Dejan Lutkić: Rodezijski ridžbek je pas velikog srca i tvrdoglave naravi

D

ugo su razmišljali koja bi rasa pasa bila idealna za njihovu porodicu. I odluka je pala na ženku rodezijskog ridžbeka. O njenoj svojeglavosti, ljubavi prema svom ljudskom čoporu i mekanim foteljama, o njenom mišićavom telu i ponosnom karakteru priča nam glumac i ističe da je njegova ćerka tinejdžerka šest meseci šetala prazan povodac da bi dokazala kako je zrela da ima psa

Dan pravi novembarski – tmuran, siv sa dosadnom sitnom kišicom. I Kira, zvezda naše priče, koja je odlučila da neće napolje. Prosto ne voli šetnju kada je napolju mokro… Nije vredela ni molba, a ni ubeđivanje. Dejan Lutkić, glumac, izvinjava se u njeno ime, u ime četvorogodišnjeg rodezijskog ridžbeka: „Jednostavno ne voli kišu i tu nema pomoći“, kaže.

 

Dakle, ništa od poziranja, upoznaćemo je kroz Dejanovu priču.

Kira ne voli ni da leži na podu i tvrdim površinama, ne razume čemu stalne jurnjave za lopticama koje se bacaju, u šetnji ne voli da joj se ukućani izgube iz vidokruga, ne razume čemu vožnja u automobilu, dosadne mužjake, poput kane korsa kojeg baci na zemlju, stane mu na grudi i uputi edukativni pogled. Takođe, prezire i foto-objektive.

Ponekad slučajne goste iz dvorišta tokom vikend-odmora jednostavno ignoriše, praveći se da ne postoje, iako im dozvoli da se posluže hranom i vodom iz njenih posuda. Kira je tvrdoglava i odvažna, što karakteriše izuzetno inteligentne pse, iako zna da se inati, po prirodi je dobra i poslušna, nikada ne laje i time ne iritira, to je pas koji nema mirisa, tako da je praktično ne osetite u kući. Jednostavno, rasa koja se može poželeti. Ipak, šta je presudilo?

Rasa nije toliko teritorijalna, koliko je vezana za svoj čopor. Za svoje članove spremna je na sve. Kada se nađe sa svojom vrstom, njihova igra izgleda kao ljuta borba

„Moja mlađa ćerka, tada 14-godšnjakinja, želela je psa. Rekao sam joj da sam ja imao psa i da to nije nikakva igračka u kući, već obaveza, ravnopravni član porodice. Dogovorili smo se, a kako bi potvrdila svoju rešenost i odgovornost, počela je da šeta prazan povodac šest meseci – svakoga jutra, bez obzira na zimu, vrućinu, školske obaveze. Ukoliko to izgura, dolazi pas. Prvi put je izdržala tri meseca, zatim je prekinula, da bi sama došla kod mene i rekla da je potpuno zaboravila i zamolila da pokuša ponovo. Potvrdio sam da je to u redu, ali da mora otpočetka jer se prva tri meseca ne računaju. Ona je prihvatila, šetala sa praznim povocem šest meseci, po 10–15 minuta svakoga jutra i ispunio sam obećanje“, kaže Dejan uz opasku da ni danas ne postoji problem oko šetanja Kire jer svi uskaču sa zadovoljstvom. On uglavnom odlazi u duže šetnje jer tako može da se prepusti svojim razmišljanjima, dok se supruga i obe ćerke dogovaraju kada je koja slobodna.

 

Nakon što su se dogovorili da uzmu psa, zajedno su razgovarali o tome koja bi rasa to moglo da bude. Kako je Dejan ranije imao mešanca, pa labradora ženku, nije želeo nekog malog lajavca, niti onog koji ima problem sa linjanjem. „Prvi predlog je bio malamut, ali iz obzira prema toj rasi tokom vrelih meseci, odustali smo. U tim razmišljanjima naleteli smo na fotografiju rodezijskog ridžbeka, poznatog kao gonič lavova. Ja sam se tada raspitao o toj rasi i saznao da je to pas koji je u kući potpuno miran, ima svoje mesto gde leži, važno je da bude mekano zbog njegove jako kratke dlake bez podlake. Zahvalni su jer nemaju nikakav miris. To je rasa koja skoro nikada ne laje, uživa u dugim šetnjama koje ona sama odredi, bez istrčavanja. Kira je nabavljena iz legla iz Zemuna, jedine odgajivačnice koja je bila spremna da potpiše da nema incesta. To mi je bilo jako važno, jer ih nema puno, pa da zbog parenja u srodstvu kasnije ne dođe do nekih anomalija.“

