Pet grešaka ljudi koji drže reptile
poslednjih nekoliko godina veliki broj ljudi se odlučio da uzme reptila za svog novog ljubimca. Dok je držanje ovih životinja nekada bilo donekle rezervisano samo za pasionirane kolekcionare, danas je dostupnost kako samih reptila tako i informacija o njima omogućila većem broju ljudi da se oproba u ulozi vlasnika reptila. Ipak, treba imati u vidu da gmizavci definitivno nisu jednostavni za držanje i da je dobra edukacija budućih vlasnika ključ za zdrav i kvalitetan život njihovog ljubimca.
Kada govorimo o držanju reptila, važno je naglasiti koliko je ovo raznolika grupa životinja. To znači da nema mnogo uniformnih pravila koja će se odnositi na sve vrste koje se ubrajaju u gmizavce. Međutim, neke stvari ipak jesu zajedničke (iako uključuju specifičnosti) i svaki budući vlasnik bi trebalo da ih izuči. Izdvojili smo listu najčešćih grešaka koje prave novi vlasnici reptila.
Posedovanje UV lampe s B spektrom u staništu je imperativ, a ukoliko je nema, to dovodi do izuzetno ozbiljnih zdravstvenih problema koji rezultiraju uginućem
- Nekorišćenje adekvatnog osvetljenja i UVB lampi
Gmizavci imaju metabolizam značajno drugačiji od metabolizma sisara i čak ptica, što znači da se i njihove potrebe umnogome razlikuju. Posedovanje UV lampe s B spektrom u staništu je imperativ i njeno odsustvo dovodi do izuzetno ozbiljnih zdravstvenih problema koji rezultiraju uginućem. Bez zraka koje lampa proizvodi ove životinje ne mogu da sintetišu vitamin D3 niti da resorbuju kalcijum, što ima za posledicu mnoge zdravstvene poremećaje, uključujući najčešće takozvanu metaboličku bolest kostiju (eng. metabolic bone disease). To dovodi do smanjene gustine kostiju, čestih preloma, deformiteta, ali i poremećaja u motornoj i nervnoj funkciji. Treba naglasiti i da povremena izloženost sunčevim zracima nije dovoljna, te da ako životinja nije 12 sati dnevno izložena direktnom suncu, biće joj neophodna UVB lampa.
UVB lampa bi trebalo da bude u obliku takozvane katodne cevi koja omogućava dispergovanje svetla po čitavom staništu, za razliku od sijalice koja obezbeđuje zrake samo na određenom mestu. Osim toga, iako proizvođači nekada u specifikacijama navode drugačije, rok upotrebe UVB lampe iznosi između šest i osam meseci. Nakon toga, iako se emisija svetlosti nastavlja, više se ne produkuje tip zraka značajan za zdravlje ljubimaca.
Mnogi reptili koji se drže kao kućni ljubimci u svom staništu dobiju samo posudu s vodom, no to ne znači nužno da se adekvatno hidrirani
- Dehidriranost
Mnogi reptili koji se drže kao kućni ljubimci u svom staništu dobiju samo posudu s vodom, no to ne znači nužno da su adekvatno hidrirani. Čak i kada je obezbeđena voda, nekada je vazduh u staništu isuviše suv, što znači da postepeno izaziva dehidrataciju kod životinje. Vlažnost vazduha je visoka u tropskim krajevima, odakle vode poreklo mnogi reptili koji se drže kao kućni ljubimci. Čak i ukoliko imate vrstu koja potiče iz pustinjskih predela, treba imati u vidu da i one pronalaze mesta s visokom vlažnošću u tunelima i pećinama ispod zemlje, kako bi se hidrirale. U većini slučajeva ona bi trebalo da iznosi između 70 i 90 procenata. Ipak, treba istražiti potrebe specifične za vašeg ljubimca, odnosno njegovu vrstu. Osim toga, za mnoge vrste poput kopnene kornjače i bradate agame, potapanje u mlaku vodu duboku nekoliko centimetara jednom do dva puta nedeljno je više nego poželjno Mala količina vode se resorbuje u kožu, a ovu priliku koriste i da piju, što obezbeđuje dodatnu hidrataciju.
Dehidriranost je stanje opasno za sva živa bića, uključujući i reptile. Dolazi do značajnog opterećenja bubrega i jetre, digestivni sistem ne funkcioniše adekvatno, koža gubi elastičnost, presvlačenje je otežano i sluzmice se suše. Hronična dehidriranost može ostaviti ozbiljne posledice ili čak biti fatalna po životinju. Zbog toga, vlažnost vazduha u staništu bi trebalo da bude stalno praćena pomoću higrometra.
