udući da je poznata kao veliki ljubitelj i zaštitnik životinja, jedno od omiljenih TV lica Kristina Radenković smelo se upustila u avanturu suživota s psom i mačkom u kojoj svakog dana ima materijala za urnebesni sitkom. Kao javna ličnost kojoj posao i majčinstvo diktiraju zahtevan tempo, za Pet Svet je objasnila kako to izgleda kada ste svakodnevno tampon-zona između psa i mačke, ali i između kućnih ljubimaca i sopstvene dece, koja životinje doživljavaju kao nezvane goste
Kada odrastate uz životinje, kao što je to bio slučaj sa glumicom, voditeljkom i TV novinarkom Kristinom Radenković, onda vam je normalno da u svom domu uvek imate više od jednog kućnog ljubimca. Da se (samo) ona pita, imala bi ih bar pet i verovatno bi svi do jednog bili udomljeni i napušteni psi i mačke, ali i neke druge životinje koje ne spadaju u tipične kućne ljubimce. Ono što je možda još neobičnije u slučaju lepe Kristine jeste da bi, bez obzira na sve nedaće koje bi ta, i brojčano, i po različitostima, luda kombinacija iznedrila, svakom od tih bića strpljivo pomagala da se izbori za svoje mesto u njenom domu. Baš onako kako to poslednjih nekoliko godina čini za svoju macu Zocu, domaću tigrastu ili, kako nekad u šali kaže, domaću divlju mačku po koju se odlučno zaputila na adresu iz objave sa društvene mreže na kojoj je stajalo da traži dom. Razlog što joj uporno „drži stranu“ jeste pas Radoje, patuljasti pinč kog je Kristinin muž Nikola Radojević doneo sa sobom kada su njih dvoje otpočeli zajednički život. Zoca i Radoje nisu baš sjajni cimeri, kao što ni Kristinina i Nikolina deca, ćerka Tara i sin Rogan, nisu baš najsrećniji što im pas i mačka kvare komociju, pa je u domu Radojevića prilično zanimljivo. Međutim, i pored svega toga, voditeljki najgledanijih kvizova na javnom servisu ne pada na pamet da nekog od svoje dvoje ljubimaca udalji iz kuće jer, kako kaže, ne može se rešiti nekoga za čiji je život odgovorna i koga, usput, neizmerno voli.
Iako ste glumica po profesiji, ispostavilo se da vam više leži TV novinarstvo, budući da ste u kvizovima Slagalica i Stigni me ako znaš postali omiljeno lice širokog auditorijuma. Volite li vi lično TV kvizove i šta je uticalo na to da se zadržite baš na ovom zabavno-obrazovnom formatu?
Kao i većina našeg stanovništva, čemu svedoči merenje gledanosti, obožavam kvizove. Moj angažman u njima je slučajnost – najpre su moji nadređeni smatrali da bi trebalo da postanem deo uigrane ekipe TV Slagalice pre deset godina, a zatim, kako sam tokom godina bila deo ekipe raznih TV projekata, procenili su da sam ja prava osoba za kviz Stigni me ako znaš. Beskrajno sam im zahvalna na tome.
U godini za nama prijatno ste nas iznenadili i kao deo tima sa kojim je maestralna Konstrakta predstavljala Srbiju na Pesmi Evrovizije. U kakvom sećanju vam je ostalo ovo iskustvo?
Ni sa ove vremenske distance još nisam svesna da sam zaista bila deo naše delegacije na Pesmi Evrovizije, ne samo kao član, već i kao performer. Celo to iskustvo bilo je kao san, a Ana Đurić je svakako ličnost koja je svojom pojavom obeležila taj period godine svima nama. Za mene kao velikog fana muzičke grupe Zemlja gruva, nastup sa njom na sceni ovogodišnje Evrovizije u Torinu bio je nezaboravan.
Slažu se tako što se Radoje uporno bori za zocinu naklonost, a ona ga ne podnosi. I za ovo slikanje bio je ozbiljan poduhvat spojiti ih u istom kadru (smeh)
Publika vas od početka vaše karijere vezuje za Evrosong, ali i za formate koji su svojevrsni specijali na javnom servisu. U tom maniru angažovani ste i u specijalnoj emisiji povodom Svetskog prvenstva u fudbalu koji se upravo emituje. Koliko pratite fudbal i šta je ono što je vaše zaduženje kao dela ekipe koja ovaj spektakularan događaj prati iz Beograda?
