best, nekoliko puta Best in Show, Grand Internationalni Shampion, Regionlni pobednik, izlagana u tri asocijacije (FIFe, TICA i WCF) sa izuzetnim uspehom izlagana poslednji put sa 16 godina i bila Best in Show na izložbi.

EC RS*Gallinagos Zerro Zerro Seven aka Bond NFO n 22 09, crni tabi sa belim, vlasništvo Slobodankinih divnih prijatelja Emilije i Ognyana Nikolova iz Bugarske. Evropski šampion, pravi predstavnik svoje rase od njuške do vrha repa.

RS*Gallinagos X-factor aka Oliver, NFO w 63, beo sa različitom bojom očiju, retko izlagan, ali veoma impozantan i predivnog karaktera.

Preci moderne norveške šumske mačke služili su kao mačke na vikinškim brodovima, tako su one prvo bile brodski ljubimci, pa tek onda kućni ljubimci. Originalni predak živeo je u norveškim šumama mnogo vekova, ali kasnije su mačke cenjene zbog svojih lovačkih veština i korišćene na norveškim farmama, sve dok ih početkom 20. veka nisu otkrili ljubitelji mačaka

 

„U FIFe udruženju bila sam tada i pripremala sam se da postanem i felinološki sudija uz pomoć mog velikog mentora i savetodavca Eve Viland, tadašnjeg sekretara FIFe. Potpuno pogrešnim odabirom prioriteta u životu napravila sam grešku i odlučila da prestanem sa uzgojem i izlaganjem svojih Norvežanki 2010. godine. Kada bih život ponovo živela, to bih ispravila i nikada ne bih ponovila istu grešku.

Nov život stara ja, i eto me opet 2021. godine punom snagom… Jete Eva se ne bavi više uzgojem, ali Martin se bavi i dolazi ona – savršena D*Dark Marci av Fager aka Charlotte, NFO n 22 09. crni tabi sa belim, san snova. Ali ako nema bele mačke, krug nije zatvoren i dva meseca posle dolazi i bela grudva ljubavi HU*Gallifrey’s Hattie Shaw aka Heti, NFO w 64, bela mačka sa zelenim očima iz Mađarske od Kriszte Heger. Njih dve, sa bakicom Fe, postaju moj novi tim za izlaganje i naredne dve godine osvajamo BOBove, BISove, šampionate. I prvo leglo posle 14 godina, septembra 2023. godine je tu. Tri prelepa dečaka divnog karaktera, radoznalih očiju i norveških repića.

 

Koje su osnovne karakteristike norveške šumske mačke?

Norveška šumska mačka je snažno građena i veća od prosečne mačke. Odrasle ženke teže od 3,6 do 8 kg, a mužjaci od 4,5 do 9 kg. Mada postoje i primerci koji mogu dostići i težinu do 12 kg. Dlaka se sastoji od dugačkog, gustog, sjajnog, vodoodbojnog gornjeg sloja i vunaste poddlake koja je najgušća na nogama, grudima i glavi. Njihova vodootporna dlaka sa gustom podldakom razvijena je da pomogne mački da preživi u oštroj skandinavskoj klimi. Oči su krupne i ovalne, dobro otvorene, blago koso postavljene i mogu biti bilo koje boje, živahnog i opreznog izraza. Uši su velike, široke u osnovi i visoko postavljene, čupavog vrha, nalaze se u produžetku trougla koji formira glava, a završavaju se čuperkom dlake poput ušiju risa.

Telo ove mačke je dugačko, snažno građeno – čvrsta struktura kostiju, snažne, visoke na nogama; zadnje noge su više od prednjih. Šape su velike, okrugle, srazmerne nogama. Čupav rep nosi karateristično visoko, kao zastavu. Prihvataju se sve boje i podele krzna. Pošto mačke imaju veoma jake kandže, one su veoma dobre penjačice, i mogu čak i da se penju na stene.

One su prijateljski raspoložene, inteligentne i vrlo dobre sa ljudima. Veoma su odane i svoju privrženost pokazuju tako što stalno prate svog čoveka, vole da mu budu u blizini i da posmatraju šta radi

Kakva im je priroda?

