Šta sve moramo da znamo o trovanju pasa antifrizom

I

straživanja pokazuju da su psi starosti do šest meseci naročito skloni trovanju supstancom koja se najviše koristi tokom zime

Vlasnicima kućnih ljubimaca poznato je da je trovanje različitim supstancama jedna od najvećih potencijalnih opasnosti za njihove četvoronožne drugare. Antifriz je poznata tečnost koja je zbog svog slatkog ukusa često atraktivna za pse i češće je izazivač trovanja nego što biste mogli da pretpostavite. Sakupili smo neke od najznačajnijih informacija o trovanju antifrizom.

Zbog brzine razvoja prvih simptoma i ireverzibilnih promena na organima, trovanje etilen-glikolom je izuzetno opasno i zahteva hitnu reakciju

Etilen-glikol, odnosno antifriz (tečnost koja sadrži oko 95 procenata etilen-glikola), čest je uzrok trovanja kod životinja, a naročito kod pasa i mačaka. Komercijalni antifriz, koji se koristi kao rashladni materijal za motorna vozila, najčešće je razređen, te sadrži oko 50 procenata etilen-glikola. Slatkast ukus antifriza, u kombinaciji sa činjenicom da se ovaj proizvod nalazi u širokoj upotrebi, a da je uneta letalna doza niska, čini ga izuzetno opasnim za životinje. Intoksikacija etilen-glikolom jeste najčešća u predelima umerene do hladne klime, gde se proizvodi koji ga sadrže upotrebljavaju da smanje tačku smrzavanja tečnosti u radijatorima, ali se takođe upotrebljava i u rashladnim sistemima. Minimalna letalna doza, odnosno doza koja izaziva uginuće, iznosi oko 4,4 do 6,6 ml/kg telesne mase za pse, odnosno 1,4 ml/kg telesne mase za mačke. Istraživanja pokazuju da su mladi psi, starosti do šest meseci, naročito skloni trovanju antifrizom.

Etilen-glikol se velikom brzinom apsorbuje iz digestivnog sistema, tako da pik apsorpcije nastaje jedan do četiri sata nakon unosa. Dok se oko jedna polovina unetog etilen-glikola nepromenjena izlučuje preko bubrega putem mokraće, ostatak se metaboliše putem niza oksidativnih reakcija produkujući toksične metabolite. Usled trovanja dolazi do formiranja kristala kalcijum-oksalata u kanalima bubrega, kao i do opšteg smanjenja pH vrednosti krvi. Zbog toga se klinički simptomi uočljivi kod pasa i mačaka mogu podeliti na one koji se javljaju kao posledica unosa etilen-glikola i one koji nastaju usled delovanja njegovih toksičnih metabolita. U prvu grupu simptoma – do čije pojave dolazi od 30 minuta do 12 sati nakon unošenja toksične supstance – spadaju klinički znaci koji u velikoj meri podsećaju na intoksikaciju alkoholom (etanolom), povraćanje, polidipsija i poliurija (povećan unos vode i povećana količina sekretovanog urina), simptomi centralnog nervnog sistema (gubitak ravnoteže, depresija, ataksija). Stanje se privremeno poboljšava nakon oko 12 sati. Potom se javljaju simptomi nastali kao posledica metabolisanja etilen-glikola i dejstva njegovih toksičnih metabolita na organizam. U njih se ubrajaju akutno otkazivanje funkcije bubrega koje prati anurija (potpuno odsustvo mokrenja), bolnost u abdomenu, rast frekvencije disanja i povećan broj otkucaja srca, letargija, dijareja i povraćanje, dehidriranost, mogućnost nastanka epileptiformnih napada, koma i uginuće.

Zbog brzine razvoja prvih simptoma, kao i kratkog vremenskog perioda do momenta razvoja ireverzibilnih promena na organima, trovanje etilen-glikolom je izuzetno opasno i zahteva hitnu reakciju.

Jedna polovina unetog etilen-glikola se nepromenjena izlučuje putem mokraće, a ostatak se metaboliše putem niza oksidativnih reakcija produkujući toksične metabolite. Do trovanja dolazi jer se formiraju kristali kalcijum oksalata u bubrežnim kanalima i smanjuje se pH vrednosti krvi

Dijagnoza trovanja postavlja se na osnovu istorije simptoma, detaljnog kliničkog pregleda i rezultata laboratorijskih ispitivanja. Ukoliko vlasnik zasigurno zna da je pas uneo određenu količinu antifriza, od ključnog je značaja da informiše veterinara o tome koja je količina posredi i da obezbedi pakovanje (ili sliku pakovanja) supstance koju je pas uneo, kako bi se ustanovila koncentracija unetog etilen-glikola. Ukoliko, s druge strane, postoji sumnja na trovanje, ali vlasnik nije siguran da je pas uneo etilen-glikol, dijagnoza se postavlja primarno na osnovu kliničkih simptoma i analiza.

Kada je reč o načinu terapije ovog tipa trovanja, ona u velikoj meri zavisi od količine unetog etilen-glikola i kliničkih simptoma koji su kod psa uočljivi. Tečnost koju će pas dobiti putem infuzije ima ulogu da obezbedi što brže i efikasnije filtriranje toksičnih materija. Alkohol (etanol) takođe se koristi u terapiji trovanja etilen-glikolom jer enzimi koji razgrađuju etilen-glikol na naročito toksične metabolite imaju veći afinitet prema etanolu. Ovo znači da će zalihe enzima biti utrošene na razgradnju etanola, dok će se etilen-glikol iz organizma izlučiti nepromenjen, nanoseći tako značajno manju štetu. Međutim, ova terapija je funkcionalna samo ukoliko nije prošlo više od tri sata od unosa toksične materije. Osim navedenog, pas će u zavisnosti od trenutnog stanja organizma dobiti terapiju koja pomaže u normalizaciji parametara krvne slike kao što je pH vrednost. Istraživanja su pokazala da primena aktivnog uglja ne smanjuje apsorpciju etilen-glikola iz digestivnog sistema.

Prognoza kod trovanja antifrizom (etilen-glikolom) u najvećoj meri zavisi od perioda proteklog između inicijalnog unošenja toksične materije i veterinarske terapije. Iz tog razloga je od esencijalnog značaja da psa odvedete veterinaru odmah ukoliko postoji i najmanja da se pas otrovao. Pokušaj samostalnog indukovanja povraćanja kod pasa ili pak odlaganje posete veterinaru u velikoj meri smanjuje šanse za oporavak.

TOP