Vesna Nestorović Coka: „Astor je bio moj prozor u svet, sa njim sam išla na mesta koja zbog slepila nisam mogla sama da posetim”
a slabovide ljude i druge osobe sa invaliditetom posebno obučeni psi znače samostalno kretanje i veliku pomoć u svakodnevnom životu
Svi oni koji imaju psa znaju da je to bezuslovna ljubav, poverenje i obostrano zadovoljstvo. A da li možete da zamislite kakva je podrška psa osobi sa invaliditetom? Kada je reč o osobi koja ima problem sa vidom, pas su njene oči, najvažniji stub u svakodnevnom životu. Takvi psi su posebno obučeni kako bi bili siguran oslonac u obavljanju svakodnevnih obaveza, od onih intimnih, bazičnih, do komplikovanih i zahtevnih, kao što je kretanje po prometnim ulicama ili završavanje neophodnih dnevnih aktivnosti.
Prošlo je punih 11 godina otkako je pokrenuta kampanja za kupovinu prvog psa vodiča i školovanje instruktora za rad sa psima za osobe sa invaliditetom. Astor je došao u Srbiju 5. oktobra 2015, a uspavan je 5. oktobra 2022 godine. Svoj posao radio je krajnje korektno, pošteno i kvalitetno.
– Nije nam bilo lako, mnogo puta osobe koje ne vole pse su nas napadale, psovali su i govorili ružne reči, vređajući kako mene lično, tako i mog Astora, i verovali su da će tako umanjiti sve što mi planiramo zajedno. Planirala sam puno i ostvarila sa njim mnogo više. Išli smo na mesta koja od svog slepila nisam posetila, bio je tu uvek za mene i nismo se odvajali. Bio je moj prozor u svet. Prolazeći pored nas mogli ste da me čujete kako sa svojim psom razgovaram kao da je pored mene čovek. Neki to nisu shvatali, ali ja za to nisam marila. Astor je sve razumeo i sve znao – priča Vesna Nestorović Coka, predsednica Saveza udruženja za samostalno kretanje i obuku pasa za osobe sa invaliditetom Beli štap i novinarka.
Ona kaže da je poštovala njegovu volju za radom i volju za slobodom, uzajamno su se dopunjavali, preko dana bi obilazili sva važna mesta, konferencije, sastanke… Išao je i sa TV ekipom na teren, na snimanje emisija i radovao se tome, ali imao je i svoje prelepe trenutke ujutro i uveče, svoje slobodno vreme, plivanje, trčanje, a nekada je insistirao samo na laganoj šetnji i iz parka bi lagano dao znak da hoće na stranu, odakle bi zajedno krenuli kući.
– Šta se promenilo? Pa razboleo se, radili smo prilično puno, ali njegovo srce nije izdržalo sve strahote. Čovek se pogrešno parkira i pas nema mesta da me vodi, a neće da me izvede na ulicu, opasno je i kreće da zaustavi auto, svojim telom blokira vozača. A znate šta vozač uradi? Vozač zaustavi auto, krene u obližnji kafić, jer kafa ne sme da čeka, a na mene i mog Astora podigne pištolj…
Kako izgleda obuka pasa vodiča slabovidih osoba
Nije lako živeti sa ovakvim invaliditetom, a kada naletite na ozbiljno nerazumevanje pojedinaca i nesavesnih građana, tek tada je tragično. Bez posebno obučenih pasa život slabovidih osoba gotovo da je nemoguć, a trening takvih pasa je zahtevan, dug i skup.
