Divlje ptice Velikog ratnog ostrva (1. Deo)

N

adomak grada ušuškan je prirodni rezervat i dom za više od stotinu različitih vrsta ptica u zavisnosti od doba godine. Ptice selice čine oko 30 odsto ukupnog broja vrsta

U betonskoj džungli Beograda, svakodnevnoj gužvi koju stvaraju hiljade automobila i buci ovog neumornog grada, deluje potpuno neverovatno da se veoma blizu nalazi jedna prirodna oaza. U njenim uvalama, senkama drveća i na nasipima dom nalaze vrste za koje verovatno ne bismo ni pretpostavili da žive nadomak grada. Kada govorimo o Velikom ratnom ostrvu, koje se nalazi na samom mestu gde se reka Sava uliva u Dunav, a na koje se pruža pogled s Kalemegdanske tvrđave, reč je zapravo o teritoriji čija je urbanizacija zabranjena i na čijem se očuvanju biosfere i te kako radi. Zato hajde da zajedno upoznamo neke od ptica koje su stanovnici ovog bajkovitog mesta.

 

Veliko ratno ostrvo, gotovo u svojoj celini, predstavlja prirodni rezervat i dom za više od stotinu različitih vrsta ptica. Ovaj broj varira, naravno, u zavisnosti od doba godine. Ptice selice, koje ne provode čitavu godinu na Velikom ratnom ostrvu i u njegovoj okolini, već ili migriraju iz severnih krajeva do naše zemlje, ili se pak zimi spuštaju još južnije, čine oko 30 odsto ukupnog broja vrsta.

  1. Orao belorepan

Orao belorepan, pripadnik porodice jastrebova jeste najveći orao Evrope. S rasponom krila od više od dva metra, ova ptica smeđeg perja i žutog kljuna definitivno nije vrsta koju biste očekivali praktično u samom srcu milionskog grada. Ova vrsta naseljava područja severne Evrope, pa na istok sve do Japana, gde se uglavnom gnezdi, dok zime provodi na teritorijama jugoistočne, ali i jugozapadne Azije. Međutim, grupe orlova belorepana takođe naseljavaju i delove Evrope i Azije tokom cele godine, odnosno ne sele se. Baš se određen broj takvih parova „smestio” i na Velikom ratnom ostrvu. Orlovi belorepani su na ušću Save takođe nekoliko puta na svet izveli mlade.

  1. Ronac

Ovo je zapravo subfamilija u okviru porodice plovki, koja obuhvata više različitih vrsta, od kojih su neke povremeni stanovnici Velikog ratnog ostrva. Hrane se uglavnom ribom i račićima, a specifična fiziologija im omogućava da izluče višak unesene soli. To znači da ronci bez problema mogu da gutaju velike količine morske vode, na taj način unoseći i hranu. Ipak, neke vrste preferiraju rečna staništa, dok se na morske obale sele tek u zimskom periodu.

  1. Crna roda

Crna roda je ptica selica koja tokom svake godine prelazi izuzetno velike razdaljine. U Evropi ova ptica naseljava severne i istočne močvarne teritorije, gde provodi leta, dok na jesen počinje migraciju ka srednjoj Africi, prolećući usput preko jugoistočne Evrope. Crne rode ne žive u grupama i najčešće su nedruštvene, osim u periodu odgoja mladih, kada oba roditelja imaju ulogu u brizi o novoizvedenim mladuncima. Veliko ratno ostrvo je za ove životinje pogodno jer im plićaci, uvale i kanali omogućavaju lak pristup plenu, odnosno insektima, ribama, vodozemcima, ali i malim sisarima. Međutim, crne rode nije lako uočiti jer su ove životinje poprilično plašljive i uglavnom se sklanjaju od neželjenih pogleda.

  1. Patka njorka

Ove patke leta provode u severnom delu Evrope i severne Azije, a kada dođe jesen, jata kreću na jug da prezime. Određen broj pataka njorki zimu provodi baš na Velikom ratnom ostrvu. Mužjaci i ženke njorki su, kao i kod drugih pataka, poprilično različiti. Dok mužjake krasi duboko kestenasto perje s belim akcentima ispod krila i na donjem delu tela, kao i jarkožure oči, perje ženki je nešto blažih smeđih tonova, dok su oči takođe smeđe boje.

  1. Čaplja

Čaplje su zapravo porodica, koja obuhvata veliki broj rodova i vrsta, a čak njih nekoliko naseljava i močvarne regije naše zemlje, uključujući i Veliko ratno ostrvo. Ove životinje dugih nogu i kljunova kreću se po plitkoj vodi i među trskom u potrazi za ribama i vodozemcima kojima se hrane. Iako su različite vrste čaplji rasprostranjene širom sveta i naseljavaju sve kontinente osim Antarktika, to ne znači da ne doprinose značajno biodiverzitetu srpskih močvara.

TOP