Život pasa sa epilepsijom

O

tome šta sve morate znati kako bi vaš ljubimac sa epilepsijom doživeo duboku starost, bez prevelikog stresa, savetuje dr.sci. vet. med. Nenad Andrić, vanredni profesor na Fakultetu veterinarske medicine Univerziteta u Beograd Tekst: Sanja Vuletić

Tekst: Sanja Vuletić

Želja svakog vlasnika je da ima psa sa kojim želi podeli određeni period života u divnom druženju. Međutim, nekada se suočavamo sa bolnom činjenicom da psi, poput ljudi, mogu da obole od bolesti koja već na prvu pomisao izaziva strepnju i veliku tugu kod vlasnika. Jedna od takvih bolesti je i  epilepsija. Epilepsija kod pasa je bolest o čijim se uzrocima puno zna, ali  istovremeno postoji mnogo opravdanih nedoumica i zabrinutosti kod vlasnika pasa, prvenstveno kada je u pitanju ishod bolesti. Ono što ohrabruje jeste činjenica da se uz odgovarajuću terapiju bolest u većini slučajeva može držati pod kontrolom. Kako prepoznati simptome ove bolesti, prevazići paniku i pomoći psima da i pored postojanja ovog oboljenja vode kvalitetan, normalan  život, neka su od pitanja na koja odgovara  dr. sci. vet. med. Nenad Andriċ, vanredni profesor na Fakultetu veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu.

Šta je epilepsija?

Epilepsija je bolest mozga, za koju je karakteristično da postoji trajna predispozicija za pojavu napada. Neophodna su minimum dva napada u intervalu od 24 sata ili dužem intervalu kako bismo mogli da kažemo da pas ima epilepsiju. Kod pasa, kao i kod ljudi, najviše je zastupljena idiopatska epilepsija (epilepsija nepoznate prirode), za koju je karakteristično to da su napadi jedini znak bolesti. Osim idiopatske epilepsije, može se razviti i strukturna epilepsija onda kada postoji aktivan patološki proces u velikom mozgu (infekcija, upala, tumori…) i kod ovog tipa epilepsije, osim do epileptičkih napada, može doći do pojave i drugih simptoma (depresija, kretanje u krug, slabost jedne strane tela, nevoljno, usiljeno kretanje…). Sam naziv idiopatska epilepsija smatra se prelaznim terminom kod pasa i pod njim se podrazumeva nasledna epilepsija (izolovani su geni odgovorni za prenošenje ove bolesti), verovatno nasledna i prava idiopatska epilepsija (nisu izolovani geni i ne zna se šta je tačno uzrok).

Pas pre kupanja ne sme da bude izložen težem fizičkom naporu jer se povećava razlika između temperature tela i vode, što nepovoljno utiče na njegov kardiovaskularni sistem

Kako se epilepsija manifestuje kod pasa i koliko se razlikuje od prepoznatljivih simptoma kod ljudi?

Klinička manifestacija epilepsije kod pasa je dosta raznolika, što sve zavisi od lokalizacije promene u velikom mozgu, tačnije iz koje zone kore mozga započinje napad i da li je napad parcijalni (zahvata samo jednu moždanu hemisferu) ili je generalizovan, odnosno zahvata obe moždane hemisfere. Široj populaciji ljudi najviše je poznata generalizovana forma bolesti koja se manifestuje nevoljnim kontrakcijama mišića celog tela i oštećenjem svesti (tzv. tonični, klonični i tonično-klonični napadi), zajedno sa autonomnim znacima kao što su pojačano lučenje pljuvačke, mokrenje ili defekacija. Međutim, pored ovakvih napada, generalizovani napadi mogu biti mioklonični i takozvani nekonvulzivni generalizovani napadi, koji se manifestuju gubitkom tonusa mišića (drop attacks) i kolapsom. Parcijalni napadi, koji se razvijaju sa jedne strane tela ili na jednom delu tela, mogu biti motorni (ritmičko grčenje mišića sa jedne strane lica, ponavljajući ritmični trzajevi glave ili grča jednog ili dva ekstremiteta), autonomni (pojačano lučenje pljuvačke, povraćanje, proširene zenice…) ili u vidu poremećaja ponašanja („hvatanje muva“, „gledanje u zvezde“, neobjašnjiv strah…). Iz navedenog se može zaključiti da je spektar napada dosta veliki, pa nekada vlasnici dugo i ne posumnjaju da njihov pas ima epilepsiju, pogotovu kada su u pitanju autonomni napadi ili napadi u vidu poremećaja ponašanja. Razlog za to može da bude to što psi ne gube svest, napadi nemaju dramatičan izgled i nekada se relativno retko javljaju. Kada je posredi epilepsija, simptomatologija je dosta slična kao kod ljudi i doskora su podele u vezi s napadima bile preuzeti od ILAE (International League Against Epilepsy), koja se bavi istraživanjem epilepsije kod ljudi.