– Psi se odvajaju od legla i svoje majke sa osam nedelja, idu od 12 do 16 meseci na socijalizaciju u socijalizatorsku porodicu. Nakon tog perioda polaže se prvi ispit i kreće se sa obukom psa. Da li će se raditi za slabovide, ljude korisnike kolica ili slično, određuje se nakon prvog, a nekada i drugog testa. Sam proces traje dugo, i treba da prođu godine da radni pas, terapeutski pas ili pas vodič prođe veoma težak, šestomesečni sistemski isplaniran proces obuke koji, naravno, ima svoju visoku cenu rada. Takvi psi koštaju i do 30.000 evra. Na to mnogi ljudi imaju neprimerene komentare, na koje se ježim i pitam se da li znaju koliko košta makar jedno oko, kada bi moglo da se kupi. Skupo nije ništa ono što vas čini osobom koja sama, sa svojim psom odlučuje gde će i kada će, i da ne zavisi od slobodnog vremena nekog prijatelja kako bi vam pomogao da platite račune, odete kod lekara i slično…
Prošlo je punih 11 godina kako je pokrenuta kampanja za kupovinu prvog psa vodiča i školovanje instruktora za rad sa psima za osobe sa invaliditetom. Astor je došao u Srbiju 5. oktobra 2015, a uspavan je 5. oktobra 2022 godine. Svoj posao radio je krajnje korektno, pošteno i kvalitetno
Prilikom obuke psa vodiča veoma je važna uloga socijalizatora. Radni tim Centra pasa vodiča Srbija ima dva dela – jedan je logistički, a drugi su formirale zainteresovane školovane osobe koje se bave psima. Kod nas to su osobe koje su završile veterinarski fakultet, ili još uvek studiraju. Socijalizatorske porodice su tema kojom će se baviti udruženje u narednom periodu. To su važni koraci u prvim danima psa, jer mora da nauči osnovne stvari oko higijene, hrane, šetnje, svega što inače prolaze obični psi, ali ovi za specijalne namene imaju i neke dodatne obuke. Od prvog dana im se daje do znanja da nema maženja, da sedi u krilu, da se valja po podu i da se otima oko igračaka. Sve su to detalji koji zavise od škole koja se bavi obukom. Nije isto socijalizovati psa za šetnju po Beogradu ili nekom manjem mestu, ili socijalizovati psa koji je pored veće reke, mora. Socijalizatorske porodice dobijaju tačne instrukcije kako da se ponašaju u narednim danima, i tako iz meseca u mesec.
Donacijama do našeg centra za obuku pasa vodiča
Centar pasa vodiča Srbija osnovan je 7. juna 2015. godine i koristi deo prostorija u Sredačkoj ulici broj 2, ali u tom prostoru ne mogu da se realizuju programi rada sa psima, on je samo za logistiku i rad na računaru.
– Ako je realno da Budimpešta ima četiri centra u istom gradu, nisam sigurna zašto mi ne bismo imali barem jedan u Beogradu ili u nekom manjem gradu u blizini? Centri u Londonu obeležavaju 175 godina. Trudim se da najzad napravimo svoj centar za obuku pasa, i zato pozivamo sve koji žele i koji su se registrovali da to rade, da malo popričamo. Ovo radim od 2003. godine i ne želim da odustanem – kaže Coka, pa dodaje:
– Prvi licencirani pas je kupljen u Hrvatskoj, u Osjeku, obučavan je u Sloveniji, u društvu SLO-Canis u Mariboru, i kupljen je isključivo sredstvima građana i donacijom firme koja predstavlja grad Beč u više zemalja sveta. Ono što su oni uradili za nas bio je neviđen volonterski posao. Kampanja je dobila na značaju, oni nagrade, a mi prvog psa, i onda nakon toga kao da sve staje. Upali smo u vreme poplava u Obrenovcu, u vreme izbeglica i onda nas je dokrajčila korona. Pet godina nije ništa uplaćivano na račune nijedne od naših organizacija. Veliku pomoć dobili smo od kompanije Nestle Purina, koja je obezbedila hranu za ove nove pse, i mnogo hvala Kinološkom savezu Srbije, koji je svojim donacijama sve to omogućio, dok je država ostala po strani.
Sam proces traje dugo, i treba da prođu godine da radni pas, terapeutski pas ili pas vodič prođe veoma težak, šestomesečni sistemski isplaniran proces obuke koji, naravno, ima svoju visoku cenu rada. Takvi psi koštaju i do 30.000 evra
U novinarstvu sam punih 40 godina, a socijalnom politikom bavim se poslednjih 20 godina. Emisije poput Upoznajte nas bolje dobijale su nagrade i šire od Beograda, Srbije, a logično je da sarađujemo sa ogromnim brojem organizacija civilnog društva u Srbiji. Saradnja sa drugim organizacijama koje rade sa psima je na visokom nivou i mi smo članice evropske organizacije, tako da sam srećna zbog iskustava koja nesebično dele sa nama. Treba nam još dosta da bismo se dostigli nivo Bugarske ili Mađarske – ispričala je Coka.
Ona kaže da u Srbiji nema licenciranih pasa vodiča, a trenutno su na socijalizaciji samo njihovi psi Bo i Bea.
Budući planovi Udruženja
U svetu se sve više pominje veštačka inteligencija koja bi mogla da se primeni kao pomoć osobama sa invaliditetom. U Udruženju kažu da to podržavaju, ali naglašavaju da je obuka kretanja tehnikama belog štapa osnova.
