Imaju li psi i mačke svest o sebi (I šta pamte)
ačke i psi deo su naših porodica – mi smo deo njihovog čopora, mi volimo njih, oni vole nas i po svemu sudeći, svesni su sebe
Zanimljivo je da ponekada razmišljamo da je samo čovek biće koje može da razmatra činjenice i donosi zaključke. Međutim, proučavanja drugih vrsta pokazuju da verovatno nismo u pravu. I druge životinje su sposobne da kreativno razmišljaju, donose zaključke i da na osnovu donetih zaključaka deluju.
Ni mačke a ni psi nisu izuzetak. Iako smo sigurni da veoma malo znamo šta se dešava u njihovim glavama – jedno je potpuno sigurno: nešto se dešava, a na nama, kao bićima svesnim sebe i okoline, jeste da to otkrijemo. Svaki vlasnik ljubimca će se požaliti da oni nas sve razumeju a mi njih, nažalost, veoma malo.
Ako se latite njihove omiljene igračke, oni će odmah dotrčati jer su zaključili da igra sledi. Dakle, imaju svest o sebi kao biću, koje može da se raduje, tuguje, lovi, imaju odnos prema okolini, ali i prema drugim živim bićima
Mnoge studije pokazuju da psi i mačke razumeju naše znakove i ponašanja i da reaguju na njih. Ali – ne sve i ne isto. Neki ljubimci jednostavno nisu zainteresovani za takvu interakciju i ne zanima ih šta ljudi misle ili rade. To nas dovodi do još jednog zaključka: ni psi a ni mačke, kao ni ljudi, nisu isti i nisu im ista interesovanja. Takvo ponašanje je veoma slično ponašanju ljudi.
Procenjujući našu okolinu i ljude u njoj, neki događaji i neki ljudi nas jednostavno ne zanimaju, dok smo za neke druge veoma zainteresovani.
Šta ljubimac vidi kada pogleda čoveka?
Većina pasa i mačaka vidi pripadnika druge vrste koji može da bude i opasnost, ali od koga može doći i neka korist. Tako oni pokušavaju da procene da li je korisno stupiti u interakciju ili se treba skloniti. Naravno, njihova reakcija pre svega zavisi od našeg delanja i ponašanja, mada većina deluje i instinktivno prepoznajući ljude koji im žele dobro od onih za koje nisu baš previše sigurni. Dodao bih da je instinkt nešto što je čovek zaboravio ili se trudi da prenebregne, a još uvek postoji u svima nama.
Razložno razmišljanje i emotivno reagovanje. Ako ste mislili da je to odlika samo čoveka, izgleda da ste pogrešili. Centar za razumevanje i centar za empatiju im savršeno rade
Ako im ostavimo hranu, verovatno će veoma oprezno prići. Kada utvrde da je hrana u redu, oni će sigurno dolaziti svakoga dana u isto vreme i na isto mesto, očekujući identičan događaj. Šta nam to govori? Zaključak se sam nameće: mogu da procenjuju događaje, pamte ko je bio akter, razumeju šta se dogodilo i u tome vide korist. Drugim rečima, manifestuju kreativno razmišljanje. I, ako nastavite da ih hranite, uskoro ćete dobiti i umiljavanje, mahanje repom i zahvalnost.
Razložno razmišljanje i emotivno reagovanje. Ako ste mislili da je to odlika samo čoveka, izgleda da ste pogrešili. Centar za razumevanje, ali i centar za empatiju im savršeno rade. Možda su razmišljanja čoveka išla u pravcu da to zavisi od veličine mozga, međutim, ni to očigledno nije tačno. Pokazalo se da veličina ovde nije faktor već da inteligencija i povezivanje činjenica pre svega zavise od strukture mozga. Što je više nervnih ćelija međusobno povezano, to će IQ biti veći. Da li je njih priroda opremila mozgovima koji su strukturalno povezaniji? Mnogo toga ukazuje na tu mogućnost.
Ali da li imaju svest o sebi?
Verovatan odgovor je – da. Ako razmatramo sam termin, svest je nešto što povezuje proste činjenice psihičke doživljaje – opažanja, mišljenja, sećanja, osećanja, potrebe itd. Zalazak sunca koji je povezan sa mirisom mora čini da budemo svesni gde smo i da nam pomogne da u tome uživamo. Činjenica da je miris hrane povezan sa jelom čini da budemo svesni da obrok uskoro sledi. Prema tome, kada krenete prema kuhinji, vaš ljubimac će vas zainteresovano slediti jer je logički zaključilo da će biti hrane. Ako se latite njihove omiljene igračke, oni će odmah dotrčati jer su zaključili da igra sledi. Dakle, imaju svest o sebi kao biću, koje može da se raduje, tuguje, lovi, imaju odnos prema okolini, ali i prema drugim živim bićima koja su oko njih. Stupaju u svesne reakcije i interakcije i pokazuju sve odlike kreativnog razmišljanja. To pre svega znači da su hemisfere njihovog mozga dobro povezane i da imaju način da povezuju činjenice.
Možda je ovde trenutak da se setimo Dekartove misli: „Mislim, dakle postojim.“ Ako mogu da misle, onda verovatno imaju i svest o sebi, svom postojanju i svetu oko sebe, te se ova čuvena izreka veoma lako može proširiti na pse i mačke, ali i na mnoge druge životinjske vrste.
Naravno jezik i lingvističko jezgro su nešto što možda nikada nećemo prevazići. Mada, u osnovi jezika leži zvuk, tako da će svako, čak i ako ne voli životinje, razumeti lavež ili mjauk koji izražava bol ili blisku opasnost. Ti zvuci su duboko usađeni u nas i naše instinkte i možemo hrabro konstatovati da se bar u osnovi zvukova razumemo. S napretkom tehnologije možda će uskoro biti moguće i više. Potrebno je još malo strpljenja do otkrića potpuno novog sveta.