Naš zabavni blok fudbalskih prenosa javnog servisa iz Katara, na čelu sa sportskom urednicom Tamarom Rakić, ima zadatak da svakodnevno izveštava o svemu zanimljivom što se dešava van fudbalskih terena. Bez obzira na to da li volimo fudbal ili ne, on je sveprisutan i zato je segment Zanimljivosti osmišljen sa ciljem da fudbalsko prvenstvo učini zabavnijim i prijemčivijim čak i ljudima koji ga ne prate.
Kada imamo u vidu sve pomenuto, verovatno nije jednostavno sa ovakvim tempom javnog posla uklopiti i privatne obaveze. Vas kod kuće svakog dana čekaju suprug Nikola, ćerka Tara i sin Rogan, ali i dva kućna ljubimca – pas i mačka. Kako u ovakvom sastavu izgleda atmosfera u domu Radojevića?
Veoma dinamično! Vlasnici kućnih ljubimaca znaju da su oni kao trogodišnja deca, tako da u kombinaciji s pravom decom često dolazi i do okršaja, „tužakanja“ i sukobljavanja svake vrste. Atmosfera, dakle, nije ni nalik onim iz predivnih video-snimaka razdragane družine koji kruže društvenim mrežama, jer moja deca uopšte nemaju osećaj da su to ljubimci. Naprotiv, ponašaju se kao da su im to rođaci koji ih nerviraju.
Zoca je domaća tigrasta mačka, koju sam usvojila pre deset godina, a Radoje je patuljasti pinč, koga je Nikola uneo u brak i čiji beg od kuće nas je i spojio pre osam godina. Slažu se tako što se Radoje uporno bori za Zocinu naklonost, a ona ga ne podnosi
Među retkima ste koji su odlučili da u kući imaju prilično neobičan spoj kućnih ljubimaca, onaj za koji nas uče da ga treba izbegavati – psa i mačku. Koje su rase u pitanju i kako se dogodilo da ih spojite?
Da, sa nama trenutno žive mačka Zoca, rasa – domaća tigrasta (smeh), koju sam usvojila pre deset godina, i pas Radoje, patuljasti pinč koga je Nikola „uneo“ u brak, a čiji beg od kuće nas je i spojio pre osam godina. Slažu se tako što se Radoje uporno bori za njenu naklonost, a ona ga ne podnosi. I za ovo slikanje bio je ozbiljan poduhvat spojiti ih u istom kadru (smeh). Imala sam i pudlu Ninu koja je, nažalost, uginula od starosti pre tri godine.
Poznati ste kao neko ko voli životinje i ko se, kada god je u prilici, zalaže za zaštitu njihovih prava, pogotovo onih napuštenih. Da li vas je upravo to navelo da pre devet godina udomite mačku Zocu? Kažu da za nju imate najviše razumevanja i strpljenja od svih vaših ukućana…
I sada svaki dan razmišljam kako bi bilo divno da usvojimo još neku životinju, ali mislim da bi me tada moja porodica zaista proglasila nenormalnom. Zocu sam videla na društvenoj mreži i imala sam osećaj da bi trebalo da bude moja. Navikavanje je trajalo maltene od te 2012. pa sve donedavno, jer ona loše reaguje na promene životnih okolnosti. Međutim, začudo, sjajno reaguje na promenu mesta boravka, tako da često putuje s nama. Istina je da sam najtolerantnija prema njoj, slaba sam na nju čak i kada iz revolta „obeležava teritoriju“, i nikada joj ništa ne zameram. Imam beskrajno strpljenja za njene ispade sa Radojem. Baš nedavno sam na prvu loptu optužila decu za nekakav nered koji je nastao u kući, a kada smo vratili snimak kamera, shvatili smo da je za taj haos bila odgovorna upravo Zoca.
Kažete da vas je ljubav prema životinjama sudbinski spojila i sa vašim današnjim suprugom, dok ste vi još imali pudlu Ninu. Kako su se Radoje i Nina slagali, koliko je mačka Zoca bila skladni deo tog trija i kako ste podneli gubitak svoje pudle pre tri godine?
