Agresivnost psa: Šta sve može da se krije iza režanja, keženja, lajanja…

N

ekad se smatralo da je u osnovi agresije pasa potreba da se bude alfa jedinka, odnosno vođa čopora, a danas se zna da je agresivnost pasa uslovljena genetskom predispozicijom i mnogobrojnim faktorima okruženja i da kada je agresija pretnja po okolinu, čoveka ili druge srodnike iste ili različite vrste, onda se radi o kompleksnom i veoma ozbiljnom problemu

Pojam odnosno termin agresija nije lako definisati. Agresija podrazumeva širok spektar ponašanja koja se pojavljuju u različitim okolnostima, a uzroci ovakvom ponašanju mogu biti najrazličitiji. Agresivnost pasa se može posmatrati iz različitih uglova. Agresivnost zapravo postoji kod svih divljih životinja, pasa i ljudi koji žive u grupama, a cilj ovakvog ponašanja jeste najčešće odbrana teritorije i potomstva. Psi su socijalne životinje sa širokim dijapazonom ponašanja, tako da je ovaj vid ispoljavanja agresije zapravo vid socijalne interakcije i smatra se normalnim ponašanjem, odnosno „pozitivnom“ agresijom jer nema za cilj nanošenje štete, već uspostavljanje jedne vrste društvenog poretka.

Postoji specifični set kriterijuma za procenu stepena agresivnosti pasa, i oni, naravno, nisu isti za sve rase pasa

Veoma dugo se smatralo da je u osnovi agresije pasa potreba da se bude alfa jedinka, odnosno vođa čopora. Međutim, u današnje vreme ova teorija se smatra zastarelom i veoma pojednostavljenom.

Agresivnost pasa je uslovljena genetskom predispozicijom i mnogobrojnim faktorima okruženja. Kada agresivnost nema za cilj samo očuvanje teritorijalnog integriteta ili potomstva već prerasta u pretnju po okolinu, čoveka ili druge srodnike iste ili različite vrste, onda se radi o kompleksnom i veoma ozbiljnom problemu. Dijagnostikovanju i tretiranju agresivnosti pasa mora se pristupiti interdisciplinarno, te je potrebno uključiti doktore veterinarske medicine, bihejvioriste i trenere.

Kada se govori o faktorima sredine u sklopu agresivnosti pasa, veoma je važno napomenuti da je rana socijalizacija veoma važna i da štence ne bi trebalo odvajati od roditelja i ostatka legla pre 12. nedelje od rođenja. Još jedan veoma važan faktor sredine jeste i ponašanje vlasnika ili trenera tokom perioda socijalizacije psa sa ljudima. Smatra se da je veoma važna rana socijalizacija budućeg vlasnika i psa i da bi sa socijalizacijom trebalo započeti pre osme nedelje života uprkos činjenici da pas i dalje ostaje u leglu.

Pol psa takođe utiče na stepen ispoljavanja agresivnosti. Postoje validni naučni podaci da su mužjaci češće agresivni u odnosu na ženke. Uticaj hormona testosterona i kastracije na smanjivanje agresivnosti mužjaka ili pak estrogena i sterilizacije kod kuja je nekada smatrano veoma značajnim. Današnja stanovišta su u velikoj meri promenjena, pa se sve više pažnje obraća na uticaj druga dva hormona: hormona oksitocina i vazopresina u sklopu ispoljavanja agresivnog ponašanja i kod mužjaka i kod ženki pasa.

Širok dijapazon bolesti, posebno onih koje su praćene bolom, mogu biti uzrok pojave agresivnosti kod pasa. Posebnu pažnju treba posvetiti promenama na centralnom nervnom sistemu, naročito kod iznenadne pojave agresivnosti kod odraslih pasa. Hormonski poremećaji takođe mogu biti uzrok agresivnog ponašanja.

Veoma je važno da se na prve znake agresije reaguje odmah, odnosno da se simptomi agresije na vreme prepoznaju i da se što pre uradi detaljna dijagnostika, pokuša da se nađe uzrok ovakvom ponašanju i krene sa terapijom. Što pre, to bolje. Odluka šta će se dalje dešavati sa agresivnim psom jeste veoma komplikovana i nosi sa sobom ne samo odgovornost vlasnika, u smislu odgovornog vlasništva, već i socijalne i pravne posledice.

Različiti bihejvioristi predlažu različite podele, odnosno različitu klasifikaciju agresivnosti pasa. Deskriptivna klasifikacija se zapravo zasniva na tumačenju znakova ponašanja pasa poput podrhtavanja usana, režanja, keženja zuba, lajanja, ujedanja i nanošenja povreda. Neki autori čak klasifikuju stepen agresije prema težini nanetih povreda. Mnogo češća i prihvaćenija podela agresivnosti zasniva se na podeli prema funkciji, odnosno svrsi agresije.

