na se ne vezuje za prostor već za čoveka, nije zla, ali zna da se ljuti, oponaša navike porodice čiji je član i osvaja svojim krznom. Ako sibirska mačka prihvati svog vlasnika, to je ljubav za ceo život. A jedan sibirski mačak Čarli nedavno je osvojio Evropu i nalepnicama obeležio „svoju“ teritoriju
Ukoliko ste uživo videli sibirsku mačku, sigurno vas je osvojila na prvi pogled i ubedila da je s razlogom kraljica svih dugodlakih mačaka. Njen izgled, temperament, dobronamernost… Proveli smo jedan dan u prvoj odgajivačnici sibirskih mačaka kod nas Neva Angels, koju vode Ana i Milorad Vlahović, puno toga naučili i zaljubili se u ovu rasu. Koliko je ona popularna, dovoljno je da vam kažemo da se mačići čekaju dve godine, oni koji će biti kućni ljubimci odmah se sterilišu i kastriraju, i što je specifično – oni biraju vas, a ne vi njih! Upoznali smo Čarlija, devetomesečnog mužjaka koji je na izložbama mačaka u najvećim evropskim gradovima dobio najveća priznanja, a svoj trag u vidu nalepnice Charlie Was Here, ostavio je na njihovim prepoznatljivim objektima i znamenitostima.
Na specijalnoj izložbi za sibirske mačke u Sankt Peterburgu, inače izložbi najboljih primeraka sibirskih mačaka na svetu i centru ove rase, moj mužjak NevaAngels Licence to Kill osvojio je prvo mesto i bio najbolja Neva Masquerade mačka na izložbi
Već sam naziv rase mačaka govori da je nastala u ekstremnim sibirskim uslovima. Kako se prilagodila našoj klimi i pre svega vrelom letu?
U pravu ste, sibirska mačka je prirodna rasa, a nastala je prilagođavanjem uslovima na prostoru gde je živela i tako je razvila, karakteristično za rasu, troslojno krzno. Međutim, kao i sva druga bića, jedinka se prilagođava uslovima i sredini u kojoj živi. Naravno, i danas je veoma teško sibirskoj mački da živi u tropskim krajevima, gde su temperature i vlažnost visoke, ali u umerenoj klimi može se prilagoditi, dužina i gustina dlake se razvija u skladu sa uslovima ili, jednostavnije rečeno, u toplijim krajevima sibirska mačka će se više linjati i dlaka će joj biti kraća. Tako je i na teritoriji Balkana i Evrope, gde je umerena klima, ona je našla svoje mesto gde može bezbedno živeti.
Kako biste opisali ovu rasu, njene prednosti i mane?
Ovo je prirodna rasa, tako da je za nju karakteristično da je zdrava i bez određenih zdravstvenih problema. Zbog njene duge istorije, prepoznatljivosti i postojanja, ja bih je baš tako i opisala, rasa koja predstavlja jedan deo sveta, jedan narod, tradiciju i kulturu. Ona je sinonim za opstanak, pa čak i ljudi u tim teškim sibirskim uslovima, u teškim vremenima. Veoma snažna i verna, ostavila je dubok trag u jednoj kulturi.
Meni je teško odgovoriti na pitanje koje su mane ove rase jer ja ne prepoznajem nijednu manu, i to mi možete pripisati kao subjektivnost, ali kada bih i posle deset godina odgoja ove rase birala rasu koju bih htela da imam, ništa ne bih promenila i zauvek bi one ostale moj prvi izbor.
View this post on Instagram
Najsrodnije su joj mejn kun i norveška šumska mačka – po čemu se razlikuju?
Razlikuju se u tipu, kako mi, mačkari, to kažemo, po obliku glave, proporcijama tela i krznu. Od navedenih rasa, samo sibirska mačka ima troslojno krzno, druge dve rase imaju dvoslojno. Maine Coon ili mejn kun nije prirodna rasa, već izvedena ukrštanjem drugih rasa i selekcijom. Ono što običan čovek prvo primeti jeste veličina neke mačke i tako je mejn kun najveća rasna mačka, dok je sibirska, druga po veličini i težini, ali ona je mišićavija, dok mejn kun ima duže telo. Norveška šumska mačka je najmanje poznata od ove tri, ta autothona rasa nastala je na teritoriji današnje Norveške, najmanja je od navedenih, ravnog profila nosa, za razliku od druge dve rase koje imaju istaknut čeoni i nosni ugao.