Da li pojedine životinje mogu nagovestiti da će dobiti napad, da li postoji neka veza između doba dana i pojave napada i kako se ponašati kada ljubimac dobije napad?

Pojedini psi mogu pre pojave napada (24‒48 sati) pokazati promene u ponašanju na osnovu kojih vlasnici mogu da pretpostave da će pas dobiti napad. To se obično ogleda u promeni temperamenta životinje, pa tako one koje su jako temperamentne, živahne odjednom se umire i postanu egmatične i suprotno. Ovo je inače označeno i kao jedna od faza napada koja se može javiti kod pasa (prodroma), ali i ne mora. Kada je reč o povezanosti između doba dana i pojave napada, na osnovu literaturnih podataka,kao i na osnovu mog iskustva, ne mogu reći da ta povezanost postoji. Postoji povezanost pojave napada I spavanja, odnosno stanja tokom kojih se pas odmara i ulazi u san, ali pas ne spava samo noću. Razlog zašto dolazi kod nekih pasa do pojave napada tokom spavanja nije potpuno objašnjen, ali generalno gledano, tokom spavanja dolazi do promene moždane aktivnosti, što može biti okidač za nastajanje napada. Ono što je takođe poznato to je da postoje i neki drugi faktori ili  stanja koji mogu provocirati pojavu napada i oni su uglavnom ispitivani kod pasa sa idiopatskom epilepsijom. Tako je utvrđeno da kod pojedinih pasa ženskog pola sa epilepsijom napadi mogu biti provocirani kada ženke uđu u teranje (estrus), a kod obolelih muških jedinki ukoliko nanjuše ženke u teranju, zatim kod promene vremenskih uslova (nagla promena spoljašnje temperature ili vlažnosti vazduha), kod promene ustaljenog dnevnog ritma, stresne situacije zbog dolaska osoba za koje su vezani a dugo ih nisu videli ili pak njihovog odlaska, kod postojanja treperenja svetlosti, intenzivne neuobičajene buke (kod nas najčešće tokom novogodišnjih praznika), promene u režimu i načinu ishrane itd. Kako se treba ponašati kada pas dobije napad, uveliko zavisi od tipa napada, ali uglavnom strah kod vlasnika nastaje u vezi sa generalizovanim motornim napadima. Prvo i najvažnije ne treba praviti paniku jer se tokom napada izuzetno retko može desiti da pas ugine, izuzev ukoliko nema i neke druge bolesti ili ako ima aktivan patološki proces u mozgu!!! Kada napad počne, vlasnik ne može da ga zaustavi i ono na šta treba da obrati pažnju jeste da vodi računa da pas ne padne ukoliko je na nekom uzvišenom mestu (na krevetu, stolici…), da skloni sve predmete oko psa na koje bi eventualno mogao da se povredi i da se ne uznemirava dodatno tokom napada masiranjem, prskanjem vodom ili pokušavanjem da se izvuče jezik. Može se milovati i tešiti tokom napada i to je sasvim dovoljno. Kada se završi napad, ne treba očekivati da odmah bude „normalan“ kao pre ili između napada, s obzirom na to da je napad ozbiljan proces koji dovodi do niza promena u mozgu (brain storm), a neki psi mogu i da ne vide posle napada 24 sata, te stoga naglo grljenje posle napada ili pokušaj buđenja mogu izazvati prirodnu odbrambenu reakciju, a to je ugriz. Pas tada ne zna ko je pored njega i oseća se ugrožen, pa zato i tako reaguje. Znači, treba se polako obraćati psu i pratiti kako reaguje i pustiti ga da on napravi prvi korak koji pokazuje da je povratio svest i da vas prepoznaje.

Kod pasa je najviše zastupljena idiopatska epilepsija (epilepsija nepoznate prirode), za koju je karakteristično to da su napadi jedini znak bolesti

Da li je ova bolest vezana za određene godine psa?