One su prijateljski raspoložene, inteligentne i vrlo dobre sa ljudima. Veoma su odane i svoju privrženost pokazuju tako što stalno prate svog čoveka, vole da mu budu u blizini i da posmatraju šta radi. Nije karatketirtično za njih da dolaze u krilo i napadno se maze, ali imaju svoje trenutke nežnosti u kojima pokazuju svu ljubav koju osećaju.

Norveške šumske mačke imaju mnogo energije. One su veoma interaktivne mačke koje uživaju da budu deo svog porodičnog okruženja i vole da se igraju. Odgajivači i vlasnici primećuju da ove mačke proizvode različite visoke tonove „cvrkutanja“.  Norveške šumske mačke koje žive prvenstveno na otvorenom postaju brzi i efikasni lovci, ali se rasa takođe može prilagoditi životu u zatvorenom prostoru. Mačke obično žive od 14 do 16 godina. Pošto su jakog kostura i robustnije građe, jedu više hrane od većine drugih domaćih rasa.

 

Koje je poreklo ove mačke?

Norveške legende govore o skogkatu kao vilinskoj mački koja živi u planini sa sposobnošću da se penje po strmim stenama – što druge mačke ne bi mogle. Legenda kaže da ni sam bog Tor nije mogao da je podigne sa zemlje koliko je bila teška i velika, ali je zato boginji ljubavi i rata Freji, svojoj družbenici, poklonio dva mačora da vuku njena kola. Nordijska boginja je odabrala mačke među drugim životinjama jer su one simbolizovale plodnost i ženstvenost.

Pošto je norveška šumska mačka veoma vešta penjačica, autorka Kler Besant veruje da bi skogkat iz narodnih priča mogao biti predak moderne norveške šumske rase. Pored toga, postoji teorija da norveška šumska mačka vodi poreklo od divlje mačke u Norveškoj koja se ukrštala sa britanskim kratkodlakim mačkama. Njih su u Norvešku doneli Vikinzi iz Velike Britanije malo posle 1000. godine nove ere, a dugodlake mačke su u Norvešku doneli krstaši oko 14. veka i veruje se da su na kraju evoluirale u modernu norvešku šumsku rasu.

Preci moderne norveške šumske mačke služili su kao mačke na vikinškim brodovima, tako su one prvo bile brodski ljubimci, pa tek onda kućni ljubimci. Originalni predak živeo je u norveškim šumama mnogo vekova, ali kasnije su mačke cenjene zbog svojih lovačkih veština i korišćene na norveškim farmama, sve dok ih početkom 20. veka nisu otkrili ljubitelji mačaka. Godine 1938 u Oslu je osnovana prva organizacija posvećena ovoj rasi – Klub norveških šumskih mačaka. Pokret kluba za očuvanje rase prekinut je Drugim svetskim ratom. Klub norveških šumskih mačaka pomogao je rasi da opstane tako što je razvio zvanični program uzgoja. Tokom pedesetih kralj Olav V ih je proglasio za službenu mačku Norveške. Pošto mačka nije napustila Norvešku sve do sedamdesetih, tek tada je registrovana kao rasa u Federation Internationale Feline (FIFe), panevropskoj federaciji registara mačaka, kad je Karl-Fredrik Nordan, norveški odgajivač mačaka, primetio rasu i uložio napore da je registruje.

Da li su teške za održavanje?

Nisu uopšte teške, imaju lepo kvalitetno krzno koje zahteva četkanje jednom ili dva puta nedeljno. Kupanje nije neophodno ako nisu spoljne mačke, a pritom idu na izložbe, tada jeste neophodno kupanje, ali su u suštini veoma čiste i uredne mačke.

 

Kako se ponašaju kada ostanu same?

Kao i svaka mačka, i ova ima potrebu za dugim snom, od 18 do 20 sati dnevno, tako da većinu vremena, kada su same, prespavaju ili obavljaju svoje dnevne rutine, kao što je igranje igračkama, penjanje po penjalicama ili gledanje kroz prozor. 

 

Da li su druželjubive i sa kojim rasama se najbolje slažu?