Prema opisu njihovog karaktera, deluju nestvarno idealno – prilagođavaju se navikama i karakteru porodice. Da li je zaista tako?
To pre svega zavisi od porodice. Sibirske mačke imaju veoma razvijen karakter za razliku od nekih drugih rasa. Teško ćete sibirsku mačku išta naterati ako ona to ne želi, a tu svoju arogantnost crpi iz svesnosti o svojoj telesnoj snazi. Ako vlasnik svojoj sibirskoj mački pruži sve što joj je potrebno, imaće pored sebe izuzetno vernog ljubimca. Sibirske mačke se vezuju za vlasnike a ne za prostor, nisu uvek druželjubive prema nepoznatim licima, dok će svog vlasnika pratiti i na kraj sveta. Dolaze na poziv, rado imitiraju naše navike, prilagođavaju se tempu života vlasnika, nikako nisu zlobne i umeju da pokažu protest ako su ljute. Uglavnom ljudi vole da upoređuju mačke sa ovakvim karakteristikama sa psima, ali ja to ne volim, kada se ljubimac igra sa vama i donosi vam igračku, to ne znači da je kao pas već da vam veruje, smatra vas delom svog čopora i želi vas za prijatelja. Ako vas sibirska mačka prihvati za svog vlasnika, to će svakako biti do kraja njenog života.
Pretpostavljam da ipak imaju neku slabu tačku?
Dominantne su i ako je to za nekoga slaba tačka, onda je to, iako ja ne mislim da je to mana. One ne vole preveliku gužvu, ali ne vole ni samoću, dakle sposobnost vlasnika da prepozna potrebe svog ljubimca jeste najbitniji faktor.
Da ne zaboravimo da nemaju genetskih oboljenja i da su najbolji izbor za osobe koje mogu imati alergiju na mačju dlaku.
Najjednostavnije rečeno, tako je, ali ova tema je mnogo šira. Ljudi su pre svega alergični na glikoprotein koji mačka lizanjem nanosi na svoju dlaku, a nije alergičan na samu dlaku. Sibirske mačke su hipoalergijske, tj. one proizvode manje količine tog glikoproteina od drugih rasa, pa je to razlog zašto ljudi ne reaguju ili slabije reaguju alergijski. Ja lično imam iskustva da moje mačiće imaju porodice u kojima je bilo članova koji reaguju alergijski i da su se svi prilagodili životu s mačkom. Potpuno je individualno kako i koliko dugo će trajati taj proces, ali često dolazi do toga da se takve osobe i potpuno izleče od alergije posle nekog vremena. Alergija je pre svega sposobnost imuniteta da podnese određene supstance, tako da je građenje imuniteta u društvu mačke idealan recept da se stekne imunitet na alergene.
View this post on Instagram
Sibirske mačke imaju veoma razvijen karakter za razliku od nekih drugih rasa. Teško ćete sibirsku mačku išta naterati ako ona to ne želi, a tu svoju arogantnost crpi iz svesnosti o svojoj telesnoj snazi
Ono što je aktuelno i važno – bili ste na nekoliko međunarodnih izložbi mačaka i osvojili lepa priznanja.
Da, u poslednjih nekoliko meseci bili smo na četiri međunarodne izložbe sa našim mladim mužjakom Čarlijem i zaista su rezultati bili fenomenalni. Čarli se inače takmičio u kategoriji mačića jer je bio star svega šest-sedam meseci i bio je najbolje mače svih rasa na izložbama u Austriji, Belgiji i Parizu, u Nemačkoj je bio treći. Ipak, najupečatljiviji rezultat ostvario je u Parizu u martu ove godine, u gradu i državi koje imaju najrazvijeniju felinologiju i odnos prema mačkama, gde je ostvario rezultat kakav nijedna mačka pre njega nije na takvoj izložbi ostvarila. Učestvovao je na dve međunarodne izložbe, TICA i LOOF asocijacije, u konkurenciji od preko 550 mačaka bio je ubedljivo najbolje mače u obe asocijacije. Na TICA izložbi je u 15 finala osvojio 12 prvih i tri druga mesta, ubedljivo bolje od svih mačaka u svim drugim kategorijama. Na LOOF izložbi je u dva dana takmičenja osvojio Best in Show u svojoj kategoriji oba dana, a onda je takođe oba dana osvojio i Best of Best, ispred svih mačaka, svih rasa i kategorija, drugim rečima – pobedio je i odrasle mačke u svim kategorijama. Na kraju, osvojio je Best General, što je prvi put za neku mačku iz Srbije, a na čemu su nam čestitali sudije, odgajivači i izlagači iz celog sveta.
