Roboti – životinje, ljubimci za decu digitalne generacije
a li će u skoroj budućnosti kućne ljubimce moći da zamene mehaničke životinje koje će uspeti da osvoje ljudsko srce?
U svom vodiču za kućne ljubimce iz 1915. godine Alfeus Hajat Veril, američki prirodnjak, osudio je navike čuvanja pasa svog vremena. „Nema izgovora za ugađanje, stalno maženje, oblačenje u odeću i druge smešne običaje“, napisao je on. Veril je insistirao na tome da pse treba tretirati kao životinje kakve jesu.
Vek kasnije, Verilova poruka prošla je u velikoj meri bez ikakve pažnje. Amerikanci maze svoje ljubimce više nego ikad, spremni su da im obezbede klimatizovane kućice, kraft pivo (bez alkohola), pa čak i video-igre. Buduće tehnologije obećavaju da će nas još više približiti našim kućnim ljubimcima – i učiniti da životi kućnih ljubimaca više liče na ljudske. O primeni novih tehnologija u svakodnevnom životu mačaka već smo pisali, a evo kako bi se naši odnosi sa životinjama mogli promeniti, posebno u vezi sa robotikom!
Kada je 26-godišnja studentkinja psihijatrije Danijela Spangler posetila bolnicu za veterane u Palo Altu radi intervjua za obuku, nije očekivala da će dr Džefri Lejn izvući pahuljastu, belu bebu foke. Trepavice su mu zalepršale kada su se susrele s njenim očima. „Ona je namignula, a ja sam vrisnula“, rekla je Danijela.
Ona je upravo upoznala Paroa, najpoznatijeg terapijskog robota na svetu, čije meko telo koje se može grliti dizajnirano da podseća na bebu foke. Danas Danijelin tim koristi foku robota Beti da uteši ljude koji imaju problem s demencijom.
Trepavice su mu zalepršale kada su se susrele sa njenim očima. „Ona je namignula, a ja sam vrisnula!“
Beti živi u ormanu na odeljenju za negu, pored nje je flaša dezinfekcionog sredstva i vlažne maramice. Ona se čisti nakon svake interakcije s pacijentom. Beti je puna senzora koji od nje čine nešto „više“ od slatke igračke. Ona reaguje na svetlost i zvuk i može je naučiti da prepozna svoje ime. Beti će okrenuti glavu prema vama kada je pozvana i pri tom pokretu ništa ne škripi, oseća se njena toplina, skoro kao da diše.
Paro, lansirana 2003. godine, nekada je bila pionir u oblasti robotike za terapijske kućne ljubimce, ali sada ima mlađu konkurenciju. Godine 2015. Hasbro je lansirao Joi For All Companions od 99 dolara: tri mačke za robotsku terapiju u beloj, sivoj i smeđoj boji. To je 60 puta jeftinije od Beti, koja se prodaje za 6.000 dolara.
Novi projekat je takođe Oli Vidra, umiljati robot koji su studenti na MIT-u izgradili 2013. godine. To su kanarinac, žuti ljubimac i Popčila, zelena vanzemaljka sa diskom u ušima koja teši decu sa autizmom.Veruje se da će roboti – kućni ljubimci zameniti dosadašnja živa bića za samo jednu deceniju. U stvari, kompanije podnose veliki broj patenata na osnovu predviđanja da će tržište porasti jer smo postali spremniji da prihvatimo tehnologiju u našim društvenim životima. Dovoljno je da vidite klinca kako šeta psa fokusirajući se na svoj telefon, a ne na psa!
Dovoljno je da vidite klinca kako šeta psa fokusirajući se na svoj telefon, a ne na psa! Postavlja se legitimno pitanje da li će ova tehnološka evolucija takođe još više promeniti odnose između ljudi i životinja
Postavlja se legitimno pitanje da li će ova tehnološka evolucija takođe još više promeniti odnose između ljudi i životinja. Ljudi koji imaju životinje kao kućne ljubimce smatraju da ljudi koji dele svoje domove sa robotskim kućnim ljubimcima „praznim“. Programirana naklonost nije zamena za pravu dvosmernu vezu koja postoji između kućnog ljubimca i njegovog vlasnika. Stav da bi komad metala mogao zauzeti mesto živog bića sa jedinstvenom ličnošću je nemoguć… Zar ne?Ipak, postojanje robota koji su u stanju da se brinu o nama i našim kućnim ljubimcima – i da se sprijatelje biće neophodnost, ali i etička dilema.
I šta to govori o nama kao ljudima da ulogu ljudskih emocija prebacujemo na robote? Stručnjaci veruju da ćemo imati budućnost ispunjenu društvenom robotikom, a da je Paro kao primer samo uvod. U stvari, velike su šanse da ćemo u bolnicama videti više društvenih robota nego životinja za terapiju. Suština je u sledećem: koncept kućnog ljubimca se oblikuje u ranom dobu. Prethodne generacije rođene i odgajane sa psima i mačkama mogle bi odbaciti robote kao obične igračke, ali deca digitalnog doba, odgajana na ekranima osetljivim na dodir i onlajn igrama, mogu da vide stvari drugačije. Može se zamisliti budući vlasnik psa robota koji bez daha pita svog veterinara: „Da li je Fido mrtav ili mu je samo crkla baterija?“
