Kako je stidljivi doberman zavoleo kanikros
akon što ga je ostavio vlasnik, doberman Stjuart našao se u prihvatilištu za pse, gde je svojom neobuzdanom energijom sve namučio. Otkrivši da problematičan pas obožava da trči, osoblje je našlo rešenje. Spas je u kanikrosu
Dvogodišnjem psu je u velikoj meri nedostajalo samopouzdanja, posebno kada je išao u šetnju, što se manifestovalo njegovim neprestanim skakanjem
Problematičan doberman koji je stigao u Dogs Trust, prihvatilište za pse, sa bezgraničnom energijom i nedostatkom samopouzdanja, potpuno se promenio nakon što je pronašao novi hobi. On je stigao u prihvatilište za pse pre godinu dana, kada je njegov vlasnik odlučio da ga se reši jer nije imao više dovoljno vremena za dotadašnjeg ljubimca.
Osoblje u Leeds Rehomeing Centru ubrzo je shvatilo da moraju pronaći izlaz za Stjuartovu snagu i energične ludosti. Dvogodišnjem psu je u velikoj meri nedostajalo samopouzdanja, posebno kada je išao u šetnju, što se manifestovalo njegovim neprestanim skakanjem. Jednostavno, nije znao šta da radi sa sobom kada se našao u društvu mnogobrojnih pasa.Timu za obuku i ponašanje u Lidsu bilo je jasno da mora da pomogne Stjuartu kako bi izbacio višak energije tako što su napravili plan treninga, što je istovremeno gradilo njegovo poverenje. Rehabilitacioni trener Ejmi Ros i negovateljica pasa Ejmi Karlin uradile su još više, istražujući kanikros (trčanje u pratnji psa) jer su već trčale sa jednim od svojih pasa. One su pretpostavile da bi to moglo pomoći bučnom Stjuartu.
Posle nekoliko nedelja redovnih sesija trčanja, Stjuart je neverovatno napredovao u treninzima kanikrosa
Njega je prvo pregledao veterinar u Rehoming Centru kako bi se uverio da je dovoljno u formi i da je zdrav kako bi učestvovao u ovoj napornoj aktivnosti.Nakon što je Stjuart postepeno probao nekoliko vožnji u zatvorenom terenu, ispostavio se da baš uživa u tome i da je bio spreman da ide dalje. Bilo je jasno da se zabavlja trčeći, ali što je najvažnije, bio je daleko više angažovan u svom trenažnom radu nakon ove naporne aktivnosti. Kako bi se obezbedila potpuna bezbednost, osoba koja je trčala sa Stjuartom bila je pojasom oko kukova povezana sa njim, a on je takođe imao pojas. Između njih je bio kanikros bandži kabl, koji je apsorbovao svaki udarac od povlačenja psa.Posle nekoliko nedelja redovnih sesija trčanja, Stjuart je neverovatno napredovao u treninzima i postao je fokusiran i na druge oblike ponašanja. Samim tim njegovo samopouzdanje je takođe poraslo, što je potvrdilo da uživa u šetnjama, kao i u trčanju. U zavisnosti od toga da li je na njega stavljena posebna oprema za kanikros znao je da li ide da šeta ili da trči. Zahvaljujući ovom sportu, Stjuart je pokazao nežnu stranu svoje ličnosti. Potpuno se promenio i od stidljivog dobermana postao je samouvereni pas koji će jednog dana pružiti mnogo zadovoljstva svom novom vlasniku.