Treba uvek imati na umu da je, bez obzira na visok stepen kognicije i inteligencije pasa, vlasnik taj koji je odgovoran za postupke svoga psa.

Neki od znakova agresivnog ponašanja jesu rotiranje ušiju ka napred, neprekidni kontakt očima uz široko otvorene oči i pokazivanje beonjača, režanje, keženje, lajanje, griženje ili i ujedanje

vlasnik taj koji je odgovoran za postupke svoga psa.

U retkim slučajevima kada se ne može otkriti uzrok agresije, radi se o takozvanoj idiopatskoj agresiji koja se može dokumentovati nepravilnim nalazom elektroencefalograma psa (EEG), a posledica je različitih patoloških stanja u centralnom nervnom sistemu.

Nivo rizika usled ispoljene agresije kod pasa zavisi od više faktora, pre svega od stepena ispoljenosti agresivnog ponašanja, veličine psa, starosti, dužine trajanja agresivnog ponašanja, odnosno istorije ujeda, ozbiljnosti ranijih povreda i predvidljivosti agresivnog ponašanja.

Ključni faktor u saniranju agresije pasa jeste zapravo otkrivanje tzv. triger faktora, odnosno uzroka koji su doveli do toga da pas postane agresivan ili koji pak podstiču agresivnost. Kada se otkrije etiologija agresivnog ponašanja, onda se pristupa terapiji.

Terapija agresivnosti podrazumeva prvenstveno otklanjanje uzroka nastanka agresije, odnosno takozvanog triger faktora. Zatim se pristupa bihejvioralnoj modifikaciji ponašanja psa pod vođstvom kvalifikovanog stručnog tima. Može se, naravno, pristupiti i medikamentoznoj terapiji ukoliko za to postoje medicinski razlozi. Medikamentoznu terapiju može i mora prepisivati isključivo doktor veterinarske medicine.

Uzrok nastanka agresije:

Agresija usled straha jedan je od najčešćih uzroka agresije. Strah može da se razvije prema pojedinim osobama poput veterinara, trenera, frizera, poštara, dece ili pak prema drugim

psima. Često ovaj vid agresije nazivamo i odbrambenom agresijom.

Agresija usled bola može se pojaviti i kod pasa koji nikada pre toga nisu ispoljavali bilo koji vid agresivnog ponašanja.

Teritorijalna agresija podrazumeva zapravo urođeni instinkt za odbranom teritorije bez obzira na to da li se radi o dvorištu, stanu, automobilu ili nekom drugom ograđenom prostoru. U ovoj situaciji pas će u cilju očuvanja teritorije napasti čak i poznatu osobu.

Roditeljska agresija se često naziva i majčinskom agresijom i podrazumeva ispoljavanje agresije u cilju zaštite potomstva i takođe predstavlja urođeni instinkt.

Zaštitna agresija se javlja kada pas smatra da je neko od članova njegove porodice ili prijatelja ugrožen.

Agresija tokom igre nije u pravom smislu izražena agresija već zanetost igrom i nemogućnost samog psa da proceni moguće posledice takve igre.

Seksualna agresija je zapravo agresivna borba za osvajanje ženki ili obrnuto, za skretanje pažnje mužjaku od ženki.

Predatorska agresija podrazumeva klasično pedatorsko ponašanje ili jednu vrstu atavizma koje uključuje jurenje i hvatanje stvari koje se brzo kreću.

Društvena agresija se javlja kod pasa koji svoj položaj u porodici doživljavaju kao dominantan, odnosno da imaju visok status u porodici, i tada se može pojaviti agresija prema članovima porodice.

Posesivna agresija predstavlja sklonost čuvanja svoje „imovine“ od drugih.

Agresija prema članovima porodice je najčešće posledica ranijeg kažnjavanja psa.

Preusmerena agresija se javlja kada se u trenucima izražavanja nezadovoljstva ili agresije umeša neki drugi pas ili čovek i u tom momentu se agresija ispoljava prema osobi koja se umešala u sukob.

Odbrambena agresija je takođe motivisana strahom i defanzivno agresivan pas zapravo ispoljava agresiju kao vid odbrane.

Da li ste znali…

Genetsku predispoziciju ka ispoljavanju agresije mogu pokazivati neke rase ili neke linije u okviru određenih rasa

Nemački ovčari, bul terijeri, dobermani i laso apsa jesu neke od rasa pasa koje su genetski više predisponirane ka ispoljavanju agresivnog ponašanja. Postoji neslaganje u stručnim krugovima da li su čiste rase ili mešanci skloniji ispoljavanju agresivnog ponašanja.

Dr Radmila Resanović,  ekspert i stručni konsultant Pet Svet Magazina, redovna profesorka na Katedri za bolesti kopitara, mesojeda, živine i divljači na Fakultetu veterinarske medicine Univerziteta u Beogradua

TOP
Broj 4
Broj 2
Broj 1