Inače, ove izložbe bile su deo jednog proputovanja nas sa Čarlijem kroz zapadnu Evropu, bili smo 21 dan na putu, prošli kroz 11 država, preko 4.500 kilometara, obišli znamenitosti Praga, Holcmindena, Amsterdama, Brisela, Ata, Pariza, Salcburga, i svuda smo na najpoznatijim mestima lepili naše nalepnice Charlie Was Here. Bilo je to nezaboravno iskustvo i Čarli je postao prepoznatljiv, a inače, celu priču sa tog putovanja možete ispratiti u nekoliko snimljenih videa na mom YouTube kanalu Neva Angels.
Kada uporedite našu rasu sibirske mačke sa inostranim, šta zaključujete?
Standard rase je opisan u pravilnicima i standardima međunarodnih asocijacija i, u principu, rezultati na takmičenjima govore o tome koliko dobar tip neguje neki odgajivač. Ja vam ne mogu drugačije odgovoriti na ovo pitanje osim da vam navedem samo nekoliko uspeha mojih mačaka, iz moje odgajivačnice. Na primer, na specijalnoj izložbi za sibirske mačke u Sankt Peterburgu, inače izložbi najboljih primeraka sibirskih mačaka na svetu i centru ove rase, moj mužjak (NevaAngels Licence to Kill) osvojio je prvo mesto i bio najbolja Neva Masquerade mačka na izložbi. Takođe, moja mačka, moj mužjak koji danas živi u Južnoafričkoj Republici (Neva Angels Despicable Me) bio je dobitnik Golden Cat priznanja koje podrazumeva da je najbolja mačka od svih rasa i kategorija na celom afričkom kontinentu, u sve tri asocijacije koje tamo postoje. Sledeći je moj mužjak koji živi u Australiji (Neva Angels Number One) i koji je danas višestruki šampion tamo, a po kome je inače pisan standard za Neva Masquerade podrasu u jednoj australijskoj asocijaciji. Višestrukih šampiona ne bih mogla ni nabrojati koji su potekli iz moje odgajivačnice, iz celog sveta i na svim kontinentima bukvalno. Tako da ću skromna biti ako vam kažem da kvalitet sibirskih mačaka iz moje odgajivačnice, iz Srbije, jeste u samom svetskom vrhu, a ocenjivalo ih je jako puno sudija iz celog sveta i iz najrazličitijih asocijacija.
Koliko ima odgajivačnica ove rase kod nas? Kakav je njihov kvalitet?
Moja odgajivačnica Neva Angels je prva registrovana odgajivačnica sibirskih mačaka u Srbiji, danas postoji još jedna odgajivačnica registrovana u drugoj asocijaciji, ali ja zbog subjektivnosti ne mogu biti kompetentna da ocenjujem rad drugih odgajivača.
View this post on Instagram
Kakvi su uslovi u stacionarima gde se ostavljaju mačke kada vlasnici moraju da putuju? Da li ih ima dovoljno i šta kažu njihovi korisnici?
Kod nas skoro da ne postoje registrovani stacionari, makar ja ne znam ni za jedan, a razlog je taj što ne ispunjavaju zakonske uslove za to. Opremiti dve sobe u svom stanu i nuditi usluge čuvanja ljubimaca, mislim da nisu dovoljan uslov da neko bude kredibilan. Uglavnom, kod nas je to u zoni sivog tržišta i preživljava po preporuci prijatelja. Ja lično ne koristim usluge ovog tipa, iako nemam baš ništa protiv da ta grana industrije zaživi, mislim da je preko potrebna, ali opet se vraćamo na edukaciju, na svest i znanje o preventivi i odgovornom vlasništvu.
Trendovi postoje i u svetu mačaka. Šta je trenutni hit u inostranstvu, neka nova rasa ili, recimo, pametni gedžeti?
