Marko Jakovljević: Mislim da mogu da ošišam pudlu zatvorenih očiju

P

otraga za osobom koja će negovati krzno vašeg psa nije nimalo laka, ali kada jednom pronađete pravog groomera, to postaje neraskidiva veza. Marko Jakovljević je već duže vreme dobro poznato ime većini vlasnika pasa, posebno onima koje svoje pse vode na izložbe, a Grooming Time salon mesto je gde nastaju transformacije.

Groomer nam u razgovoru otkriva kako on to radi

Nega dlake i sređivanje frizure psa nije nimalo lak zadatak, i to znaju svi vlasnici pasa bez obzira na to da li imaju pse s kraćom ili sa dugom i zahtevnom dlakom. Zato je od ključne važnosti da već od štenećih dana pronađete zlatne ruke dobrog groomera i osobu kojoj verujete. Kada to uradite, pola posla je gotovo, jer onda do kraj života vašeg psa imate osobu koja će mu negovati dlaku kako bi bila meka, sjajna i zdrava, ali i kako bi frizura i izgled vašeg ljubimca bili na visini estetskog zadatka. U potrazi za dobrim groomerom, dolazimo do imena koje se među vlasnicima pasa najčešće pominje, a to je Marko Jakovljević – čovek koji nosi titulu jednog od najboljih u svom poslu. Inače, Marko je iz Novog Sada. Živi i radi u Beogradu od svoje dvadesete i bavi se sređivanjem pasa – kućnih ljubimaca i izložbenih pasa. Uporedo s tim, bio je i student veterinarske medicine Univerziteta u Novom Sadu. U početku je putovao i radio u Beogradu, išao na kućne adrese, te sređivao pse isključivo rase pudla, a radio je i u jednom salonu u Novom Sadu. Bio je to naporan period.

Onda je 2012. sa kolegom Nikolom Skakićem otvorio salon Grooming Time na Vračaru, i, kako i sam kaže, to je mesto koje ga ispunjava i danas nakon toliko godina rada.

Pitali smo ga kako je izgledao njegov početak, kako se postaje jedan od najboljih groomera kod nas i koje savete bi trebalo da slede vlasnici kako bi njihovi psi bili uredni, njihova dlaka sjajna, a frizura takva da se za njima na ulici okreću i ljudi i psi. Marko je imao odgovore na sva pitanja koja sa zadovoljstvom delimo sa vama.

Kako počinje vaša ljubav prema životinjama?

Ljubav prema životinjama bila je prisutna u mom životu od samog početka. Otac mi je bio lovac i uvek sam bio okružen psima, lovačkim i mešancima, da bi kasnije to životinjsko carstvo poraslo. Bili su tu i glodari, papagaji, ribice i reptili. I tako, tokom odrastanja, do početka srednje škole, tada smo se jasnije preusmerili samo na pse. Sve te životinje bile su moje zadovoljstvo, moja ljubav i moja obaveza, pa sam pre nego što bih počeo da radim domaće zadatke morao prvo njima da se posvetim, a tek onda drugim obavezama, kojih je bilo zaista dosta.

 

Kako ste počeli ad se bavite groomingom?

Groomingom ili uređivanjem pasa počeo sam da se bavim slučajno sa 16 godina tokom letnjeg raspusta. Tražio sam posao koji bi mi obezbedio dodatni džeparac. Iako za to nije bilo potrebe, jer sam mogao da radim kao konobar u restoranu mojih roditelja, odlučio sam se da potražim nešto kreativnije i lepše, nešto što bi me ispunilo, a da pri tome i zaradim. Preko kućnih prijatelja koji su imali pse dobio sam preporuku da odem na razgovor i vidim da li bi mi se svidelo. Bio je to Saša Pavlović, sada poznatiji kao Sasha Riess, tada najbolji frizer za pse i jedini koji je sređivao pse na potpuno drugačiji način. Kada sam kročio u salon, poznavao sam možda pet rasa pasa. Bio sam neosvešćen u smislu posla i bilo mi je vrlo čudno da se psi suše fenom, da im se posle kupanja šamponom stavlja balzam i da su psi mirni. Kao neko kome učenje nije bilo problem, jer sam bio đak generacije u osnovnoj i u srednjoj školi, vrlo brzo sam savladao zanat i počeo da radim kao Sašin lični asistent.