– To što će oni imati neku aplikaciju da im pomogne oko orijentacije nije dovoljno. Vama program daje informaciju kao da ste na Google mapi: da ste u toj i toj ulici, i šta sa tim? Vi prilično dobro morate da se orijentišete na otvorenom, ali prvo morate to da naučite u zatvorenom prostoru, morate znati gde ste i kako dalje.
Svi mi i dalje težimo da unapredimo obuke naših pasa i da instruktori, ali i uslovi budu u svim zemljama jasno definisani i po propisima. U ovom trenutku potrebna nam je konkretna pomoć.
Centru pasa vodiča Srbija neophodno je da neko, na primer, ko ima i želi, pokloni plac ili kuću. Možda to mogu da budu ljudi koji žive van naše zemlje i imaju napuštena imanja. Nedavno sam dobila informaciju da više od 125.000 praznih kuća ima u Srbiji. Tako da molimo one koji bi to želeli da kontaktiraju sa nama. Centar nema svoj prostor, a to znači da nema poligon za obuku na zatvorenom za slabovide osobe, ni za pse vodiče.
A što se tiče pasa, Srbija ima veoma kvalitetne pse, legla labradora retrivera. Udruženje sarađuje sa odgajivačnicom Žigić, a oni imaju za ove potrebe najkvalitetnije pse.
Radni vek prosečnog jakog i zdravog psa je oko sedam godina i tada se pas ili vraća Centru ili ga uzima osoba kod koje je bio
– Psi su poreklom iz Engleske. Mi smo partneri sa njima i Kinološkim Savezom Srbije, tako da smo zasad uzeli dva štenca, a u planu nam je da do kraja godine uzmemo još četiri. Sve o izboru štenaca radimo u dogovoru sa njima. Oni ih prate do punih osam nedelja, pa i duže. Zajedno sa odgajivačnicom Žigić počinjemo da stvaramo našu liniju pasa koja će ubuduće pripremati pse za život sa osobama sa invaliditetom. Ako je osoba sa invaliditetom na primer sportista i bavi se planinarenjem, a slepa je, njen pas mora da bude jak i brz. Za osobe koje vode normalan život, koji podrazumeva odlazak na pijacu, u poštu ili prevoz do radnog mesta, onda je obuka drugačija. Radni vek prosečnog jakog i zdravog psa jeste oko sedam godina i tada se pas ili vraća Centru ili ga uzima osoba kod koje je bio. Postoje određene procedure koje ćemo primeniti i u Srbiji, kao i način obuke i rada. Psa će dobiti osoba koja bude imala rešenje od Udruženja, a moraće da ga na kraju plati ili država ili neki donator. Osobe sa invaliditetom u većini slučajeva nemaju lično taj novac, a kako sam već napomenula, pas košta oko 30.000 evra – kaže Vesna Nestorović Coka.
Zakon o kretanju sa psima vodičima u Republici Srbiji je usvojen i stupio na snagu aprila 2015. godine . Astor, prvi pas vodič, tako je i stigao u Srbiju, ali da bi ostali dobri i priznati timovi, mora se imati na umu da se radi najmanje sa deset pasa, a da šest bude dodeljeno osobama sa invaliditetom. Za to je potreban prostor i pomoć pojedinaca i države.
– Verujem u to, kao što imamo donatore za hranu u ovoj godini, a to je Nestle Purina, da postoje još ljudi koji veruju u ovo što radimo, imaju razumevanja da nama naši psi nisu kućni ljubimci nego nam čine da postanemo slobodni, da se krećemo kada i gde želimo i da ne zavisimo od tuđeg slobodnog vremena. Ne postoji čovek koji voli pse a da ostane imun na ovo što mi radimo i zato ih molim da nam pomognu, molim ih da postanu deo Prijatelja pasa vodiča i da svojim malim udelom, koliko god ko može, pomogne. Broj žiro-računa Centra pasa vodiča Srbija je Banka INTESA 160-515982-56. Svi zainteresovani mogu pisati na mail adresu cokaubs@gmail.com, a mogu posetiti profil na Facebooku i Instagramu – Centar pasa vodiča Srbija
Zakon o kretanju sa psima vodičima u Republici Srbiji je usvojen i stupio na snagu aprila 2015. godine. Astor, prvi pas vodič, tako je i stigao u Srbiju, ali da bi ostali dobri i priznati timovi, mora se imati na umu da se radi najmanje sa deset pasa, a da šest bude dodeljeno osobama sa invaliditetom. Za to je potreban prostor i pomoć pojedinaca i države
