ako izgleda život sa Obijem, psom koji ide na sve glumačke probe, na kafu, ručak i u teretanu, dok naša glumica gradi svoju karijeru, otkriva nam iz prve ruke
Ana Mandić već je poznato TV i pozorišno lice na našoj sceni. Kao glumica novog talasa čija je karijera u usponu, ona ne razdvaja svoje dve ljubavi – prema kameri, glumeći u serijama i filmovima, ali ni prema daskama koje život znače. Njena glumačka svestranost ispoljava se i činjenicom da je ona filmska, pozorišna, televizijska, ali i glasovna glumica, a neretko je možemo videti u TV reklamama poznatih brendova. Ono što neki znaju, a drugima je možda manje poznato, jeste da je osim u filmovima, serijama i predstavama, Ana veoma angažovana na društvenim mrežama, a tema zbog koje smo posebno želeli da razgovaramo sa njom jeste upravo njena angažovanost na promociji udomljavanja i brige o životinjama. Da je ona dobar primer onih koji brinu o životinjama, u prilog tome govori i nestvarna povezanost koju ima sa njenim Obijem, koga je, kako kaže, pronašla sklupčanog na otiraču u ulazu zgrade pre nešto više od sedam godina. Danas, Anu i Obija svuda viđamo u paketu, on je postao njen partner u svim svakodnevnim ulogama. Verno je prati dok je na probi u pozorišnu, na snimanju, u restoranu, dok ispija kafu sa drugaricama ili dok vežba u teretani.
Ana je u razgovoru sa nama podelila svoja iskustva o udomljavanju, ali i naznačila šta je sa dolaskom psa još ušlo u njen život. U prilog tome govori i činjenica da mu neretko kaže kako je on “najbolja osoba” koju poznaje, a i sama ne krije emocije kada kaže da je sasvim sigurno nešto dobro uradila u životu kada je njega takvog dobila.
Za početak nam reci na čemu trenutno radiš?
Trenutno sam na odmoru. Upravo sam završila rad na novoj predstavi Simptomi u Ateljeu 212, u režiji Ive Milošević. I sad je red da se malo odmorim.
Sada možeš da uživaš punim plućima u proleću. Reci nam u kojim ulogama najviše uživaš – pozorišnim, filmskim, televizijskim, glasovnim ili pak u reklamama?
U svakoj! Neka uloga nađe mene, neke sam ja birala, ali svaku volim i to je najvažnije. Format nije primaran.
Iskreno, ko ne želi ljubimca, ni ne treba da ga ima. Ne mislim da je spas za svaku životinju da je udome i sklone sa ulice da bi je držali zatvorenu u stanu
Tvoja glumačka svestranost preliva se i na tvoj privatni život, pa nećemo mnogo zalaziti iza kulisa, ali ne možemo da ne primetimo da se aktivno zalažeš za sve važne teme u društvu, posebno na društvenim mrežama. Kako vidiš ovu svoju ulogu?
Prvo, hvala. Volela bih da uvek postoji mogućnost da je i van društvenih mreža jer imam utisak da mreže nisu dovoljne. Možda je do mog utiska to da bi mi veće zadovoljstvo pričinjavalo da mogu više uživo lično da uradim.
Tema našeg razgovora zapravo jeste tvoja posebna uloga koju svakodnevno igraš u životu, a to je tvoja ljubav prema životinjama i posvećenost njima. Reci nam nešto više o tvom odnosu prema ljubimcima kroz život.
Imam tu privilegiju da od svoje devete godine imam ljubimce. Jedino što se promenilo, što je i prirodno s godinama, jesu prioriteti. Moj dan je organizovan u skladu sa njim i njegovim potrebama, šetnjama, obrocima i slično.
Bila sam u situaciji da u svom stanu imam šest štenaca, njihovu mamu i svog psa. Samo udomljavanje nije baš teklo glatko. Trajalo je mesecima
I uživo i na društvenim mrežama vidno se trudiš da promovišeš udomljavanje i zalažeš se za bolji život ljubimaca. Znamo da to nije lak zadatak, pa nas zanima kako ti ide i kakvi su tvoji utisci?
Sada delim samo tuđe objave, ali imala sam priliku da mi u kući budu psi kojima tražim dom. Bila sam u situaciji da u svom stanu imam šest štenaca, njihovu mamu i svog psa. Samo udomljavanje nije baš teklo glatko. Trajalo je mesecima. Da ne pričam o strahu da li će svi oni naći dobre domove, da li će im se ljudi posvetiti. Svaka čast svim ljudima koji se bave time. Uopšte nije lako i u mom slučaju je bilo bolno kad su svi otišli.
I pored brige o drugim životinjama i glumačkih angažmana, jedan mali je uvek pored tebe. Kako je počeo vaš zajednički život i koliko traje?
Mi smo se prvi put videli u zgradi, bio je sklupčan na otiraču u prizemlju zgrade i upravo tu sve počinje. Kada smo ga našli, imao je šest-sedam meseci, sada ima osam godina, a zajedno smo sedam i po.
Upoznaj nas malo bolje sa njim kakav je on, kakav mu je karakter, u čemu posebno uživa?
On je jedan lepo vaspitan pas. Obi je stvarno poseban. Imala sam pse i mačke, te moram da kažem da nikada nisam imala ovakvo biće. Neretko mu najozbiljnije kažemo da je najbolja „osoba“ koju smo upoznali. On je veran, nežan, poslušan, mazan, umiljat i uvek zahvalan. Stvarno mislim da sam sigurno nešto mnogo dobro uradila u životu čim sam dobila njega takvog.
Koja je vaša omiljena aktivnost?
Teško je odabrati jednu, sa njim je zaista sve radost. On se podjednako raduje odlasku na spavanje kao i šetnji. Njemu je samo važno da smo zajedno, što je zaista divno, jer se svaki dan sa njim pun osmeha, nežnih reči, lepih misli.
Kako uspevaš da, pored svih svojih aktivnosti i angažmana, posvećeno brineš o njemu?
Postoji ta začkoljica, a to je da on nikad nije sam. Nije umeo da ostaje sam ni kada je bio mali, ni kada smo ga pronašli, pa smo ga, moj tadašnji dečko i ja, vodili svuda sa nama. Dosta smo se brzo navikli na to i tako je ostalo. Obi je bio na sastancima, snimanjima, pozorišnim probama, u raznim studijima, restoranima, teretanama, na pijacama… I onda je lako brinuti o njemu jer je uvek tu. On stvarno ne traži mnogo, samo da smo mu u vidokrugu.
Šta bi poručila onima koji u svom životu nemaju životinje?
Iskreno, ko ne želi ljubimca, ni ne treba da ga ima. Ne mislim da je spas za svaku životinju da je udome i sklone sa ulice da bi je držali zatvorenu u stanu. Ako možete da se posvetite i da radite sa njom, onda apsolutno treba da je imate jer to jeste rad i posvećivanje.
Šta je najvažnije i najdragocenije što si ti naučila iz svog iskustva sa životinjama?
Mislim da je to empatija. Generalno, stvarno verujem da životinje oplemenjuju ljude.
Ako bi mogla da izdvojiš jednu anegdotu ili snažan utisak koji si doživela sa svojim psom – koji ćeš zauvek pamtiti, šta bi to bilo?
Uh… ne mogu! Sa njim je svaki dan nova avantura!