Kako je to izgledalo na početku, a kako izgleda sada kada imate ozbiljno višegodišnje iskustvo?

Sada kada pogledam taj period, bilo je to vrlo zabavno. Kao i svaki početak, bilo je teško i naporno, ali imao sam motivaciju jer sam zaista želeo da radim taj posao. Pravio sam greške, nisam slušao, bio sam brzoplet, imao sam i pozitivne i negativne kritike. Verujem da nije bilo tako, verovatno bih brzo odustao i vratio se kod roditelja u restoran. Iako ne izgleda tako, ovo je jako težak posao, zahteva koncentraciju, vreme, smirenost i dosta znanja. Praksa je najbitniji faktor. Srećom, imao sam dosta različitih situacija na samom početku tako da sam se dobro obučio.

 

Da li su se trendovi u nezi dlake i izgledu pasa promenili danas u odnosu na vreme kada ste počinjali da radite?

Naravno. Kada sam ja počinjao, pre 22 godine, koristili smo, kao i sada, šampone i balzame, ali postoji velika razlika u kvalitetu sada i onda. Tada je bilo mnogo teže nabaviti kozmetiku i alat. Rad s dlakom je individualan za svakog psa, pa čak i kada pričamo o istoj rasi, jer nemaju svi psi isti kvalitet dlake. Sada se koristi mnogo bolja kozmetika koja olakšava sam proces sređivanja i pripreme dlake. Moram priznati da sam učio na teži način kako da se dođe do cilja, što se opet vraćamo na praksu.

Odbio sam da obrijem polarnog psa rase haski mašinicom jer je vlasnica mislila da će tako da mu pomogne da lakše prevaziđe letnji period

Kao neko ko nosi titulu jednog od najpopularnijih groomera u Srbiji, recite nam kako se do nje stiže?

Vrlo jednostavno, ali bolno, na teži način. Red, rad i disciplina. Upornost, doslednost i odgovornost čini dobar put ka uspehu. Reci ću vam samo da moji vršnjaci sa 17 ili 18 godina, kada su vikendom se zabavljali, izlazili u grad, ja sam radio, ustajao u pet ujutru i sređivao pse za izložbe. Putovao sam i nisam imao slobodne vikende, zato što se izložbe pasa održavaju vikendima. U pauzama sam učio, jer ako bih popustio u školi, roditelji mi sigurno ne bi dozvolili da se bavim psima. Verujem da je tako u svakom poslu ako želite da uspete – nečega morate da se odreknete.

 

Da li možete da pretpostavite koliko rasa pasa ste sredili do sada i koliko je to pasa?

Ne mogu da kažem da sam sređivao sve rase pasa, prosto je to nemoguće. Veći broj rasa znam da prepoznam i susretao sam se sa njihovim standardima, ali nisam ih radio. Kroz moje ruke je prošlo dosta pasa, što kućnih ljubimaca što izložbenih pasa. Neke od njih sam napravio svetskim i evropskim šampionima, neki su samo krasili parkove i kuće. Svi su mi podjednako dragi i zahvalan sam im svima što smo rasli zajedno u kinološkom smislu.

 

Koja rasa pasa je najteža za sređivanje, a koju je najlakše srediti?

Sređivanje pasa je jedan veoma odgovoran i komplikovan proces, pogotovo ako pričamo o izložbenim psima. Opet je to sve individualan pristup. Meni je, recimo, lakše da uradim jednu veliku pudlu nego jednog patuljastog šnaucera. Pojedini frizeri se odlučuju samo za jednu rasu pasa ili jednu grupu ili jedan način šišanja, na primer za trimovanje. Svakako su najteži za rad agresivni i nemirni psi, kojima treba prvo dresura pa tek onda frizura. Iskreno, ne radujem se rasi koker ili lagoto romanjolo, ali to je sastavni deo posla. Najviše mi prijaju rase iz devete FCI grupe.