Kirina baba Mici bila je ogroman primerak ženke, poznata i po tome da je odgajivačima jednom pojela ceo pleh lazanja. Ona ni kao štene nije uništavala nameštaj, ali hrana na izvol’te je za nju preveliki izazov

Izabrali su ženku po savetu odgajivača jer im je to bio prvi ridžbek, a ova rasa je poznata po tome da je užasno tvrdoglava. Zbog toga je potrebno u nekim trenucima da im se lomi karakter, ali tako da se „ne ubije“. Interesantno je da oni nisu nimalo agresivni, ali su potpuno svoji, tako da često ne reaguju uopšte na komande.

„To su ponosni psi, izuzetno snažni, mada to ne izgleda tako, kada ga, recimo, uporedite sa kane korsom, on izgleda kao srna, ali kada bi došlo do klinča, pitanje je kako bi se završilo. Rodezijski ridžbek je jako žilav i sav u mišićima. Pravu sliku stekao sam jednom prilikom kada je mužjak kane korsa bio dosadan i naskakao, bez prestanka. Kira ga je dosta dugo trpela, i posle 15 minuta kane korso se nenadano našao na leđima, a ona mu je prednjim nogama stala na grudi uz vaspitni pogled, tipa ’hoćeš li prekinuti’, uz blago režanje. To je bilo dovoljno, pustila ga je i on je nastavio kao da se ništa nije dogodilo. Izgledalo je kao da se izvinjava što je preterao, ali, eto, mužjak je, šta da radi.“

 

Praktično, tvrdoglavost im je najveća mana, kao i to da im posle duge trpeljivosti pada mrak na oči, tada više ne gledaju ni gazdu i spremni su da idu do kraja, grizu, kidaju.

„Kao i kod drugih pasa, i Kira je u našoj porodici izabrala vođu. Ona sluša i moju decu i ženu, ali kada sam ja tu, više niko ne postoji. Ukoliko mi međusobno pokazujemo neke emocije, grlimo se, vrlo otvoreno pokazuje ljubomoru, gura se, prolazi između nogu, na sve načine pokušava da skrene pažnju na sebe. To je takođe bio još jedan razlog što su mi rekli da uzmem ženku jer je lakše sa njima. Moji su se šalili sa mnom da sam namerno uzeo ženku da bi bila vezana za mene, a ne za njih.“

Ideja je bila da se Kira pari, ali zbog odgovornosti da prva dva meseca neko mora da bude u kući 24 sata, presudila je da je sterilišu. „Bila je opcija da je posle eventualnog parenja i trudnoće odvedemo kod neke žene koja ima imanje u Vrčinu, ali to mi je bilo neprihvatljivo. Razmišljao sam kakav bi to njoj osećaj bio – čim je ostala trudna, odbacili smo je. Presekao sam i odveo je na sterilizaciju.“

Kao rasa, rodezijski ridžbek ima jak osećaj pripadanja. I u zajedničkoj šetnji Kira gleda sve članove porodice i skuplja ih. Ona nije toliko teritorijalna, koliko je vezana za svoj čopor, i za svoje članove, spremna je na sve. Generalno, oni su grubi i u igri, pogotovo kada se nađe sa svojom vrstom. Kada gledate sa strane, njihova igra izgleda kao ljuta borba. Zaleću se, padaju, grizu se, posebno je to izraženo u susretu sa drugom ženkom, kada se odmeravaju koja je veća alfa. Na kraju se sve završi miroljubivo jer su to ipak psi koji izbegavaju konflikte. Izuzev u slučajevima kada su oni ugroženi, ili neko njihov, podizanje repa znak je da više nema šale. Kira se uglavnom šeta bez povoca, jedino u situacijama kada je dosta ljudi, iz razumevanja da postoje i oni koji se plaše, uredno prihvata i ovu opciju.