Nina je već tada bila dama u godinama, tako da se trudila da Radoja ignoriše, kao što je sve vreme ignorisala i Zocu. Ona je zaista imala poseban karakter i, iako su joj se oboje umiljavali, prosto se pravila da njih dvoje ne postoje. Ali ne krivim je. Drugačije je kada ljubimci odrastaju zajedno i naviknu se jedni na druge, a ovo troje su već bili, da tako kažem, zreli kada su se upoznali. Što se Nininog odlaska tiče, ja ga još uvek nisam prebolela. Ona je bila moj najbolji prijatelj i svuda je išla sa mnom. Mnogo toga smo prošle zajedno i zaista sam osećala bol kao da sam izgubila najbližeg člana porodice. Posle njene smrti, i Zoca i Radoje su oko tri meseca bili u depresiji, a nisam verovala da je tako nešto moguće kod životinja.
Imala sam i pudlu Ninu koja je, nažalost, uginula od starosti pre tri godine. Njen odlazak još nisam prebolela. Posle njene smrti, i Zoca i Radoje su bili u depresiji, a nisam verovala da je tako nešto moguće kod životinja
Rekli ste jednom da, kada je trebalo da postanete majka, mnogi ljudi su vam dobronamerno savetovali da se rešite životinja jer – stiže beba. Nije vam padalo na pamet da ih poslušate. Kako se danas vaša deca slažu sa Radojem i Zocom? Vole li životinje kao njihova mama?
Ma to nije dolazilo u obzir. Vaspitana sam tako da preuzimam odgovornost za svoje postupke, tako da sam ja u ovom slučaju odgovorna za živote tih životinja. Ljudi ni ne znaju koje sve dobrobiti prisustvo kućnih ljubimaca ima za bebe, jedna od njih je da znatno umanjuju šanse za razvijanje alergija. Moja mlađa sestra je po rođenju imala problem sa astmom i savet koji su nam lekari tada dali bio je – nabavite ljubimca! Tako sam ja odrasla sa životinjama i ne verujem da bih mogla da živim bez njih. A moja deca, oni su izgleda povukli na nekog drugog jer ih životinje, na moje veliko razočaranje, apsolutno ne zanimaju.
Koliko ste rigorozni po pitanju dresure? Da li se zna gde vaši ljubimci spavaju, šta i kada jedu ili je to podložno svakodnevnim promenama?
Nisam stroga i, da se samo ja pitam, oni bi svi koliko ih ima spavali sa mnom. Ovako, recimo da imaju svoje mesto za spavanje, ali se nekako uvek probude kraj mene. Sa hranom se više zna red, ali ni po tom pitanju nisam rigorozna.
Ko se o vašim ljubimcima brine kada negde otputujete?
Radoje obično bude kod nekog iz Nikoline brojne familije, a Zocu ostavljamo u divnom hotelu Pet House. Probali smo da oboje budu tamo zajedno, ali nam je rečeno da je to otežavajuća okolnost jer Radoje tada ima potrebu da brani i štiti Zocu od drugih životinja, što njoj smeta, pa ga napada. Apsurd, ali je tako.
Moja deca uopšte nemaju osećaj da su pas Radoje i mačka Zoca naši ljubimci. Naprotiv, ponašaju se kao da su im to rođaci koji ih nerviraju i zato je atmosfera u našem domu veoma dinamična!
Koliko često posećujete veterinara i da li ste do sada sa njih dvoje imali neke izazovne situacije koje su zahtevale dodatnu negu?
Budući da Radoje ima autoimunu bolest i epilepsiju, često je kod veterinara, a Zoca je domaća mačka, pa je otpornija. Ipak, uspela je jednom prilikom sebi da slomi uho. Naime, imala je neku usnu infekciju koja nije bila vidljiva, ali je njoj smetala i, očigledno je mnogo nervirala, jer je toliko tresla glavom da je od silnog mlataranja slomila jedno uho. Mi smo to ukapirali tek kada se pojavio otok. Veterinari su nas, sećam se, gledali u čudu, jer su mačke takve anatomije da je prelom uveta gotovo nemoguća stvar, ali, eto, Zoca je i to uspela. Kada je otok splasnuo, ostala je s jednim i po uvetom, tako da danas ima svoj zaštitni znak.
Šta biste savetovali ljudima koji žele da imaju kućnog ljubimca, a do sada nisu imali to iskustvo? Koliko je zapravo naporno brinuti o jednoj životinji koja sa vama deli životni prostor?
Ljubimci nisu naporna obaveza za odgovorne ljude i one koji obožavaju životinje. Ako pak na životinju gledate kao na igračku za razonodu, tada već ne znam šta bih vam rekla.
Ko je po vašem mišljenju bolji čovekov prijatelj – pas ili mačka?
Drugačiji su, ali su prijateljstvo i privrženost koju vam pružaju jednaki kod oboje.