Redovno održavanje pasa doprinosi tome da sam proces bude brži i lakši kako za psa tako i za nas. Četkanje pasa je jako bitno jer ako se krzno ne održava – nema ni frizure

Da li postoji neka rasa koju priželjkujete da vam dođe u salon, a još uvek niste imali prilike da radite sa njom?

Ako bismo pričali o izazovu, svakako bih voleo psa koji bi na kraju tretmana bio potpuno drugačiju nego kada je ušao, da se jasno vidi rad i trud. A ukoliko pričamo o rasi, onda možda dendi dajmond terijer, pas kog sam video nekoliko puta na izložbama i sa kojim bih se baš namučio.

Mnogim ljubimcima prvo šišanje i sređivanje predstavlja veliki stres, baš kao i prvi odlazak kod veterinara, kakav je vaš pristup u tim situacijama?

Rad sa štencima je vrlo težak posao, odgovoran i osetljiv, jer kako se prvi put postavite i, uslovno rečeno, kako ga formirate kao štene, tako će mu biti do kraja života. Stoga sa štencima treba dosta strpljenja i živaca, jer nisu baš svi raspoloženi da im fen duva u telo i da se kupaju. Priča, razgovor, poneka nagradica, i oni brzo ukapiraju da ceo proces sređivanja nije toliko strašan. Veliki deo posla odrade i odgajivači, bar oni koji vode računa o svojim štencima, jer ih navikavaju od ranog doba i na četku i vodu, pa nama frizerima bude donekle olakšano.

Šta je vaš savet vlasnicima ljubimaca, kako da se pripreme za dolazak kod vas kako bi pas bio što opušteniji i saradljiviji?

Ceo proces sređivanja nije baš omiljen kod pasa, ali je neophodan. Nerado ulaze u salon, ali posle nekog vremena ukapiraju da će to brzo proći. Vlasnici moraju da znaju da ukoliko ne održavaju psa, a imaju velike zahteve u smislu frizura, mi kao frizeri nećemo njihovim psima biti omiljeni ljudi. Zato redovno održavanje pasa doprinosi tome da sam proces bude brži i lakši kako za psa tako i za nas.

Šta vam je najveći izazov u radu sa životinjama, a šta je najlepši deo vašeg posla?

Najveći izazov mi je da uradim psa koji je u katastrofalnom stanju, a da ga ne povredim. Da prvenstveno pomognem psu i da vlasnik bude zadovoljan konačnim izgledom. Sa druge strane, najlepši deo posla mi je kada vidim da mi se takvi psi vrate i obraduju, a nisu više u stanju u kom su bili kada su prvi put došli. Mada, moram reći da sam srećan kada na kraju radnog dana ugasim fen i ne čujem da iko laje.

 

Kada je reč o nezi dlake, šta je ono što vlasnici pasa treba da znaju?

Četkanje psa je jako bitno, jer ako se krzno ne održava – nema ni frizure. Ono što mi odradimo u salonu za dva sata, za to bi vlasnicima trebalo mesec ili dva. Za jednog bišona potrebno je 10 minuta četkanja dnevno i krzno se neće ućebati. Ukoliko se pas kupa kod kuće, potrebno je koristiti kozmetiku za pse. Dobro isprati šampon da pas ne bi dobio perut. Treba sušiti krzno četkom i fenom i to tako da na mestu gde duva fen krzno ne bude skroz suvo. To je jedini pravi način održavanja dlake.

 

Osim pranja, tretiranja i sređivanja dlake, radite i posebne vrste usluga kao što su: spa program, farbanje dlake, izvlačenje pramenova, lakiranje noktiju i nadogradnja dlake. Recite nam nešto više o tim uslugama – koliko često to radite, šta podrazumeva spa program i da li su farbanje i nadogradnja bezbedni za pse?

