Kako je mačka postala faraon: Nekoliko reči o mačjoj istoriji
Ukoliko ste i vi fanatični obožavalac ovih predatora, potpuno vas razumemo. U biti mačke je da lovi i da se bori
Neki istoričari tvrde da je sve počelo još u mlađem kamenom dobu. Čovek je želeo da umanji štetu na usevima i u kući koju su nanosili glodari i, gle čuda, pojavila se mačka kao idealan i veoma efikasan lovac. Naravno, obostrana ljubav se veoma brzo razvila i mada je na početku bila iz koristi, uskoro je razotkriveno da ona ima i druge strane. Naime, pokazalo se da je mačka jedno veoma umiljato stvorenje i bez obzira na uvreženo mišljenje da je nezavisna i više vezana za prostor u kome živi nego za čoveka, najnovija istraživanja njihovog ponašanja još jednom pokazuju da smo imali pogrešno mišljenje o ovim skoro savršenim životinjama.
Može se reći da je veoma burna istorija razvoja odnosa mačke i čoveka – od obožavanja do upornog proganjanja. U tom odnosu mačka je ostala svoja, dok se čovek menjao i evoluirao od primitivizma do razumevanja sveta oko sebe, pa i do razumevanja životinjskog sveta na jedan potpuno nov način.
Od vremena obožavanja u civilizaciji starog Egipta, gde je mačka bila sveta životinja, pa preko stare indijske civilizacije, gde su arheolozi našli tragove šapica u blatnim ciglama kuća, što direktno dokazuje da je mačka bila kućna životinja, pa preko srednjeg veka, gde je nepravedno bila optužena da ima veze sa đavolom – došlo se do današnjih dana, gde je mačka postala potpuno ravnopravna kao kućni ljubimac. Najstariji kostur mačke pronađen je u jednom grobu na Kipru i smatra se da je to prvi sahranjeni kućni ljubimac. Starost groba arheolozi su procenili na 9.500 godina. Još jedna istorijska zanimljivost jeste da kada bi nečija mačka u starom Egiptu uginula, cela porodica bi obrijala obrve, što se činilo i kada umre faraon. Mačke su u to vreme nakon uginuća bile balsamovane i sahranjivane zajedno sa miševima i čančićima za mleko da bi imale hrane na putu u zagrobni život. Kao što znamo, to isto činilo se i sa faraonima i drugim velikodstojnicima u starom Egiptu.
U novije vreme psi su dugo bili najbrojniji kućni ljubimci, da bi sredinom osamdesetih godina prošlog veka mačke polako počele da ih stižu, a početkom novog milenijuma mačka postaje najbrojniji kućni ljubimac u svetu. Samo u Americi ima više od sedamdeset miliona registrovanih i čipovanih mačaka u gradskim sredinama, a smatra se da ih je bar još toliko po seoskim domaćinstvima.
Često se postavlja pitanje šta je to što nas je privuklo ovim šarmantnim i snalažljivim životinjama. Nesporno, to je na prvom mestu njihova inteligencija.
Ipak, ostaje realno pitanje šta mi znamo o njima, o tumačenju tananih znakova njihovog ponašanja, a pogotovo o njihovim emocijama i o onome što se dešava unutar tih duša.
Možda je i teško razumeti, ali u njihovim dušama odvijaju se isti procesi kao u našim. I oni osećaju patnju, bol i strah, pa i strah za egzistenciju. Bezbroj puta smo mogli da vidimo njihovu sposobnost razmišljanja i sposobnost donošenja zaključaka na osnovu zadatih parametara. Većina mačaka koje su neko vreme prepuštene same sebi brzo nauče pravila ponašanja u novoj okolini. Lako prepoznaju ljude koji su im naklonjeni, vešto izbegavaju one koji nisu, nauče da ulicu treba prelaziti samo s ljudima. Razvijanje socijalne inteligencije im nije strano i imaju strahovito izraženu sposobnost prilagođavanja. Živeći u okruženju ljudi naučili su da prepoznaju i njihova raspoloženja, koja, nažalost, često promaknu i našim najbližima.
Nikada neću moći da zaboravim devojčicu od deset ili jedanaest godina, u čiji dom sam došao jer je mačka bila bolesna. Naravno, uz sve preglede i razgovore šta se i kako desilo i kad je bolest počela, imao sam osećaj da ona želi nešto i tajno da mi kaže. Naravno, kad se taj trenutak stvorio a roditelji na trenutak izašli iz sobe, prišla mi je i rekla: „Doktore, ova mačka mora da ozdravi i da živi.“ Pogledao sam je i ona je na mom licu videla pitanje. Prošaputala je, verovatno da roditelji ne čuju: „Od kada je mačka ovde, mama i tata su prestali da se svađaju.“ Ovakvih primera sam imao mnogo. U mnoge ljudske živote mačke su donele željeni mir i stabilnost. Na nama ostaje da pokušavamo da bar delimično odgonetnemo njihov uticaj na naše emocije. Ali i na naše zdravlje.
A on je nesporan. Sa sigurnošću možemo da tvrdimo da su vlasnici mnogo više vezani za mačke kao ljubimce. U poslednje vreme pojavljuje se sve više studija koje govore o povoljnostima relacije ljudi i mačaka. Tvrdi se da frekvencija njihovog predenja pojačava gustinu kostiju kod osoba koje imaju problema s gustinom koštanog tkiva. Uveliko se u svetu, a naročito u Japanu, mačke preporučuju kao idealne životinje za smanjenje stresa i za smanjenje krvnog pritiska kod osoba sa hipertenzijom. Japan je prvi uveo tzv. mačije kafiće u kojima uz kafu dobijete i mačku za maženje. Takvi objekti su sve popularniji.
Mislim da bi ovaj tekst trebalo završiti jednom rečenicom koju je izgovorio renesansni genije Leonardo da Vinči, koji je tvrdio da su male feline (mačke) savršenstvo prirode. Mislim da je ovakvom misliocu i univerzalnom geniju, kako su ga tada nazivali, teško protivrečiti. Sigurni smo da je bio u pravu.