Kada je reč o rasama, definitivni hit je novo priznata rasa likoj (Lykoi) i možda neke hibridne rase, ali hibridi nikada nisu zaista zaživeli. Ljudi žele da se razlikuju, pa ekstremne rase, mačke ekstremnog izgleda se uvek lepo prodaju, to su sfinks (Sphynx), bambino, bengalska, devon reks (Devon Rex)…
Kada su posredi gedžeti, hit u svetu je automatska posuda sa posipom, toalet za mačke koji se sam čisti. Sigurna sam da će uskoro stići i na naše tržište, ali verovatno će prvo cena morati da bude malo pristupačnija.
Šta vi kažete o robotima ljubimcima koji se uveliko najavljuju u skoroj budućnosti?
Roboti ljubimci nisu ništa drugačiji od robota ljudi, androida, i tako o tome ne mislim ništa dobro i duboko verujem da će te ideje ostati na nivou expo pokazivanja i razvijanja tehnologija. Ljubimci su pre svega emocije prema živom biću, u slučaju robota to nikada neće biti moguće.
Izložbe su bile deo jednog proputovanja nas sa Čarlijem kroz zapadnu Evropu, bili smo 21 dan na putu, prošli kroz 11 država, preko 4.500 kilometara, obišli znamenitosti Praga, Holcmindena, Amsterdama, Brisela, Ata, Pariza, Salcburga, i svuda smo na najpoznatijim mestima lepili naše nalepnice Charlie Was Here
Kako danas izgleda večiti rat mačkari protiv kučkara? Da li su se složili ko je inteligentniji, više privržen, manje zahtevan itd.?
Pravo pitanje za jednu mačkarku… Mi smo potpuno drugačiji po karakteru, felinologija i kinologija se duboko razlikuju po pristupu i prihvatanju principa. Možda je upravo to razlog zašto su kučkari vidljiviji od mačkara i više su u trendu, ali na taj način smo možda mi mačkari i sačuvali felinologiju od svega ružnog što se izdešavalo u kinologiji. Ja ne mogu reći ko je inteligentniji, svako na svoj način prepoznaje interese, neko ih prepoznaje u novcu, a neko u ideji i ljubavi. Privrženost takođe zavisi od osobe do osobe, a pre svega od svesti u društvu prema kućnom ljubimcu. A ko je zahtevan… pa svi smo zavisnici od ljubavi prema svojim ljubimcima i ja verujem da to tako i treba da ostane.
Vi ste angažovani u felinološkom društvu Felis Serbica. Od kada postoji, koliko ima članova i koja su vaša osnovna opredeljenja, odnosno po čemu se ovo društvo razlikuje od drugih kod nas?
Ja sam sekretar felinološkog društva Felis Serbica, moj suprug je predsednik društva koje postoji od 2007. godine i danas broji skoro 100 članova, odgajivača i ljubitelja mačaka. Mi smo felinološko društvo i to je glavna razlika, bavimo se razvojem felinologije, razumevanjem odgovornog odgoja i vlasništva, edukacijom odgajivača i vlasnika i zdravom promocijom odgovornog odgoja i rasnih mačaka. Mi okupljamo uglavnom odgajivače, ali i vlasnike koji razumeju ciljeve razvoja felinologije, utičemo na društveni odnos prema ljubimcima kroz saradnju i rad sa Ministarstvom, Upravom za veterinu i Veterinarskom inspekcijom, organizacijom velikih međunarodnih izložbi mačaka koje nisu više samo izložbe već felinološki događaji na kojima se susreću prodavci i proizvođači produkata za ljubimce, veterinari, odgajivači i felinolozi.
Mačaka lutalica i dalje ima jako mnogo. Da li je vaše društvo preuzelo neke mere da se ova pojava iskoreni?
Felis Serbica se ne bavi udomljavanjem napuštenih mačaka direktno, mi podržavamo takve akcije, ali i tu ima jako puno problema sa osobama koje se predstavljaju kao udomitelji. Ova tema je jako široka i o tome možemo nekom drugom prilikom, ja bih ipak sve koji žele da se bave bilo čime u vezi sa ljubimcima, pa i udomljavanjem, prvo pozvala da se edukuju, mi rado organizujemo različite načine edukacije, i sigurna sam da bi u tom slučaju njihov doprinos bio znatno veći i prepoznatljiviji.