Osim tih osnovnih tretmana u nezi dlake, radimo i te nesvakidašnje tretmane. Da napomenem sve što se radi u salonu ne radi se na štetu pasa i ne radi se ništa što bi moglo da ih povredi. Nadogradnje dlake i farbanje jesu usluge koje nisu česte. Farbanje se radi farbama isključivo namenjenim psima, a to su više kao neki balzami s jačim pigmentom, bez hidrogena koji se posle nekoliko kupanja totalno ispira. Spa program podrazumeva tretiranje dlake i krzna specijalnom kozmetikom radi dobijanja boljeg i kvalitetnijeg krzna, a to se uglavnom radi izložbenim psima. Medicinsko kupanje je kada tretiramo krzno kozmetikom u cilju lečenja nekih kožnih problema, opadanja dlake ili otklanjanja spoljašnjih parazita sa krzna.

 

Jesam, odbio sam da obrijem polarnog psa rase haski mašinicom jer je vlasnica mislila da će tako da mu pomogne da lakše prevaziđe letnji period.

 

Kojoj rasi se najviše obradujete kada vam uđe u salon?

Najviše volim da radim sa psima iz devete FCI grupe, to su psi za pratnju i razonodu. Moja rasa su pudle. U sređivanju pudli baš uživam i mislim da pudlu mogu da ošišam zatvorenih očiju.

 

Da li imate kućnog ljubimca?

Trenutno nemam svoje pse. Pošto sam po ceo dan u salonu, u ovom trenutku ljubav mi pružaju drugi psi sa kojima sam po ceo dan. Imao sam donedavno dve pudle, srednju crnu pudlu Džef i toj belu pudlu Ron. Obe su bili izložbeni psi, a kada su završili izložbenu karijeru, ošišao sam ih na kratko i uživali su u životu. Bili su potpuno ravnopravni članovi porodice.

 

Koju anegdotu sa posla najčešće prepričavate?

Anegdota ima dosta, ali hajde da kažem da je pobedila anegdota o ovom samojedu. Sećate se priče s početka razgovora da sam poznavao pet rasa pasa. U tom periodu učenja i obuke, pored toga što sam radio u salonu, na izložbama sam preporučivao ljudima i kozmetiku. Došla mi je vlasnica psa s pitanjem da joj preporučim šampon za njenog samojeda. Tada sam prvi put čuo za tu rasu, nikada je do tada nisam video. Počeo sam na brzinu da vizuelizujem kako bi mogao da izgleda taj pas, pa sam došao do zaključka da je to neki veliki pas koji živi na severu Rusije i da tamo nema šta da jede i da sam sebe jede, kao i da je crne boje. Još uvek ne znam zašto mi je to palo na pamet. I vlasnici preporučim kozmetiku za crne pse. Ona me pogleda i kaže: „Ali samojed je beo!“ Na šta se ja još više ukopam i kažem: „Ahaaa, pa vi imate novog belog samojeda.“ Žena je samo ostavila šampon, zahvalila se i nije se više vratila.

 

Šta vama lično, a šta profesionalno predstavljaju psi?

Dok sam imao pse, oni su bili sastavni deo mene i moje porodice. Spavali smo zajedno u krevetu, išli na putovanja, dočekivali nove godine, slavili rođendane. Sa profesionalnog stanovišta, meni je sređivanje pasa posao i sve vezano za pse povezujem sa tim. Da nema pasa, ja ne bi ni bio ovde. Na neki način psi mi plaćaju sva moja zadovoljstva, putovanja, hranu. I jako sam im zahvalan na tome, jer mislim da i ja njima pomažem na neki način.

 

Kakve su vam poslovne želje i planovi?

Da ste me ovo pitali pre 20 godina, rekao bih vam da bih želeo da naučim da šišam pse. Da ste me pitali pre 15 godina, rekao bih vam da želim da izlažem pse na najvećim svetskim izložbama, da stvaram šampione i pobeđujem. Da ste me pitali pre 10 godina, rekao bih da želim svoj salon. Da ste me pitali pre pet godina, rekao bih vam da želim da držim obuke i učim ljude da šišaju pse. Sve sam to ostvario i još uvek radim, a možda mi neka nova ideja padne na pamet.

TOP