Neadekvatna temperatura može imati vrlo ozbiljne posledice na metabolizam jedinke dugoročno
- Nepoštovanje temperaturnog gradijenta
Reptili su poikilotermne – hladnokrvne životinje, te njihova metabolička aktivnost zavisi od spoljašnje temperature. To znači da nije dovoljno držati ih konstantno na sobnoj temperaturi. Jako je važno da se prvo pravilno prouče potrebe specifične za vrstu koju imate. Te potrebe najčešće uključuju određenu temperaturu u jednom do druge temperature u drugom delu staništa, što se naziva temperaturni gradijent. To omogućava životinji da, u skladu s trenutnim potrebama njenog organizma, odredi na kojoj će temperaturi boraviti. Osim toga, kod mnogih vrsta je neophodno oscilovanje u temperaturi u zavisnosti od svetlosnog perioda (dan-noć).
Za vrste koje većinu vremena provode u vodi poput crvenouhih kornjača značajno je da temperatura vode uvek bude u skladu s njihovim potrebama, što za njih iznosi 25 stepeni Celzijusa.
Neadekvatna temperatura može imati vrlo ozbiljne posledice na metabolizam jedinke dugoročno i učiniće je znatno podložnijom na infekciju različitim patogenima.
Temperaturu vazduha na više mesta u staništu, kao i temperaturu vode, treba pratiti pomoću termometra.
- Isuviše pojednostavljena ishrana
U divljini, reptili se hrane, u zavisnosti od vrste, širokim dijapazonom različitih hraniva. Kada je reč o insektivorima, dostupni su im najrazličitiji tipovi koji mogu da zadovolje sve njihove metaboličke potrebe. Međutim, vlasnici gmizavaca koji se hrane insektima neretko se odlučuju za njih praktičnije, ali definitivno lošije rešenje – ishranu koja se sastoji od samo jednog ili dva tipa insekata. Najčešće su primenjivani takozvani supercrvi, koji sadrže veliku količinu masti, te osim što ne zadovoljavaju potrebe organizma za nekim drugim hranljivim materijama, mogu dovesti i do zdravstvenih problema. Ishrana koja sadrži samo ovaj tip hraniva može za posledicu imati razvoj brojnih patoloških stanja, kao što je takozvana masna jetra, odnosno hepatična lipidoza, najčešće ireverzibilna. Zato je važno u ishranu uključiti druge tipove insekata, a kada to nije moguće, posavetovati se s veterinarom oko adekvatnih suplemenata zarad održavanja optimalnog unosa neophodnih materija.
Kada je reč o karnivorima, odnosno mesojedima, česta greška je i ishrana živim plenom. To može biti izuzetno opasno jer su povrede koje živ plen može naneti vašem ljubimcu veoma opasne, a nekad i fatalne. Osim toga, vrste koje se smatraju mesojedima u prirodi jesu zapravo oportunisti, te će loviti i mnoge druge životinje. To znači da je uključivanje određenih insekata u njihovo ishranu često vrlo poželjno. Osim toga, visokoproteinska hraniva poput jaja i džigerice takođe su dobrodošla.
Vrste koje su herbivori (biljojedi) hrane se najrazličitijim biljkama, uključujući zeleni lisnati deo, cveće i korenje. Idealna je kombinacija komercijalnih peleta namenjenih datoj vrsti i u kombinaciji s povrćem i zelenišem. Kopnenim kornjačama je u ishrani neophodna trava koja je važna za njihov digestivni sistem. Mnogi biljojedi vole voće, ali s njim ne treba preterivati zbog visokog sadržaja ugljenih hidrata koji može nepovoljno delovati na crevnu mikrofloru.
U skladu s preporukama veterinara, suplementacija kalcijumom je često vrlo poželjna kod svih vrsta. Najčešće se dodaju hrani komercijalni preparati koji sadrže različite mineralne materije.
- Nedostatak bazične veterinarske nege
Iako im nisu neophodne vakcinacije na godišnjem nivou kao psima i mačkama, reptili i dalje zahtevaju određenu veterinarsku negu, čak i ukoliko nemaju uočljiv problem. Prvi korak je pronalaženje veterinara koji se bavi ovim vrstama kako biste bili sigurni da će zdravlje vašeg ljubimca biti u pravim rukama.
Savetuje se da se konsultujete sa izabranim veterinarom i oko izbora pravog reptila za vas, na osnovu vaših mogućnosti, vremena i očekivanja, kao i da od njega dobijete neophodne informacije o tome koje su potrebe vašeg budućeg ljubimca. Kada nabavite životinju, treba što pre da zakažete veterinarski pregled da bi se proverilo njeno trenutno zdravstveno stanje. Nakon toga, u dogovoru s veterinarom napravićete plan o narednim kontrolnim pregledima.
Ukoliko kod svog ljubimca primetite bilo kakvu promenu u izgledu ili ponašanju, poput otežanog presvlačenja, diskoloracije, letargije, smanjenog apetita ili prisustva izmeta, nemojte odlagati veterinarski pregled.
