Zašto marmoset majmuni nisu dobri kućni ljubimci

L

epo je imati neobičnog ljubimca, ali to nije lako, posebno kada je on egzotična divlja životinja

Nije baš uobičajeno ni često da sretnete nekoga ko za kućnog ljubimca ima malog primata, ali kada se to dogodi, onda vam može kroz glavu proći: „Blago njima!” Marmoset majmuni su neodoljivo slatke životinje kojima je gotovo nemoguće odoleti. Iako posedovanje takvog egzotičnog ljubimca zvuči kao zabavno, činjenica je da to zapravo uopšte nije tako. Eksperti kažu da, iako je moguće posedovati i čuvati marmoseta kao kućnog ljubimca, to nije baš preporučljivo.

Marmoseti spadaju u jednu od najmanjih vrsta majmuna. Ovi minijaturni primati u prirodi naseljavaju tropske šume južnoameričkih zemalja poput Perua, Brazila, Kolumbije i Ekvadora, gde dane provode visoko u krošnjama drveća. Njihovo telo, bez repa, dugačko je kod odraslih mužjaka svega između 10 i 15 centimetara, dok je čupavi rep ovih malenih stvorenja dugačak od 15 do 20 centimetara. Ženke su, za razliku od velikog broja drugih vrsta, zapravo krupnije od mužjaka. Mladunci su, kako bi i bilo očekivano od roditelja ove veličine, sasvim sićušni, dovoljno da se mogu zakačiti i držati za ljudski prst. Nažalost, njihov simpatičan izgled doneo im je popularnost, naročito u periodu mogućnosti deljenja slatkih slika i video-snimaka ovih životinja na društvenim mrežama. Imajući u vidu i činjenicu da kišne šume koje marmoseti naseljavaju bivaju iz godine u godinu sve manje, lako je zaključiti da se ovi majmuni nalaze u izuzetno nezahvalnom položaju po njihovu dobrobit i sam opstanak.

Kao i većina primata, i marmoset majmuni su veoma socijalne životinje, koje vreme provode u velikim grupama. Takav sistem življenja im omogućava bolju zaštitu i efikasnije pronalaženje hrane, ali i pomoć pri odgoju mladunaca. Ženke na svet donose mlade dva puta godišnje, i to najčešće dva para blizanaca, no ni slučajevi jednog mladunca ili pak tri mladunca nisu neuobičajeni.Mužjaci marmoset majmuna u velikoj meri pomažu u odgoju legla, noseći ih kroz krošnje tokom prvih nekoliko nedelja njihovog života. Mlađi mužjaci i ženke iz grupe takođe rado asistiraju roditeljima u

odgoju mladih.

Njihov simpatičan izgled doneo je ovim životinjama popularnost, naročito u vreme mogućnosti deljenja njihovih slatkih slika i video-snimaka na društvenim mrežama

U divljini, životni vek ovih neodoljivih stvorenja iznosi u proseku između 12 i 16 godina, dok neki podaci ukazuju na to da u zatočeništvu marmoset majmuni mogu da žive i oko 22 godine. Najveći rizik i razlog kraćeg životnog veka u prirodi definitivno jesu padovi s velike visine. Dugi nokti pomažu im da se, koliko god čvrsto mogu, uhvate za tanke grane u visokim krošnjama. Marmoseti imaju tanke zube i hrane se najčešće voćem, malim insektima, ali i smolom raznog drveća. Kako bi obezbedili što bolju zaštitu od predatora, ovi mali majmuni evolutivno su razvili mogućnost okretanja glave za čak 180 stepeni, što im omogućava da brzo i efikasno „skeniraju“ široko vidno polje, te posledično i izbegnu potencijalne napadače. Uglavnom su aktivni tokom dana, a vreme provode u potrazi za hranom, u igri s ostalim jedinkama iz njihove grupe, te u čišćenju i sređivanju svog krzna.

Na prvi pogled, marmoset majmuni deluju kao potencijalno odlični i zabavni kućni ljubimci. Manji su od većine životinja koje se konvencionalno drže kao ljubimci, te ne deluje da mogu da unesu preveliku pometnju. Nažalost, istina je da je briga o primatu, bez obzira na njegovu veličinu, izuzetno težak posao. Kao prvo, u velikom broju država sveta nije legalno posedovati marmoseta kao kućnog ljubimca, a u onima u kojima jeste logistika je izuzetno komplikovana i obuhvata kompleksne procene uslova koje potencijalni vlasnici mogu da obezbede kako bi dobili dozvolu.

Marmoseti mogu da budu izuzetno agresivni. Iako vam njihovi ugrizi možda neće naneti izuzetno teške povrede, činjenica je da je takvo ponašanje indikator da jedinka živi pod izuzetnim stresom

Sve navedeno znači da je i nabavka samog marmoset majmuna veoma komplikovana. Budući da ne možete ući u lokalni pet šop i kupiti ovog primata, uvoz i nabavka marmoseta su veoma teški. Oni gotovo uvek podrazumevaju da životinja koju kupujete potiče iz ilegalne trgovine egzotičnim i divljim životinjama, koja osim što predstavlja najprofitabilniju kategoriju nezakonite delatnosti kada je reč o životinjama, takođe i nema nikakav obzir za njihovu bezbednost i dobrobit. Životinje koje prolaze ovakav način krijumčarenja su neretko traumatizovane, izgladnele, izložene različitim vidovima fizičke i psihičke patnje, i generalno se prema njima ne postupa na način kakav bilo koje živo biće zaslužuje. Kupovina divljih i egzotičnih životinja na bilo koji način, osim preko izrazito transparentnih kompanija u čije ste poslovanje detaljno upućeni, predstavlja direktan vid podrške ilegalnoj trgovini životinjama.

Osim navedenog, činjenica je da su marmoseti jednostavno divlje životinje. Nisu odomaćeni pre više hiljada godina poput pasa ili mačaka, što znači da nisu ni na koji način prilagođeni životu sa ljudima i u blizini ljudi. Svaki marmoset ima svoj individualni karakter, i njihovo ponašanje je odgovarajuće za divlju životinju. Marmoseti mogu da budu izuzetno agresivni, naročito kada se osete ugroženo. Iako vam njihovi ugrizi možda neće naneti izuzetno teške povrede, činjenica je da je ovo ponašanje indikator da jedinka živi pod izuzetnim stresom. Mnoga istraživanja koja su sproveli veterinari i bihejvioralisti došla su do veoma jasnog zaključka – da život u zatočeništvu predstavlja stres i patnju za ove veoma socijalne divlje životinje.

Ovi minijaturni primati u prirodi naseljavaju tropske šume južnoameričkih zemalja poput Perua, Brazila, Kolumbije i Ekvadora, gde dane provode visoko u krošnjama drveća

Ukoliko marmorsetu ne možete da posvetite veliku količinu vremena i pažnje, kao i finansijskih sredstava da mu obezbedite sve uslove koji su mu potrebni za kvalitetan i ispunjen život, na način na koji to čine određena prihvatilišta za primate, definitivno ne treba da nabavite marmoseta. Ovi majmunčići su divlje životinje čije je mesto u prirodi. Umesto za njih, savetujemo vam da se odlučite za neku konvencionalnu vrstu kojoj će biti prijatno u vašem domu.

TOP