Nisu „rasisti“, kao i sve mačke, imaju svoju hijerarhiju i uzajamno poštovanje prostora i rituala. Bitniji je period kada treba da se spajaju sa drugom mačkom nego koja je rasa ili boja, to nije bitno uopšte.

 

Koje su zdravstvene slabosti ove rase?

Norveške šumske mačke su suštinski zdrave rase, ali i kod ove rase, iako retko,  primećena su i prijavljena oboljenja bubrega i srca u inbred (parenje u srodstvu) porodicama mačaka.

 

Koliko su popularne kod nas?

Iako smo mala država, imamo nekoliko odgajivača norveških šumskih mačaka, osim mene, to su i Biljana Smolčić (odgajivačnica Pathchhouli), Aleksandar Joksimović (Shtayga’s odgajivačnica) i Marija Ilić (odgajivačnica Osaya) i pored toga ne mogu da kažem da naši zemljaci zaista znaju o čemu se tu zaista radi kad pričamo o šumskim norveškim mačkama jer se kod nas i dalje mačke dele na „one čupave“ i „one koje nisu čupave“, ali polako svest se budi.

 

Kome ipak ne biste preporučili ovu rasu?

Samo onome kome je životinja statusni simbol a ne ljubav.

 

Sve više je zastupljeno mešanje različitih rasa, pre svega kod pasa. Kakvo je vaše mišljenje – da li bi ona mogla da se upari sa nekim drugim rasama mačaka i kojim?

Pas je pas i mačka je mačka. Mešanci su divna stvorenja. Moj muž i ja imamo mešance i jedne i druge vrste u kući i nesporno je da su oni isti kao i rasni, u smislu odlika vrste. S druge strane, kad uparite dve rasne životinje iste vrste, dobijate mešanca. Divnog, lepog, pametnog mešanca. I to je to. Nema rase, nema pedigrea, nema uzgoja tu. To je mešetarenje, bez znanja, samosvesti, odgovornosti, uzgojnog plana, odabira i bilo čega sličnog. To nije uzgoj, sami ste lepo rekli – to je mešanje. Ja sam veterinar i odgajivač dve vrste i dve rase životinja i ne mogu da podržim mešanje.

Kako izgleda ishrana? Koliko hrane  i koju jede dnevno?

Treba imati u vidu da se radi o pripitomljenoj divljoj mački koja je impozantne građe tela, što nam svakako sugeriše da ishrana mora biti dobro odabrana i izbalansirana.

Ovo je dugostasna rasa koja ima prolongiran rast. S tim u vezi, nije lako dobro izbalansirati hranu za mačiće u kućnim uslovima, pa je njihova ishrana bazirana na visokokvalitetnoj fabričkoj hrani namenjenoj mačićima. Starteri ili hrana koja je kombinacija starter i junior hrane koristi se od kako mače prestane da sisa pa do drugog meseca starosti.

Nakon dva meseca koristi se hrana namenjena mačićima od drugog meseca pa do godinu dana, pa čak i do 15 meseci kod ovako velikih rasa mačaka.

Hrana za ovaj period sadrži visoke količine veoma dobro svarljivih mesnih proteina, zatim sadrže kvalitetne masti i ugljene hidrate, makro i mikro elemente i vitamine u idealnim odnosima i količinama. Sve ove materije su neophodne da se obezbedi harmoničan rast i razvoj, kao i formiranje kvalitetnog sopstvenog imuniteta. Količina dnevnog obroka se postepeno povećava do određenog uzrasta mačeta, pa se onda postepeno smanjuje.

Odabir hrane za odraslu mačku bira se prema životnim navikama i karakteristikama svake mace ponaosob. Tako, na primer, ukoliko se radi o izložbenom primerku, hrani se najkvalitetnijom granuliranom hranom koja je svojim karakteristikama usmerena na poboljšanje kvaliteta kože i dlake. Takva hrana daje veoma vidljiv efekat.

Ukoliko se radi o sterilisanoj maci, u tom slučaju koristim hranu za sterilisane mace koja će omogućiti izbalansiran obrok kako ne bi došlo do pojave gojaznosti.

Uz suvu hranu obavezno koristim i visokokvalitetnu vlažnu hranu, kao i živo meso minimum dva puta nedeljno.

TOP