Fotograf koji pravi najsmešnije fotografije pasa
si u pokretu dok hvataju poslastice inspiracija su fotografu Kristijanu Vileru, a njegove fotografije postale su poznate u celom svetu
Fotograf Kristijan Viler napravio je prve treat shots fotografije sa svojim psom Lotom. Nedavno je naručio svoj prvi prenosivi blic, a pošto je Lota uvek bila spremna za saradnju, poslužila je kao savršen test model. Tokom snimanja Kristijan je stekao naviku da joj baci poslasticu kao nagradu i ubrzo je počeo da radi to isto sa svim svojim klijentima na četiri noge na kraju sesija. Psima je bilo zabavno da dobiju nagradu, a bez obzira na to da li je pas uhvatio poslasticu ili ne, fotografije su uvek bile zanimljive.
Tokom više od osam godina Viler je upoznao pse svih rasa, veličina i uzrasta. Do sada su njegove fotografije krasile stranice dve knjige – Treat! i Treat Too!
Lota, štene od kog je sve počelo, napunila je šesnaest godina u novembru. Viler je napravio hiljade fotografija sa njom, a ona je uvek prisutna u studiju da pozdravi mnoge njegove nove klijente i pokaže im rekvizite za snimanje. „Lota je oduvek bila tih, prilično introvertan, ali izuzetno orijentisan i veoma ljupki pas“, kaže fotograf.
Prošla je skoro decenija otkako je Kristijan počeo da eksperimentiše sa brzim fotografisanjem uz blic, i dok njegove najranije fotografije Lote možda nisu tako savršene kao profesionalni snimci koje danas pravi, fotograf ih sve čuva i ceni. Njegovi portreti starijih pasa takođe su dobili nov značaj dok je Lota ulazila u zlatne godine.
A o najnovijoj seriji fotografija sa psima i poslasticama pod nazivom Snapshots Viler kaže: „Radim sa Canonom od samog početka i uvek imam dva tipa 5D4 u džepu. Za smešne fotografije koristim Canon objektiv od 16–35 mm. Za portrete donosim ovaj objektiv, ali volim da koristim i 50 mm. Takođe, volim da isprobavam nove kamere u hodu. Prvi put sam počeo da fotografišem Lotu 2008. godine. Pošto smo retko išli u šetnju sami, često sam fotografisao nekoliko pasa. Kasnije, kako je moje interesovanje za fotografiju raslo, fokusirao sam se na pse. Moje početne veštine nisu bile ono što su sada, tako da nisam želeo da učim na ljudima. Psi su za mene bili neumorni i rado su pozirali za nekoliko poslastica. Ubrzo posle prvih koraka moja strast za fotografisanjem pasa se rasplamsala.“
Lota, štene od kog je sve počelo, napunila je šesnaest godina u novembru. Viler je napravio hiljade fotografija sa njom, a ona je uvek prisutna u studiju da pozdravi njegove nove klijente i pokaže im rekvizite za snimanje
Kristijan kaže da mu je najveći izazov bio onaj koji iskusnom fotografu ne bi ni pao na pamet, a to je zamrzavanje kretanja psa dok koristite blic. „Svaki obučeni fotograf zna da sa pravim blicom možete zamrznuti pokret čak i pri brzinama zatvarača od 1/160 sekundi. Početnici, kakav sam bio ja tada, to ne znaju. Čak i danas me redovno pitaju kako dobijam tako oštre fotografije. Drugi aspekt je da snimam na 24 mm, tako da moram da se približim psu da bih snimio full-frame.“
Iako na ovom projektu radi od 2013. godine, njemu su tema psi i poslastice i dalje velika inspiracija. On kaže da osnovna ideja nikada neće prestati da mu bude uzbudljiva, zabavna i inspirativna.
„Fotografije Psi koji hvataju poslastice nam omogućavaju da vidimo emocionalne aspekte pasa koje inače ne bismo mogli da zapazimo sa takvom jasnoćom i emocijama kao što su panika, radost, želja, vrhunsko zadovoljstvo. To jednostavno nikada nije dosadno. Rezultati su individualni kao i likovi pasa koji prolaze kroz vrata mog studija.“
Tokom snimanja anegdota bude mnogo, ali Kristijan kaže da mu je u sećanju ostala jedna čivava. „Sedeo sam pred psom kao i obično, ali on je bio toliko nervozan, uprkos obuci i strpljenju, tako da je situacija postala veoma iscrpljujuća. Čivava je jurila unaokolo i za tren oka bi promenila pravac, jurnula do mene i puzala preko mojih kolena, niz pantalone, preko džempera i do vrata, samo da bi mi polizala uši svojim malenim jezikom, kao da je to najukusnija stvar na svetu. Snimanje se odvijalo u velikoj prodavnici, a ja sam ostao da sedim na podu u napadu smeha zato što me je užasno golicalo. To je bio fenomenalan kadar i scena koja je trajala čitav minut.“
Viler ističe da su mu psi pomogli da nauči mnogo o sebi, da su ga učinili strpljivijim nego što je ranije bio. „Često dobijate bolje rezultate kada uspete da se u potpunosti bavite svojim objektom snimanja. Ali mislim da sam postao i dobar posmatrač, što mi pomaže da se danas mnogo bolje nosim sa raznim situacijama. U prošlosti sam možda bio iznerviran ili pomislio da je pas malo razmažen, preterano drzak itd. Ali sada to nikada nije slučaj. Prva stvar koja mi pada na pamet danas jeste da postoji jedno vrlo nevino stvorenje koje sedi ili stoji naspram mene. Bez obzira na naše raspoloženje, razmišljam o tome kako možemo da radimo zajedno.
Nikada neću zaboraviti rođenaje Snepshota jer su mi ove fotografije potpuno promenile život
Ne čekajte trenutak, stvorite ga sami. Gledajte svoju životinju i vidite šta se tačno dešava i kada. Pokušajte da ponovo napravite fotogenične situacije i onda pripremite kameru
Na pitanje o savetima ljudima koji se nadaju da će snimiti izražajne fotografije svojih ljubimaca, Kristijan kaže: „Ne čekajte trenutak, stvorite ga sami. Gledajte svoju životinju i vidite šta se tačno dešava i kada. Pokušajte da ponovo napravite fotogenične situacije i onda pripremite kameru. Važno je da uvek imate spremnu kameru. Najvažnije je izbeći zamućenje pokreta. I možda najvažniji savet jeste da budete osetljivi i emocionalno se povežite sa svojim psom.
Nikada neću zaboraviti rođenje Snepshota jer su mi ove fotografije potpuno promenile život. Još uvek se sećam da sam sedeo u dnevnoj sobi sa Lotom da testiram podešavanja blica dok sam joj bacao poslasticu za poslasticom. Sedela je mirno, tako da je to bio jedini način da je nateram da se pomeri, da bih mogao da testiram aparat. To je bilo 2013. godine, a do kraja 2015. na mom pragu je bila televizijska ekipa. Novine širom sveta objavljivale su fotografije, a ubrzo je u moju kuću stigao prvi ugovor za knjigu. Moj život se okrenuo naglavačke, a Lota je sve ovo pokrenula.“
