ahvaljujući mnogobrojnim uspešnim kampanjama postala je poznata činjenica da doniranjem krvi možemo spasiti više ljudskih života. Međutim, sigurno ste se nekada zapitali kako ovaj proces funkcioniše kada je reč o psima
Psi nažalost mogu patiti od gotovo istih bolesti ili povreda kao i ljudi, te im je takođe u nekim slučajevima potrebna transfuzija krvi. Zato je red da saznate nešto više o psima herojima koji su doniranjem krvi spasili život nekom psu i da li vaš ljubimac možda može da uradi isto. Za kritično ugrožene pse dobijanje transfuzije predstavlja razliku između života i smrti. Poznato je da, kada je reč o ljudima, postoje banke krvi koje je čuvaju od momenta donacije do momenta upotrebe. Tu se krv sortira prema krvim grupama i drugim parametrima i spremna je za momenat kada zatreba nekom pacijentu. Nažalost, u našoj zemlji banke krvi za kućne ljubimce i dalje ne postoje, što znači da se krv donora ne može uzeti i potom skladištiti, već mora biti odmah upotrebljena. Kada se u veterinarskoj ordinaciji nalazi pas kome je neophodna transfuzija krvi, na vlasniku ili veterinaru je da pronađu vlasnika i psa voljne da pomognu, i to odmah. Kako hitne situacije retko kad biraju prikladno doba dana, nije retko da je gotovo nemoguće stupiti u kontakt s vlasnicima potencijalnih davalaca krvi.
Situacije u kojima je psima potrebna transfuzija krvi su mnogobrojne.
Poput ljudi, i psi imaju različite krvne grupe. Ipak, za razliku od četiri grupe kod ljudi, kod pasa postoji bar 12 poznatih krvnih grupa, koje se definišu na osnovu prisustva različitih formi antigena na eritrocitima, odnosno crvenim krvnim zrncim
One uključuju:
- Teške povrede praćene obilnim akutnim krvarenjem
- Krvarenje tokom operacije
- Anemija (smanjen broj crvenih krvnih zrnaca) uzrokovana različitim patogenima poput parazita babezije, imunski posredovana, ili usled smanjene produkcije crvenih krvnih zrnaca.
- Različite forme tumora.
Transfuzija krvi kod pasa ima daleko dužu istoriju nego što bismo možda pretpostavili. Prva uspešna ovakva procedura bila je izvršena 1665. godine, pre prve uspešne transfuzije kod ljudi.
Poput ljudi, i psi imaju različite krvne grupe. Ipak, za razliku od četiri krvne grupe kod ljudi, kod pasa postoji bar 12 poznatih krvnih grupa, koje se definišu na osnovu prisustva različitih formi antigena na eritrocitima, odnosno crvenim krvnim zrncima. Ove krvne grupe označavaju se kao DEA (Dog Erythrocyte Antigen) 1;23 itd. Međutim, prisustvo odnosno odsustvo drugog tipa antigena na eritrocitima svrstava pse u takozvanu pozitivnu ili negativnu krvnu grupu, što je od naročitog značaja za donaciju i transfuziju. Psi rase pit bul, nemački ovčar i doberman imaju veće predispozicije ka posedovanju negativne krvne grupe, dok su labradori i zlatni retriveri po pravilu češće „pozitivni“.
Doniranje krvi visoko je bezbedno za psa davaoca, a apsolutno može da spasi život recipijentu krvi. Za doniranje krvi psi treba da ispunjavaju određene zahteve kako bi ova procedura za njih bila maksimalno sigurna, a i kako bi krv koju doniraju bila adekvatna za transfuziju pacijentu kome je neophodna.
- Treba da teže preko 25 kilograma. Razlog za to je što se ugrubo može proceniti da oko 10 odsto telesne mase čini krv, a 10 odsto ukupne krvi se može bezbedno uzeti za doniranje. Uzimanje krvi od manjih pasa znatno je manje efektivno jer podrazumeva manje količine.
- Treba da bude potpuno zdrav. Pas koji donira krv ne sme imati bilo kakvih zdravstvenih problema koji mogu dovesti u rizik kako njega tako i primaoca transfuzije. Osim toga, od esencijalnog je značaja da bude kompletno i redovno vakcinisan, kao i pravilno zaštićen od unutrašnjih i spoljašnjih parazita. Vakcinacija i antiparazitska zaštita su, osim izuzetne važnosti za vašeg ljubimca, takođe i ono što sprečava da se određena infekcija prenese transfuzijom na psa primaoca.
- Pas bi trebalo da bude starosti između jedne i osam godina. Ovaj zahtev je značajan jer je zdravlje starijih pasa malo osetljivije te se smatra da njihov organizam nema potrebe izlagati doniranju krvi.
- Ne bi trebalo da je pas davalac nekada ranije primio transfuziju krvi. Razlog za to leži u tome da se nakon primanja jednokratne transfuzije u krvi mogu razviti antitela koja deluju „protiv“ crvenih krvnih zrnaca primljene krvi. Ova antitela neće ostvariti efekat pri prvoj transfuziju, ali će ostati u imunskom pamćenju i mogu da deluju kada ponovo dođu u kontakt s „tuđim“ eritrocitima, što bi bio slučaj pri doniranju i transfuziji.
- Poželjno je da se za doniranje biraju mužjaci i ženke koje nikad ranije nisu imale leglo. Slično slučaju pasa koji su ranije primili transfuziju i prilikom graviditeta i porođaja može da dođe do kontakta krvi majke i šteneta, gde dolazi do imunizacije majke na antigene prisutne na eritrocitima šteneta i posledičnog stvaranja antitela protiv tih eritrocita. Kada bi se krv ovako imunizovane majke iskoristila za transfuziju, ona bi mogla kod primaoca da izazove reakciju hemolize, odnosno to da antitela iz njene krvi unište crvena krvna zrnca iz krvi primaoca.
Značajno je da psi donori ne budu plašljivi i anksiozni, jer ubod iglom za ovakve pse definitivno neće biti prijatno iskustvo, čak može biti izuzetno stresno. S druge strane, opušteni psi neće nimalo teško podneti ovaj proces, i nije retko da iz ambulante izađu mašući repom.
Kada se u veterinarskoj ordinaciji nalazi pas kome je neophodna transfuzija krvi, na vlasniku ili veterinaru je da pronađu vlasnika i psa voljne da pomognu, i to odmah
Sam proces doniranja krvi vrlo je jednostavan. Veterinar će izvršiti opšti klinički pregled i uzeti mali uzorak krvi kako bi potvrdio da je vaš ljubimac u potpunosti zdrav i spreman da na ovaj način drugom psu spase život. Nakon pregleda, uz brzi ubod igle u venu će biti postavljena braunila i započeće proces uzimanja krvi koji traje oko 10 minuta. Nakon uspešnog uzimanja krvi, vaš pas i vi bi trebalo još oko 15 minuta da ostanete u ambulanti i pod nadzorom (baš kao i kada ljudi doniraju krv), a vaš pas dobiće veoma zaslužene poslastice.
Kako je već navedeno, banke krvi pasa ne postoje u Srbiji, te se savetuje da popričate sa svojim veterinarom o dodavanju vašeg broja telefona na listu onih koje može pozvati kada je nekom psu hitno potrebna pomoć.
