Mačka ima astmu – na šta vi treba da obratite pažnju da bi joj bilo lakše

M

ačke su već decenijama među najpopularnijim kućnim ljubimcima širom sveta. I dok se iz dana u dan milioni ljudi odlučuju za nabavku ovog preslatkog četvoronožnog ljubimca, manje je poznato da gotovo jedan procenat svih mačaka boluje od astme. Akutna i hronična forma ove bolesti predstavlja definitivno najčešće dijagnostikovano respiratorno oboljenje mačaka. Iako je posredi neizlečivo oboljenje, medicinska istraživanja omogućila su ogroman napredak u lečenju simptoma i poboljšanju kvaliteta života obolelih jedinki.

Šta je astma?
Astma predstavlja oboljenje koje uzrokuje sužavanje vazdušnih puteva koji vode do pluća. Do sužavanja dolazi kada organizam, stimulisan određenim alergenom, luči supstance koje izazivaju zapaljenje sluznice vazdušnih puteva. To zapaljenje praćeno je trenutnim nastajanjem otoka i posledičnom konstrikcijom (sužavanjem). Suženje dovodi do otežanog disanja, naročito pri ekspirijumu, odnosno izdisaju, i posledično smanjenog dotoka kiseonika u organizam.

Astma predstavlja oboljenje koje uzrokuje sužavanje vazdušnih puteva koji vode do pluća. Do sužavanja dolazi kada organizam, stimulisan određenim alergenom, luči supstance koje izazivaju zapaljenje sluznice vazdušnih puteva

Faktori rizika
Kada se sumnja na astmu, oboleli ljubimac se podvrgava alergološkim testiranjima kako bi se utvrdilo koji alergen izaziva simptome. Ipak, u nekim slučajevima ni pored pažljivih i preciznih dijagnostičkih procedura nije moguće da se identifikuje konkretan uzročnik. Najčešće potencijalne alergene kod mačaka predstavljaju duvanski dim, polen, buđ, dim mirišljavih sveća.

Bez obzira na to što su sprovedena mnoga istraživanja, i dalje nije utvrđena genetska predispozicija, odnosno da li su neke rase mačaka podložnije razvoju ovog oboljenja. Takođe, ne postoje podaci koji govore da je određena uzrasna kategorija mačaka pod povećanim rizikom. Prema dostupnim statističkim podacima, oba pola imaju podjednaku predispoziciju za razvoj astme.

Najčešće potencijalne alergene kod mačaka predstavljaju duvanski dim, polen, buđ, dim mirišljavih sveća

Šta ćete primetiti?
U bilo koje doba dana, dok se mačka odmara, igra se ili uživa u maženju, primetićete da joj se naglo zaustavlja i ubrzava disanje. Usta mačke su otvorena kako bi unela što veću količinu vazduha, a grudni koš i abdomen se pomeraju u naglim pokretima. Pažljivim slušanjem je moguće i čuti zvuk nalik zviždanju tokom izdisaja. Mace u ovakvom stanju deluju izuzetno uznemireno i uplašeno, i najbolje što možete učiniti, ukoliko se napad prvi put dešava, jeste da budete uz svog ljubimca kako bi se osećao sigurnije i kako bi se stres od čitave situacije koliko god je moguće smanjio.

Ovakvi napadi se mogu pojavljivati sporadično, svakodnevno ili čak više puta u toku dana. Nekad mogu postati i toliko intenzivni da mačka u potpunosti prestane da diše, što rezultira obustavom dotoka kiseonika u organizam i posledičnim gubitkom svesti, uz plavo prebojavanje sluznica. Čak i ako se disanje ubrzo povrati, ovakva epizoda može da ostavi veliku i permanentnu štetu na organizam, a može i da bude fatalna. Iz tog razloga ne treba čekati da se napadi pogoršaju ili da postanu češći pa da se obratite veterinaru. Što ranije budu obavljene neophodne dijagnostičke procedure, utvrdi problem i započne terapija, to su veće šanse za njenu uspešnost.

Mace pri napadu deluju izuzetno uznemireno i uplašeno, i najbolje što možete učiniti, ukoliko se napad prvi put dešava, jeste da budete uz svog ljubimca kako bi se osećao sigurnije i kako bi se stres od čitave situacije koliko god je moguće smanjio

Veterinar će prilikom pregleda pristupiti različitim dijagnostičkim procedurama, koje mogu uključivati uzorkovanje krvi, rendgensko snimanje grudnog koša itd. Čak i kada se postavi konačna dijagnoza astme, nije uvek moguće utvrditi konkretnog uzročnika – alergena, koji dovodi do ovog tipa reakcije organizma.

Terapija kod astme ne služi za lečenje, budući da je reč o neizlečivom hroničnom oboljenju. U ovom slučaju uloga terapije je da minimalizuje simptome bolesti i na taj način maksimalno poboljša kvalitet života mačke. Iz tog razloga različiti su terapijski protokoli u zavisnosti od stanja u kome se vaš ljubimac nalazi. Oni najčešće obuhvataju kortikosteroid, lek koji ima ulogu da suprimira imunski odgovor organizma, te na taj način smanji lučenje supstanci koje izazivaju otok i posledično suženje vazdušnih puteva. Terapija takođe može obuhvatati i primenu bronchodilatora, koji izaziva proširenje bronhija i lakši prolazak vazduha do pluća. Ovi lekovi se mogu primenjivati u različitim formama, kao injekcije, tablete ili, u najboljem slučaju, inhalatori. Iako možda zvuči kao nemoguća misija ubediti macu da vam dopusti primenu inhalatora, zapravo je mnogo manje strašno nego što deluje. Uglavnom je dovoljno oko 10 sekundi primene da bi se u nekoliko udaha lek dopremio do ciljnih mesta i započeo delovanje.

Što ranije se obave neophodne dijagnostičke procedure, utvrdi problem i započne terapija, to su veće šanse za njenu uspešnost

Prevencija

Ne postoji siguran i definitivan način da sprečite da vaš ljubimac razvije ovo oboljenje. Ipak, ima preventivnih mera koje možete primeniti. One uključuju smanjivanje izlaganja najčešćim alergenima i održavanje visokog kvaliteta vazduha pomoću različitih prečišćivača.

TOP
Broj 4
Broj 2
Broj 1