Kira je tvrdoglava i odvažna, što karakteriše izuzetno inteligentne pse. Iako zna da se inati, po prirodi je dobra i poslušna, nikada ne laje i time ne iritira, to je pas koji nema mirisa, tako da je praktično ne osetite u kući. Jednostavno, rasa koja se može poželeti

Pošto ne voli da se vozi u automobilu, donedavno je nisu vodili sa sobom na odmor, tako da je Kira ostajala na prelepom imanju u smeštaju za pse sa odličnim uslovima u Vrčinu.  „Odnedavno je vodimo sa sobom, iako vožnju doživljava užasno stresno. Tokom leta nas nema i po mesec dana, tako da mi je žao da bude toliko dugo bez nas. Izdrži u autu nekoliko sati, a tamo se ne odvajamo.“

 

Na pitanje kada bi sada ponovo birao između labradora i rodezijskog ridžbeka, Dejan bez razmišljanja odgovara: „Izabrao bih rodezijskog ridžbeka iako su labradori prepametni psi, sa divnom naravi. Vi od svakog psa možete da napravite milicu ili zver, što zavisi od vas. Oni jesu goniči lavova i postoji mišljenje da je to jedna od pet-šest rasa koja bi smela da se upusti u borbu s lavom, jer oni imaju ogromno srce. Jedini otklon Kira je imala u susretu sa konjem. Uletela je u štalu i kada je videla ono nešto veliko što je posmatra sa visine, kočila je bez zadrške.“

I najsavršeniji psi uvek imaju neku epizodu nestašluka, tako je i sa Kirom.

„Mislim da bi mogla da jede 24 sata dnevno. Izgleda da je povukla na svoju babu Mici, koja je bila ogroman primerak ženke. Inače, bile je poznata i po tome da je odgajivačima pojela ceo pleh lazanja. To zna i danas da nam uradi naš pas. Ona ni kao štene nije uništavala nameštaj, ništa nije pocepala, ali hrana na izvol’te je preveliki izazov. Pokušao sam da to promenim još dok je bila štene, ali ne vredi. Tu ni strogoća ne pomaže. Jedini način je da sklonite hranu, jednostavno da joj nije dostupna. Kada ostane sama, pootvara sve donje kuhinjske elemente da proveri da nisu slučajno nešto ostavili što može da pojede. Nedavno smo zaboravili parče hleba zamotano u krpu, po povratku kući, prazna krpa je bila uredno smotana na njenom mestu, hleb je naravno pojela. A da joj ovako ponudite hleb, šanse nema da bi ga uzela. Odbija i sve slatkiše, čokoladu ili sladoled. Voli voće – mandarinu, bananu, jabuku, borovnice. Ali kada joj se jednom prilikom ukazao na vidiku upakovan božićni kolač panetone, izazov je bio isuviše velik. Nije ostala ni mrvica, a kutija je raspakovana tako kao da smo je mi otvarali. Što je najbolje, ona tačno zna šta je uradila.

Uvek posle takvog nestašluka ima izraz lica kao da se smeje.“

Na pitanje za koga nije ova rasa, Dejan kaže: „Ta rasa nije za labilne ljude, za one koji nemaju vremena jer je to pas koji mora da ide da se šeta, i to da ide u dugačku šetnju. To nije pas koji treba da boravi napolju jer bi bio pretužan da bude izolovan iz porodice.“

A gluma? „Nema šanse. Nisam je ni na izložbu vodio. Ona kada bi mene videla, sve ostalo bi palo u vodu. Ne verujem ni da će ikada prošetati kroz kadar.“

 

Dejan inače snima trenutno seriju koja se zove Krunska 11 i treba da krene sa svojom produkcijom Zbornika. Igra u dve predstave Noć bogova i Bokeljski D-mol u Pozorištu Boško Buha. Kaže da uglavnom ne daje više intervjue jer je praktično sve kliše – ista pitanja, a njegove godine i iskustvo dovoljni su za promociju. Ipak, sa zadovoljstvom je prihvatio da predstavi Kiru, zvezdu svoje porodice. To se zove ponos i bezuslovna ljubav.

Jos nešto o Kiri…

Rodezijski ridžbek apsolutno ne reaguje na lopticu. To nisu aport psi. Kada im bacite lopticu, u stanju su da je isprate pogledom, ili dođu do nje, njušnu je i odu na svoju stranu.

Ne reaguje na grmljavinu i petarde, čak ni kada joj eksplodiraju u neposrednoj blizini. Nastavlja sa svojim aktivnostima, kao da se ništa nije desilo.

U kafeu je veoma mirna, a ako joj dozvole da sedne na mekanu fotelju, u stanju je da se cela upakuje, samo da ne leži na tvrdom podu. Ako nema neku drugu opciju, smesti se u krilo sa svojih 36 kilograma, što je ženskim članovima porodice bude bolno zadovoljstvo.

Kira poštuje pravilo da je daleko od stola tokom ručka, u kuću prvo ulazi Dejan i svi sa njim, a ona sedi i čeka dok ne dobije komandu „uđi“.

TOP