O ljudima i psima (i ponešto o mačkama)

U

godinama i decenijama koje dolaze odnos između životinja i ljudi će morati radikalno da se menja. Društva sigurno moraju da napreduju u pravcu smanjenja iskorišćavanja životinja, pa i u svrhe ishrane, i da pronalaze druge načine za održavanje svojih osnovnih potreba

Većini ljudi se čini da znaju sve o ovoj temi. Pogotovo ako imaju svog ljubimca i ako s njim provode vreme. A ako su u to uključene i emocije, veoma često možete da čujete – da, eto, samo što nije progovorio; sve me razume i dovoljno je samo da ga pogledam i on zna šta hoću. I to je istina. Psi dele sa nama najbližu okolinu već skoro 12.000 godina. U tom dugom druženju oni su stvarno naučili sve o nama. Besprekorno čitaju naša raspoloženja, brzo nauče pokrete (sedi, lezi), veoma brzo nauče određene reči ako se ponavljaju i ako su odsečne, a još se brže prilagode okruženju, pogotovo kad osete da je prijateljsko. Sa psima, kao i s decom, često pričamo opisno i prenosimo svoje emocije na njih. I tako malo pomalo za veoma kratko vreme dobijete najboljeg prijatelja, a najčešće člana porodice. Jedino što većina nas nije svesna da smo stekli prijatelja koji će večito, sve do svoje smrti, ostati emotivno dete i da će do svog poslednjeg dana u svemu zavisiti od nas.

Prijatelja koji maše repom i uvek je spreman i raspoložen da vam bezrezervno podari svu ljubav koju ima i bez pogovora izvrši sve što tražite od njega, uz neke simpatične nestašluke i malu neposlušnost koja uvek ostaje deo njegovog šarma.

Ako za trenutak apstrahujemo njihovu primarnu ulogu, koja ih je i spojila sa čovekom u smislu odbrane ili pomoći u lovu, njihova druga uloga je proizašla iz nesporne činjenice da kućni ljubimci menjaju odnos čoveka prema svetu i prema njegovoj neposrednoj okolini.

U mnogim slučajevima se pomoć kućnih ljubimaca ispostavila kao nezaobilazni faktor u rešavanju problema koje čovek ima u svakodnevnom društvu. Međutim, odnos između ljudi i životinja relativno je nova disciplina i rezultati tih ispitivanja su još uvek novi. Novi za čoveka koji nije naučio da razmišlja o tuđim osećanjima. Ono što se sa sigurnošću može tvrditi jeste da je pozitivan uticaj pre svega proizvod nesporne i bezuslovne ljubavi koju kućni ljubimac pruža svom vlasniku.
Smatra se da se deca bolje sociološki razvijaju ako odrastaju uz psa ili mačku, razvijajući osećaj odgovornosti kroz brigu za živo biće. Sve je češća pojava da se psi i mačke koriste u bolnicama kao pomoć teškim bolesnicima jer kontakt s njima povećava nivo endorfina i serotonina u organizmu čoveka, te time smanjuje i nivo bola. Takođe je priznata i njihova upotreba u lečenju raznih vidova psiholoških poremećaja u kojima životinje pomažu obolelima da se oslobode stresa i otvore prema terapeutu.

Hipoterapija je postala nezaobilazna komponenta lečenja ljudi i dece sa specijalnim potrebama i u lečenju najtežih oblika autizma. Takođe, sve češće se koriste u ranom otkrivanju nekih vrsta maligniteta, kao i kod dece koja boluju od epilepsije, budući da prepoznaju dolazak epileptičnog napada pre pokazivanja kliničkih znakova. Dokazano je i da druženje sa životinjama smanjuje nivo kortizola, koji je veoma povišen u stresu, pa su mnoge velike firme uvele životinje u svoje prostorije i omogućavaju radnicima da se s njima druže u pauzama. U mnogim delovima sveta postoje i razvijeni programi brige o životinjama u velikim zatvorima i kod zatvorenika osuđenih za najteža krivična dela. I kod njih je primećena smanjena agresivnost i lakša resocijalizacija.

Veoma važna komponenta je i izraziti razvoj empatije, koja kao socioemotivni faktor sve više nedostaje savremenim društvima. Ljudi koji brinu o životinjama imaju izražen osećaj za patnje drugih ljudi, razumevši šta druga osoba oseća, i spremniji su da pruže pomoć nekom drugom, pogotovo u kriznim situacijama. Nesporan je i razvoj kognitivnih sposobnosti jer ljudi u kontaktu sa životinjama razvijaju um i inteligenciju. Dokazano je da ljudi koji imaju kontakt sa životinjama mnogo lakše uspostavljaju društvene kontakte s drugim ljudima i daju veći doprinos društvu.

Nikada neću moći da zaboravim devojčicu, od deset ili jedanaest godina, u čiji dom sam došao jer je mačka bila bolesna. Naravno, uz sve preglede i razgovore šta se i kako desilo i kad je bolest počela, imao sam stalni osećaj da ona želi nešto i tajno da mi kaže. Naravno, kad se taj trenutak stvorio a roditelji na trenutak izašli iz sobe, prišla mi je i rekla: „Doktore, ova mačka mora da ozdravi i da živi.“ Pogledao sam je i ona je na mom licu videla pitanje. Prošaputala je, verovatno da roditelji ne čuju: „Od kada je mačka ovde, mama i tata su prestali da se svađaju.“

Ali ostaje realno pitanje šta mi znamo o njima, o tumačenju tananih znakova njihovog ponašanja, a pogotovo o njihovim emocijama i o onome što se dešava unutar tih duša.

Možda je i teško razumeti, ali u njihovim dušama se odvijaju isti procesi kao u našim. I oni osećaju patnju, bol i strah, pa i strah za egzistenciju. Bezbroj puta smo mogli da vidimo njihovu sposobnost razmišljanja i sposobnost donošenja zaključaka na osnovu zadatih parametara. Većina pasa koji su neko vreme prepušteni sami sebi brzo nauči pravila ponašanja u novoj okolini. Lako prepoznaju ljude koji su im naklonjeni, vešto izbegavaju one koji nisu, nauče da ulicu treba prelaziti samo s ljudima ili ih možemo videti kako strpljivo čekaju zeleno svetlo na semaforu za pešake. Razvijanje socijalne inteligencije im nije strano i imaju strahovito izraženu sposobnost prilagođavanja. Živeći u okruženju ljudi naučili su da prepoznaju i naša raspoloženja koja nažalost često promaknu i našim najbližima.

U godinama i decenijama koje dolaze odnos između životinja i ljudi će morati radikalno da se menja. Društva sigurno moraju da napreduju u pravcu smanjenja iskorišćavanja životinja, pa i u svrhu ishrane, i da pronalaze druge načine za održavanje svojih osnovnih potreba. Vrednosti jednog društva i ljudi koji ga čine moraće da budu usklađeni s vrednostima prirode i onim što tu prirodu čini. Razumevanje da i životinje imaju svoje psihološke vrednosti i vrednosne principe, kao i bazične instikte (bol, strah, stres), biće ključno za opstanak ljudske civilizacije. Ovakav stav će sačuvati moralna osećanja i vrednosti svakog pojedinačnog čoveka.

Vladimir Terzin, doktor

veterinarske medicine, ekspert
i stručni konsultant Pet Svet Magazina

TOP
Broj 4
Broj 2
Broj 1