Kada je reč o starosnoj kategoriji, ona, osim što nam daje niz drugih podataka, ima značaja za postavljanje dijagnoze u smislu o kom obliku epilepsije se radi. Tako je za idiopatsku epilepsiju karakteristično da se najčešće javlja između prve i pete godine starosti (vrlo retko dok je štene i nakon pete godine, ali to nije isključeno), dok se strukturna epilepsija može javiti u bilo kojoj starosnoj dobi.

Da li je to bolno iskustvo za pse?

Iako neki vlasnici insistiraju na tome da se pas muči tokom epileptičkog napada i zato žele da mu pomognu tako što će ga uspavati, moram da naglasim da svaka bolest predstavlja teško stanje i da oporavak nije lak, ali to nikako ne znači da je to apriori razlog za uspavljivanje. Pas tokom epileptičkog napada ne trpi bol i do pojave bola može doći ukoliko se povredi usled pada ili udarca na okolne predmete tokom napada. Ono što je svakako za pohvalu to je da ovakvih vlasnika ima znatno manje od onih koji će učiniti sve, pa i više od svojih mogućnosti, kako bi pomogli svom ljubimcu – i to želim da naglasim. 

Da li pojedine rase pasa češće obolevaju od epilepsije?

Dokazano je da pojedine rase pasa imaju sklonost ka nastajanju epilepsije (idiopatske) i kod njih su i izolovani geni koji su za to odgovorni. U te rase spadaju bigl, labrador retriver, zlatni retriver, bernski planinski pas, nemački bokser, vižla, standardna pudla itd. Međutim, treba naglasiti da u velikom broju istraživanja psi mešanci takođe obolevaju često od idiopatske epilepsije, što je i moje lično profesionalno iskustvo.

Koji su to faktori koji utiču na početak i ishod terapije epilepsije kod kućnih ljubimaca?

Na početak terapije utiče nekoliko faktora u koje spadaju, kao prvo, saglasnost ili želja vlasnika da se počne s terapijom, zatim učestalost i težina napada i brzina oporavka nakon napada. Kada je u pitanju učestalost napada, protokol nalaže da se sa terapijom počne ukoliko se napadi javljaju u intervalu kraćem od tri meseca ili ukoliko pas ima tzv. klaster napade (više napada tokom dana ili dva dana uzastopce). Takođe, ukoliko napad dugo traje (status epilepticus – duže od pet minuta u kontinuitetu) i ukoliko oporavak posle napada traje duže od sat vremena preporučuje se da se počne s terapijom. Što se tiče ishoda terapije, opet je na prvom mestu vlasnik, a to podrazumeva prihvatanje realnosti da njegov pas ima epilepsiju i postojanje želje i volje da se istraje u terapiji. Moram ponovo da naglasim da sam veoma zadovoljan brojem vlasnika koji pristupaju lečenju svoga psa od ove bolesti kod nas. Međutim, vlasnici moraju da budu upoznati sa činjenicom da kod pasa (kao i kod ljudi) 20‒30 odsto obolelih od idiopatske epilepsije ne reaguje ni na jedan lek (refraktarna epilepsija). S obzirom na to da kod pasa sa takozvanom epilepsijom refraktarnom na lekove nema mogućnosti za hirurški pristup (što je slučaj kod ljudi), preostaju pokušaji sa alternativnom terapijom, koja podrazumeva poseban režim ishrane, primenu nekih suplemenata i kanabidiola (ulje kanabisa).

Da li postoje razlike u pristupu terapiji epilepsije pasa kod nas u odnosu na generalni pristup u terapiji na svetskom nivou? Kakva su strana iskustva u lečenju epilepsije kod pasa?

Moram da naglasim da nema razlike u dijagnostici (što je jako bitno), pristupu i mogućnosti u terapiji epilepsije pasa kod nas u odnosu na zemlje Evropske unije ili Amerike. Kao prvo, dostupnost lekova i njihova cena umnogome utiču na prihvatanje terapije što je apsolutno prihvatljivo sa oba aspekta u našoj zemlji. Lekovi se bez problema, što je zakonski regulisano, uz veterinarski recept mogu podići u apotekama za ljude uz sasvim pristupačne cene. Od cele palete lekova jedino se jedan lek (koristi se uglavnom u politerapiji zajedno sa lekovima prvog izbora) ne može kupiti kod nas, ali se zato bez problema može podići na recept koji se kod nas prepiše u bilo kojoj zemlji Evropske unije i šire. Naša iskustva su saglasna sa iskustvima kolega iz drugih zemalja, prvenstveno zemalja Evropske unije, Engleske i Amerike, s obzirom na to da oni imaju i najviše iskustva u lečenju pasa sa epilepsijom.

