Kako psi razumeju šta im pričamo?

K

ada se obraćete vašem ljubimcu, nije važno samo to šta mu izgovarate, već način na koji to radite

Svi razgovaramo sa svojim psima i većina nas veruje da razumeju mnogo toga što govorimo. Ali šta tačno tumače? Naše reči? Naš ton? Ili oboje?

U govornom jeziku postoje dva toka informacija: značenje same reči i emocionalni sadržaj izražen intonacijom. Istraživači su želeli da znaju: da li psi analiziraju oba aspekta ljudskog govornog jezika, odvojeno, na isti način na koji to rade ljudi. Laboratorija koju vodi Atila Andics sa Odeljenja za etologiju Univerziteta Ettveš Lorand u Budimpešti, odlučila je da to istraži.

Inicijalne studije o slikama aktivacije mozga pokazuju da psi, poput nas, obrađuju emocionalni ton nezavisno od leksičkog značenja. Koriste svoju levu hemisferu kako bi obrađivali značenje reči, a desnu hemisferu da dešifruju ton i intonaciju

Koristeći funkcionalnu magnetnu rezonancu (fMRI), oni su proučavali prepoznavanje govora u mozgu psa. Nivo aktivnosti u specifičnim moždanim strukturama pokazuju promene u protoku krvi i nivoima kiseonika. Navođenje pasa da učestvuju u snimanju MRI težak je zadatak, ne samo zbog toga što je potrebno da pas ostane nepomičan, u skučenom prostoru, tokom određenog vremenskog perioda, već i zato što MRI mašine prave mnogo zvukova. Zvukovi zupčanika zajedno sa glasnim zveketima i udarcima zbunili bi većinu pasa, navodeći ih da se pomere. Zbog toga nije iznenađujuće saznanje da je potrebno nekoliko meseci obuke (i gomile poslastica i pohvala) da bi pas ostao nepokretan u aparatu za magnetnu rezonancu.

Eksperimentalna metodologija koju su ovi istraživači koristili jeste zaista prilično jednostavna (kada imate dobro obučenog psa koji će mirno ležati i naravno MRI mašinu od više miliona dolara, kompjutere za analize i visokoobučene naučnike koji će tumačiti podatke). Psu se stavljaju slušalice i on sluša niz reči (naravno na mađarskom). Neke od tih reči su poznate reči pohvale – „pametno“, „bravo“, „to je to“ – a druge su nepoznate neutralne reči – „kao“, „da“, „još uvek“. Trik je u tome što se svaka od ovih reči može izgovoriti ravnim, neutralnim tonom (što znači da je dostupno samo značenje reči, a ne bilo kakvo emocionalno označavanje) ili se reči mogu izgovoriti animiranim tonovima visokog intenziteta koje koristimo kada hvalimo pse.

Inicijalne studije o slikama aktivacije mozga pokazuju da psi, poput nas, obrađuju emocionalni ton, nezavisno od leksičkog značenja. Koriste svoju levu hemisferu kako bi obrađivali značenje reči, a desnu hemisferu da dešifruju ton i intonaciju.

Ali šta prvo obrađuju, značenje ili ton?
Kada ljudi analiziraju zvukove govora, oni to rade na hijerarhijski način, prvo obrađujući emocionalni ton, a zatim stvarno značenje reči. Ovo je zapravo važna karakteristika za održavanje naše bezbednosti. Razmotrite sledeću situaciju kao primer: Idete ulicom i čujete glasove ljudi koji se upuštaju u neku vrstu razgovora. Predaleko ste da biste mogli da razaberete značenje reči, ali je po intonaciji sasvim jasno da su te osobe ljute.Razumna strategija bi bila da promenite kurs kako biste izbegli susret sa ovim ljudima jer znate da postoji neprijateljstvo u vazduhu, a razumevanje razloga tog besa nije važno.Istraživači su želeli da znaju da li psi obrađuju informacije u istoj hijerarhiji, sa emocijama koje se tumače pre nego što se dekodiraju značenja reči. Da bi odgovorio na ovo pitanje, novi istraživački tim, iz iste laboratorije, uzeo je novu grupu od 12 pasa obučenih da učestvuju u MRI skeniranju. Ovoga puta skenovi su pratili ne samo koje hemisfere mozga se aktiviraju već i da li je aktivacija mozga prvenstveno bila u korteksu, gde se zna da se odvija viši proces, ili u subkortikalnim regionima, koji su primitivniji u sposobnosti obrade, ali imaju tendenciju da reaguju mnogo brže.Rezultati pokazuju da mozak psa, baš kao i ljudski mozak, obrađuje govor hijerarhijski, pri čemu se na intonaciju brže reaguje (uglavnom u subkortikalnim regionima), dok se poznate reči obrađuju u višim kortikalnim centrima, kasnije u nizu. (To objašnjava zašto vaš pas prvo bude razdragan, a zatim ustukne kada izgovorite poznatu reč „lek“ varljivo srećnim, veselim tonom glasa.)

Sa naučne tačke gledišta, ovi podaci su važni jer pokazuju da je način na koji mi i naši navodno „bezgovorni“ psi pratioci obrađujemo govor izuzetno sličan. To takođe pokazuje zašto su psi tako sjajni partneri. Na praktičnom nivou ovo saznanje nudi smernice o tome kako treba da razgovaramo sa našim psima.

Treneri pasa iz ranijeg perioda govorili du da ono što kažete psu može biti manje važno od toga kako to kažete

Treneri pasa iz ranijeg perioda govorili su da ono što kažete psu može biti manje važno od toga kako to kažete. Tokom jednog eksperimenta o poslušnosti pasa, fokus je bio na tonu glasa koji je trebalo da bude korišćen u izdavanju komandi. Ako izgovorite ime psa i izdate komandu „dođi!“, koja zvuči kao ljuta naredba, pas će čuti samo vaš ton i nikada neće uspeti da shvati značenje onoga što želite. To je potvrda da tonalitet izgovora reči jeste od presudnog značaja za reakciju psa. Čak i grube reči izgovorene umilnim glasom vašem psu mogu zazvučati kao najdivnija pohvala!

TOP
Broj 4
Broj 2
Broj 1