Ishrani se kao alternativnom pristupu terapiji danas poklanja posebna pažnja, a to podrazumeva dijetetsku ishranu pasa sa ketogenom dijetom bogatom omega- 3 masnim kiselinama

Koliko se ishranom i određenim ponašanjem može uticati na ublažavanje bolesti? Ima li nekih zabranjenih namirnica ili postupaka koje treba izbegavati?

Ishrani se kao alternativnom pristupu terapiji danas poklanja posebna pažnja (kao i kod ljudi), a to podrazumeva dijetetsku ishranu pasa sa ketogenom dijetom (visok sadržaj masnih kiselina sa srednjim lancima). Ova hrana je industrijski napravljena (može se nabaviti na našem tržištu u veterinarskim apotekama), s obzirom na to da je izuzetno teško i zahteva puno znanja i vremena da se spremi u kućnim uslovima. Takođe je dokumentovano da je kod pasa sa idiopatskom epilepsijom koji su bili na terapiji fenobarbitonom učestalost napada smanjena ishranom bogatom omega-3 masnim kiselinama, a da nedostatak ove hranljive materije može doprineti nastanku konvulzija. Što se tiče zabranjenih namirnica, svakako da postoje neke koje mogu dovesti do pojave napada, ali one se normalno i ne nalaze na meniju za pse, tako da ako ih pas i (naročito u većim količinama), to se označava kao trovanje (čokolada za mešenje, žvake – ksilitol, kafa…).

Što se tiče ponašanja sa psima koji boluju od epilepsije, teško da se može navesti nešto što vlasnici već ne sprovode, što je ishod velike brige i pažnje koje oni apsolutno poklanjaju svojim ljubimcima, pa je i normalno da takvi psi retko budu izloženi različitim stresnim situacijama koje mogu biti okidač za nastajanje napada.

Ukoliko nema drugih oboljenja, da li naš ljubimac uz ovu bolest može doživeti starost?

Ovo je odlično pitanje s obzirom na to da ga postavljaju gotovo svi vlasnici koji započinju lečenje svojih pasa od epilepsije, a odgovor je ohrabrujući i iz ličnog iskustva znam da psi, ukoliko ne obole od nekih drugih agresivnih bolesti, prožive ne samo neki svoj srednji vek već i duboku starost. O tome može da potvrdi veći broj vlasnika i mislim da bi bilo zanimljivo i sa njima napraviti intervju i čuti njihovo mišljenje kako bi se ova bolest sagledala sa više aspekata i bila objektivno procenjena.

Da li se u nekoj skorijoj budućnosti može očekivati da će ova bolest moći da bude izlečena?

Kada ste postavili ovo pitanje, verovatno ste mislili na idiopatsku epilepsiju, a s obzirom na to da ona ima još uvek prefiks „idiopatska“, što znači nepoznatog porekla ili uzroka, skorašnje rešenje u smislu izlečenja ove bolesti nažalost nije blizu. Međutim, prestanak epileptičkih napada nakon nekoliko godina terapije zabeležen je kod nekih pasa, pa to uliva puno nade da ovakva bolest može da se prevaziđe, što opet, s druge strane, taj odnos pas- vlasnik još više oplemenjuje.

ISHRANA KOJA MENJA UM

Purina Pro Plan® NC NEUROCARE je naučno potvrđena, inovativna veterinarska dijeta za odrasle pse, koja omogućava bolju funkciju nervnog sistema.
Obogaćena je MCT, ketogenim trigliceridima srednjih lanaca, koji daju alternativnu energiju za moždane funkcije. Neuroprotektivni nutrijenti, omega-3 masne kiseline, vitamin E i vitamin C, klinički dokazano pomažu u poboljšanju moždanih funkcija pasa.
Purina Pro Plan® NC NEUROCARE je kompletna hrana prevashodno namenjena starijim psima kao podrška pravilnom funkcionisanju nervnog sistema, kao i pomoćna terapija u lečenju simptoma epilepsije.

TOP
Broj 4
Broj 2
Broj 1